Dobro testo i još bolji nadev uz puno ljubavi prema poslu koji se radi, provereni je recept svake ukusne štrudle. A ima ih razlih – i slanih i slatkih. Najčešće su one sa makom, a u pravljenju ne zaostaju ni one sa orasima, višnjama, sirom, rogačem… U javnosti vlada uverenje da najbolje štrudle prave žene. Međutim, na 10. Štrudlijadi u MZ Žarko Zrenjanin, pokazalo se da i muškarci umeju da umese vrhunske štrudle.
Kada su je prvi put održali, organizatori Štrudlijade u MZ Žarko Zrenjanin poželeli su da manifestacija dugo traje. Da je ideja o takmičenju u pravljenju najbolje štrudle bila dobra, potvrđuje i činjenica da je Štrudlijada proteklog vikenda napunila 10 godina.
“Štrudlijada je postala tradicionalna manifestacija. Žene iz našeg okruženja, a ove godine imamo i dva muškarca, mese štrudle. One se ovde seku i dele građanima. Takođe, ono što je najvažnije to je da je Štrudlijada humanitarnog karaktera. Učesnici donose po tri štrudle. Po jednu celu štrudlu od svih takmičara odvajamo i doniramo za Narodnu kuhinju. Na taj način i korisnici programa Narodna kuhinja mogu da probaju prave domaće banatske štrudle. Danas ćemo samo simbolično proglasiti prve tri najbolje štrudle. Ali, svi učesnici dobijaju prigodan poklon, pošto proslavljamo 10. godina postojanja. U pitanju su zahvalnica Crvenog krst i jedna činijica“, kaže Katica Ketenbah, sekretar osnovne organizacije Crvenog krsta Žarko Zrenjanin.
Katica Ketenbah
„Iz godine u godinu raste interesovanje za ovu manifestaciju. Ove godine je bilo 16 takmičara. Meni je posebno drago što dolaze i mladi ljudi. Zainteresovani su da prave štrudle, ali i da se bave humanitarnim radom. Volela bih da se još više mladih ljudi uključi u ovu manifestaciju, jer za koju godinu starije žene više neće moći da mese štrudle. Treba nam podmladak“, dodaje naša sagovornica.
Štrudle iz muškog ugla
Među mlađim učesnicima pažnju prisutnih je privukao dvadesetpetogodišnji Aleksandar Takač.
„Doneo sam tri štrudle sa makom. Još od malih nogu sam se zainteresovao za štrudle. Baba ih je pravila, ali mamu nisam nikako mogao da nateram, pa sam onda morao sam da uzmem stvari u svoje ruke. Probao sam da napravim štrudlu, i za divno čudo iz prve mi je to uspelo. Prošle godine sam prvi put napravio štrudlu, a ovo danas mi je peti put da to radim. Mislim da imam dobar prosek. Za 6 meseci, pet puta sam pravio štrudle. Mada, verujem da će mi trebati još koja godina da bih stvarno naučio kako se prave one prave štrudle“, kaže Aleksandar Takač.
Aleksandar Takač
„Recepte sam pratio preko interneta. U suštini ništa prostije ne može da bude, samo treba malo volje i želje. Za štrudlu je najvažnija upornost. I da se zna kako da se štrudla zavije. Po meni je najteže razvući testo. To još ne umem dobro. Do sada su mi uvek štrudle uspevale, nikada mi se nije desilo da sam morao da bacam testo. Nadam se da će me ova početnička sreća pratiti i dalje. Ne očekujem nikakvu nagradu. Došao sam da uživam i da probam štrudle i da možda naučim nešto novo od iskusnijih takmičara“, dodaje naš sagovornik.
Pri izboru za najbolju štrudlu gledali se i izgled i ukus
Žiri, koji su činile Sandra Novaković, Ilona Gila i Milena Samardžić, s velikom pažnjom je ocenjivao svaku štrudlu pojedinačno.
Sandra Novaković, Ilona Gila i Milena Samardžić
„Gledali smo izgled cele rude, gledali smo presek tj. odnos testa i fila, i ukus. Pokazalo se da ima lepih štrudli. Bile su ukusne. Imali smo jednu koja je bila malo tvrđa, i ona nije prošla ocenjivanje. Prava štrudla treba da bude mekana. Ne sme da se osipa fil. Mora da bude isti odnos testa i fila. To je neka idealna štrudla. Ocenjivali smo ih ocenama od 1 do 16. Najbolja je bila ocenjena ocenom 16, a najlošija jedinicom. Štrudle su bile sa rogačem, makom, višnjama, sirom, orasima. Pobedničke štrudle su bile sa makom, orasima i višnjom. Bila je jedna koja je još bila mlaka, lepa ukusna. I bila je jedna, kažem, koja je bila jako tvrda. Nju nismo mogli da sečemo. Ona je odmah diskvalifikovana”, objašnjava Sandra Novaković, predsednik žirija i pobednica prošlogodišnje Štrudlijade.
“Kada se ocenjuje izgled štrudle, onda se gleda da li je štrudla cela ili je popucala. Kakve je boje. Štrudla mora da bude rumena, ne prepečena. Ne bi trebalo da bude ispucana. Mada svaka štrudla mora malo da pukne, ali samo malo. I mora da bude mekana. Greška je i što ljudi ne odvoje dovoljno štrudle u tepsiji. Svaka štrudla mora da ima lepo formiranu koricu sa svih strana. Da smo to gledali, onda mnoge štrudle ne bi ispunile standarde za ocenjivanje. Tako da to sada nismo gledali. Takođe, ljudi greše kada filuju štrudlu. Uglavnom ima više nadeva. Ja sam prošle godine pobedila na takmičenju, pa ove godine nisam imala pravo da učestvujem. Ipak sam umesila i donela štrudle koje su podeljene. Tako su moju štrudlu mogli da probaju i oni koji prošle godine nisu jeli štrudlu koju sam tada pravila”, dodanje naša sagovorinica.
Recepata za štrudle ima raznih
Svaki učesnik takmičenja je imao svoj recept za pravu štrudlu. Ipak, po mišljenju žirija tri su se posebno izdvojile.
Pobednici Štrudlijade sa organizatorima i članom žirija
Treća nagrada za najbolju štrudlu pripala je Slobodanki Ćirković.
„Učestvovala sam pre dve godine na Štrudlijadi. Prošle godine nisam, jer nisam bila tu i jako mi je žao. Pravila sam štrudle sa višnjama i još nekim dodacima koje neću da otkrijem. Štrudle jako retko pravim kod kuće, jer zbog posla nemam baš vremena. Pravim ih samo kada su ovako neke manifestacije. Volim to da radim, ali, kažem, nemam vremena da češće mesim štrudle. Nagradi se nisam nadala uopšte. Došla sam da se družim. Ovu štrudlu sam napravila za dva sata. Recept koji imam je za brze štrudle, pa sam tako i ja napravila ove moje kada sam se vratila sa posla. Najviše vremena treba da se štrudla odstoji kada se umesi. I da se premesi dva puta i opet da odstoji malo”, objašnjava Slobodanka Ćirković.
Za “neverne Tome” dokaz da i muškarci znaju da umese štrudlu
Na iznenađenje mnogih, drugoplasirani je bio sedamdesetdvogodišnji Žarko Ketenbah.
„Štrudle mesim sigurno unazad desetak godina. Odlučio sam se da počnem da mesim štrudle, jer smo kod kuće retko kada imali ovu poslasticu. Supruzi baš i ne ide od ruke kiselo testo. Ja sam bio uporan i uspeo sam dosta dobro to da napravim. Dosta sam gledao po internetu. Upijam sve što je dobro, probam svašta. Pravim i kifle, ustvari sva ukisela testa radim. Ide mi to i volim to da radim. Kifle radim možda jednom u 15 dana, štrudle malo ređe. Za neke proslave recimo. Ipak, treba malo više truda oko štrudle. Štrudle uglavnom pravim sa makom i orasima. Prošle godine sam pravio sa belim makom i niko nije znao sa čime su. Sa višnjama se još nisam usudio da pravim štrudle. Višnja je „opasna“, hoće da „ujede“ – curi na sve strane… Pravio sam i sa rogačem. Ipak, mak je mak i orasi su orasi“, kaže Žarko Ketenbah.
Po receptu koji koristi čika Žarko, za štrudlu je potrebno minimum tri sata.
“Mora da se ispoštuje vreme odmaranja testa, da bi ona uspela. Inače, nema od štrudle ništa. Ja obično pravim duplu meru štrudli. Za jednu meru za testo je potrebno pola kilograma brašna, 200 grama margarina, jedno jaje, pola kvasca, 150 grama šećera. Za fil ide 300-400 grama maka, isto toliko šećera i 3-4 decilitra mleka. Ja ubacim malo vanile, cimeta i korice limuna da mak dobije aromu. Ko voli, može da ubaci i malo suvog grožđa. Kada se zamesi testo ono mora da odstoji bar 30 minuta, ali ja sam kroz rad video da mora da stoji najmanje sat vremena“, objašnjava naš sagovornik.
„Testo ne ostavljam da se podigne, već ga stavljam u frižider da odstoji“
„Po receptu koji ja koristim testo se ne ostavlja da se podigne, već se podeli na nekoliko jufki koje se umotaju u prijanjajuću foliju i onda se stave u frižider da odstoje. Kada dovoljno odstoje, jufke se više ne premesuju, već se razviju i filuju. Fil mora da bude malo mekaniji, nikako ne sme da bude tvrd. Ako je tvrd, i to sam iz prakse saznao, testo se razvlači i onda štrudla puca. Kada se štrudla umota, onda se ostavi da se odmori najmanje 20 minuta. Rerna se ne zagreva jako, nego se pusti da se testo postepeno diže. Ako je rerna jako zagrejana, štrudla će da bukne i onda će da pukne. Do sada sam 3-4 puta osvajao nagrade za štrudle. Jednom sam čak dobio i putovanje za dve osobe u Vrnjačku Banju. Ljudi obično ne veruju da ja pravim štrudle. Sve dok ih ne razuverim“, kaže čika Žarko.
„Sastojke za štrudlu merim odokativnom metodom“
Najbolju štrudlu, na njeno lično iznenađenje, umesila je Draginja Milović, članica Udruženja Crvenog Krsta sa Gradnulice i Udruženja penzionera Gradnulica.
“Često pravim štrudle, jer volim da ih jedem, a imam i petoro unučadi. Ovde sam došla prvenstveno da bih učestvovala u programu, jer pišem pesme, tako da se nisam nadala nagradi. Ja sam se spremila da recitujem, a štrudla je bila onako – da je napravim, jer volim da mesim. Pravila sam jednu sa makom, jednu sa rogačem i jednu sa višnjama. Sa makom je bila puna fila i čak je bila i pukla, pa smo to odmah odvojili za humanitarne svrhe. Druge dve su ostale na takmičenju”, kaže Draginja Milović.
“Ja nisam neko ko može da kaže da se u štrudlu stavlja pola litre mleka, kilogram brašna. Štrudle uvek mesim srcem i od oka stavljam mere. Uglavnom pravim količinski više. Brašnom zagušujem i stavljam sve ostale potrebne sastojke. Stavljam i puno maka, pošto moj muž ne voli da se vide kore. Ja volim rogač, pa sebi pravim sa rogačem. Ali, kažem prvenstveno je da to voliš da radiš i da voliš da jedeš. Za štrudlu treba dosta vremena. Ona treba da stoji. Prvo treba da naraste testo, pa onda štrudla treba da odstoji u plehu, posle opet stoji kad je premažeš sa mašću ili margarinom da bude lepog oblika. Do sada nikada nisam osvajala nikakve nagrade”, dodaje pobednica ovogodišnje Štrudlijade.
Program Štrudlijade upotpunio je i nastup Kulturno-umetničkog društva Đerđef.
