Srpska pravoslavna crkva tokom godine ima četiri višednevna posta. Uskršnji, Petrovski, Velikogospojinski i Božićni.
Krajem novembra započeo je Veliki Božicni post koji će trajati sve do Božića koji SPC obeležava 7.januara. O postu i onome šta on znači razgovaramo sa Natašom Stevanov, teologom i veroučiteljicom.
Većina zna da je post uzdržavanje od mrsne hrane, to jest od hrane životinjskog porekla. Tako se vernici čiste telesno i pripremaju za svetu tajnu pričešća.
Međutim, post ne podrazumeva samo uzdržavanje od mrsne hrane. U čemu je suština posta?
-Tačno, kao što čovek nije samo telo već i duh i duša, tako i post ne treba biti samo telesni već i duhovni. Uzdržavajući se od mrsne hrane čovek čisti telo, ali šta je sa dušom? Nju čistimo uzdržavanjem od loših misli, reči, dela. Sveti Jovan Zlatousti je to ovako objasnio: “Ne govori mi: toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vino, išao sam u gruboj haljini; nego kaži da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog blag. Ako si iznutra pun zlobe zašto si se mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša koja je gospodarica tela zabludela, zašto kažnjavaš slugu njenog – svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje.“ Šta dodati na ovo, ne zovu slučajno ovog svetitelja Zlatousti, kaže uz osmeh naša sagovornica.
Post je inimna stvar svakog hrišćanina, zar ne? Da li svako prema svojim duhovnim potrebama treba da posti?
-Post jeste lična stvar i svako sam odlučuje hoće li se upustiti u ovaj rast ka Bogu. Ipak moramo biti skromni i svesni da nije uvek najbolje sami sebi da određujemo meru posta, ponekad je dobro posavetovati se sa sveštenikom ili duhovnikom, ako ga imamo, da nam da smernice u ovom duhovnom uzrastanju. Ipak evo male pomoći koja nam dolazi od Sv. Vasilija Velikog: “U duhovnom postu mera je jedna i važi za sve – potpuno udaljavanje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane tu su mera i način upotreba različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti podjednako pravilo za sve koji se nalaze u školi pobožnosti.“ Znači, kao što sam rekla posavetujte se sa sveštenicima.
Da li je potrebno čak i kada je pojedincu naročito teško da posti, da uloži napor da u tome istraje?
-Naravno, za svaki uspeh u životu potrebno je uložiti napor, tako isto i za duhovni rast. U ovom slučaju mera rasta je Hristos koji je rekao: “…budite kao ja…“, visok ideal, ali znamo kuda idemo. Još nam i Jevanđelje poručuje: “Udite na uska vrata, jer široka vrata i prostran put vode u propast, i mnogo ih je koji idu njim. Kako su uska vrata i tesan put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze!“ Mat.7,12
Šta su trapave sedmice i da li su one predviđene samo posle Božićnog i Uskršnjeg posta ili i nakon Petrovskog i Velikogospojinskog. Zašto postoje trapave sedmice?
-Trapave sedmice su periodi u kojima Crkva dozvoljava upotrebu sve vrste hrane, znači ne posti se čak ni sredom ni petkom. One postoje da izraze praznični karakter ovih perioda i obavezno slede posle velikih praznika Božića i Uskrsa.
Dvanaestodnevnica je period između Božića i Bogojavljanja, u sve dane ovog perioda, osim Krstovdana kada se strogo posti, dozvoljena je upotreba svih vrsta hrane.U dane svetle sedmice, od Vaskrsa do Tomine nedelje, je strogo zabranjen post . Pored toga u celom periodu Pedesetnice, od Vaskrsa do Duhova, zabranjen je strogi post „na vodi“. Duhovska sedmica , od praznika Duhova do Svih Svetih, u te dane dozvoljena je upotreba sve vrste hrane čak i sredom i petkom, zaključila je naš razgovor Nataša Stevanov.
.gif)
.gif)
