Subvencije stočarima ne stižu na vreme – iz Ministarstva poručuju da se predmeti ubrzano rešavaju

Podsticaji od 15 000 dinara za tovno i 40 000 dinara za priplodno grlo goveda stvorili su stabilne uslove i sigurnost u ovom delu poljoprivredne proizvodnje. Stočari međutim kažu da taj novac ne stiže na vreme.

Adam Bugar iz Zrenjanina koji se bavi uzgojem goveda rase hereford navodi da je subvencije dobio 12 meseci nakon podnošenja zahteva. – Verovatno je da taj posao može da se odradi i brže, a razlozi mogu biti svakojaki.

– Država takođe treba da pomogne oko ishrane stoke koja je u procesu tova jer je kukuruz drastično poskupeo kao i soja i druge sirovine – dodao je Bugar.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objašnjavaju da službenici ne stižu da obrade sve zahteve navodeći kao razloge ili nepotpunu dokumentaciju ili kao što je bio slučaj u prethodnom periodu zbog čekanja na rebalans budžeta. Nakon rebalansa nova uredba o raspodeli novca doneta je 7. maja.  – Ministarstvo poljoprivrede rebalansom je dobilo oko 5,5 milijardi dinara, a to su sredstva kojima ćemo brže i efikasnije rešiti predmete u zaostatku – navodi Željko Radošević državni sekretar Ministarstva poljoprivrede.

Državne subvencije najviše koriste stočari i blizu 70 % agrarnog budžeta je podrška upravo toj grani poljoprivrede.

U poljoprivrednim udruženjima smatraju da država sem novcem stočarima može pomoći i na druge načine. – Potrebno je rešiti pitanje pašnjaka po standardima EU, tada ćemo i mati i jeftiniju proizvodnju. Mi smatramo da pašnjaci treba da se vrate u prvobitno stanje, svi oni koji su zasejani ratarskim kulturama – naveo je Čedomir Keco iz Poslovnog udruženja tovljača goveda na upravo održanom Danu odgajivača tovnih rasa goveda Udruženja „Agroprofit“.

Govedarstvo može opstati samo uz pomoć države

U Srbiji se gaji oko 470 000 krava starijih od 24 meseca. Ova grla su dakle u reproduktivnoj fazi i stočari mogu svake godine da očekuju oko 450 000 teladi. Po pravilu, polovina ukupnog telenja su muška grla, dakle za tov je svake godine najmanje 225 000 grla. Kada se analaizira izvoz junadi onda je jasno zašto su tovljači na mukama. U poslednje dve godne izvezeno je između 28 000 i 30 000 junadi.

Efekti značajnih ulaganja države u stočarstvo, posebno govedarstvo (više od 15 milijardi dinara) sada su dovedeni u pitanje jer se proizvodnja teško održava zbog enormno visokih cena kukuruza i nepovoljnih cena otkupa žive stoke. Junad se prodaje za 2,20 do 2,30 evra za kilogram žive mere ali ta cena ne pokriva trenutne troškove tova jer je cena kukuruza 26 – 27 din/kg. U pojedinim krajevima ga i nema u ponudi, a na pijacama u džakovima cena je 35 din/kg.  – Bilo bi korisno i odgovorno da država hitno sačini inventar lagera žitarica i uljarica. Važno je da naša zemlja ne ostane bez hraniva.

Ako 800 000 grla stoke dnevno pojede samo tri kilograma kukuruzne prekrupe to je 240 000 kg, a za 160 dana to je 384 000 tona. Količine kukuruza na lageru nisu poznate – postoje samo procene i sa tom temom neko ozbiljno mora da počne da se bavi. Stočari se ne plaše nestašice već visoke cene kukuruza, soje pa i lucerkinog sena –  poruka je stočara sa skupa održanog kod Lukinog Sela.