I love Zrenjanin

  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Zrenjanin ima Staro zrenjaninsko podrumsko pivo, čekaju se dozvole za prodaju

Nekoliko godina se priča kako bi Zrenjanin trebalo da dobije kraft pivare u kojima bi se konačno proizvodilo pivo sa imenom grada. Od prvog marta na rafovima domaćih radnji naći će se pivo koje se proizvodi u Čelarevu, a koje će se zvati Zrenjaninsko. Od svake prodate boce odvajaće se dva dinara za otvaranje kraft pivare. Ono što većina Zrenjaninaca ne zna jeste da u našem gradu postoji mini pogon za proizvodnju piva, koje je osnovalo udruženje „Ljubitelji piva i proizvoda od pivskog slada”. Članovi ovog udruženja su penzioneri, bivši radnici stare Zrenjaninske pivare. Oni su predali zahtev resornom ministarstvu za dobijanje dozvole za stavljanje u promet ovog piva. Očekuju da u narednih 10-15 dana dobiju pozitivan odgovor.

Na ideju da počne da proizvodi pivo u kućnoj radinosti Đurica Radovančev je došao 2015. godine, kada je otišao u penziju.

I Taxi Zrenjanin

“Završio sam pivarstvo i radio sam u Zrenjaninskoj pivari koju sam napustio 1976. godine. Pivara mi je uvek bila na srcu i kada sam otišao u penziju želeo sam da se vratim toj staroj ljubavi i da napravim to prvo pivo u kućnoj radinosti. Tehnologija mi nije bila strana, jedino je bilo pitanje opreme. Onda sam počeo polako da prikupljam odgovarajuću opremu. Došao sam do prvog proizvoda koji je bio onakav kakav sam želeo”, počinje priču Đurica Radovančev, predsednik udruženja ljubitelja piva i proizvoda od pivskog slada.

Đurica Radovančev

“Prvo kraft pivo sam kuvao u loncu”

“U početku je proizvodnja piva u kućnoj radinosti bila jako primitivna. Bukvalno to je bilo u jednom loncu. Napravili smo i neko cedilo od materijala za ceđenje piva. Kuvanje nije bilo problematično, ali je primitivno izgledalo. Dobio sam jako dobar proizvod. To mi je rekao jedan kolega koji je degustator piva. Moje društvo se okupilo, jer se redovno okupljamo, i njemu smo dali da degustira to pivo. On je prvo rekao da je to Nikšićko pivo, po kvalitetu, posle je rekao da je to neko drugo pivo. Kada smo mu na kraju rekli da sam ja napravio to pivo on nije mogao da veruje da tako nešto može da se napravi u takvim uslovima kakvi su tada bili”, priseća se naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Proizvodnja male serije piva u Zrenjaninu rezultat je upornosti i želje grupe penzionera entuzijasta.

“U udruženju nas ima petoro. U proizvodnju piva su osim mene uključeni još jedan kolega, koji se, na žalost, baš danas operiše i jedan tehnolog. Po zakonu da bi kraft pivara mogla da funkcioniše mora da ima jednog tehnologa sa sedmim stepenom stručne spreme”, kaže Radovančev.

“Opremu sam nabavljao malo po malo”

Đurica objašnjava da se za opremu koja mu je bila potrebna da napravi kraft pivaru snalazio na različite načine.

“Opremu sam mahom kupovao na otpadu i prilagođavao sam je nameni u pivarstvu. To je razlog što je ceo proces regitracije kraft pivare trajao 3 godine. Nisam hteo baš puno da ulažem u tu opermu, jer su mi, ipak, primanja bila skromna i nisam hteo da porodica trpi zbog toga. Ali, nisam hteo da odustanem od namere da dođem do kvalitetne opreme i da napravim to pivo. Kada sam konačno došao do te opreme onda sam odlučio da se registrujemo i da to bude legalna pivara”, kaže Radovančev.

“Pre toga smo imali nekoliko degustacija u pivnici Četir konja debela. Tamo sam isto dobio visoke ocene od ljudi koji su bili na degustaciji. Posle smo imali još jednu degustaciju u jednom drugom objektu i ona je prošla dobro. To me je osokolilo da nastavim i sada smo na putu da postanemo regularni proizvođači piva. Predali smo zahtev Ministarstvu poljoprivrede. Pri kraju smo sa registracijom i očekujemo da dobijemo pozitivne ocene. Čekamo da izađe inspekcija da pregleda objekte, da vidi da je to tačno onako kako smo napisali u zahtevu i da počnemo da radimo i da se pojavimo na tržištu”, dodaje naš sagovornik.

U iščekivanju dozvole za rad

Iako dozvolu za promet piva još nisu dobili, Đurica kaže da procedura registracije kraft pivare nije teška ni komplikovana.

“Imao sam sreću da dođem u kontakt sa inspektorkom Vesnom. Ona mi je dala potrebne materijale iz kojih sam se informisao. Dala mi je brojeve Službenih listova iz kojih sam povadio sve što je potrebno za dobijanje dozvole za rad i po tome sam se vladao. Ništa nisam išao napamet. Dosta je bilo ulaganja. Ne bih o cifri da pričam. Ali, prvo je bilo potrebno pribaviti materijal, privesti ga nameni. Ipak su to radili atestirani varioci, ti poslovi su dosta skupi… Ne žalim za uloženim novcem, jer sam došao do onoga što sam želeo”, objašnjava Radovančev.

Sirovine za zrenjaninsko kraft pivo se nabavljaju u Srbiji

U ovoj kraft pivari za pivo se koriste sirovine iz domaće proizvodnje.

“Slad kupujem u Bačkoj Palanci, a hmelj u Bačkom Petrovcu. To je osnovna sirovina koja je potrebna za proizvodnju piva. Nije problem doći do nje. Uvek je ima na tržištu. Sve zavisi kolika će biti potrošnja ubuduće, toliko ćemo piva i praviti. Kada je reč o plasmanu imam dogovor sa nekim ljudima koji drže ugostiteljske objekte. Probali su moje pivo i rekli su da jedva čekaju da dođe momenat da im isporučim pivo. Između ostalih to je i Pivnica Četir konja debela. Pivo će za ugostiteljske objekte ići u buradima od 30 i 50 litara. To su pivarska burad. Za maloprodaju sam predvideo da to ide u plastičnu ambalažu od 2 litra. Imamo u programu i proizvodnju Banat malca. To je osvežavajući napitak od ječma. Njega planiramo da prodajemo u bocama od 0,33”, objašnjava naš sagovornik.

Za proizvodnju piva potrebno je minimum dva meseca

Tehnologija proizvodnje koju koriste ovi entuzijasti je ona stara, tradicionalna.

“Osnovne sirovine su pivarski slad, hmelj, kvasac i voda. Sve ostalo su tehnološki procesi gde mi od tog pivskog slada koji meljemo i kuvamo dobijamo sladovinu. Nakon toga ta sladovina odlazi u vrioni podrum. To je kod mene ono staro, otvoreno vrenje, nije pod pritiskom. Ja pratim to vrenje. Kada dođe vreme da se vrenje prekine, onda pivo prebacujemo u ležni podrum. To su zatvoreni tankovi pod pritiskom i tu se dovršava tzv. odležavanje piva, jer u pivu ostaju fine čestice kvasca koje se pod tim pritiskom sjedinjuju sa pivom. I to je ono što pivu daje reskost tj. onaj ukus kada se pije. Za proizvodnju piva na ovaj način treba minimalno dva meseca od momenta kuvanja do momenta da može da izađe na tržište”, priča Radovančev.

“Kapacitet moje pivare je trenutno 15 hektolitara mesečno i ja na tom nivou razgovaram sa budućim kupcima. Postoji prostor da se taj kapacitet duplira, ali mora da se uloži novac u nabavku tankova za odležavanje piva. Znači pun kapacitet bi mogao da bude 30 hektolitara na mesečnom nivou. Naše pivo će se zvati Staro zrenjaninsko podrumsko pivo, imaćemo i Zrenjaninsko crno pivo i Zrenjaninski Banat malc. Ja sam uputio Izvršnom veću grada Zrenjanina zahtev da mi odobre u nazivu piva korišćenje imena Zrenjanin i dobio sam pozitivan odgovor”, dodaje ovaj pivar.

Zrenjaninsko kraft pivo kao Feniks

Etikete za pivo su još u izradi.

“Imamo neke, koje smo prvobitno planirali. Međutim, sada se neka nova ideja javila i očekujemo svakog dana da dobijemo tu novu etiketu. Neka moja zamisao je da na etiketi bude zgrada Pivare gledajući sa Begeja iz koje izranja ptica Feniks. Videćemo kako će to da izgleda kada se grafički uradi. Po mojoj zamisli to bi trebalo lepo da izgleda”, kaže Radovančev.

Koliko će ovo pivo koštati kada se nađe na tržištu još se ne zna tačno.

“Zbog toga što ne koristimo surogate, već isključivo pivski slad, proizvodnja je skuplja. Zato pivo iz kraft pivare mora da bude skuplje od industrijskog. Ako bismo određivali cenu po kvalitetu, onda bi cena između ova dva piva bila drastična. Sumnjam da bi tada moglo da se dođe do kupaca. Moraćemo malo da se odreknemo svog profita, da bude manji, kako bismo bili bliži kupcima. Bio sam na nekom takmičenju u Novom Sadu, gde su se takmičile kraft pivare, najniža cena kraft piva je bila 250 dinara za čašu od 0,5 litara. Sumnjam da bi u Zrenjaninu u ugostiteljskim objektima ta čaša mogla da se proda. Još nemam sve parametre da bih mogao sada da kažem koliko će moje pivo koštati. Etikete još nemamo i ne znam koliko će koštati hlađenje po boci piva”, objašnjava naš sagovornik.

Kolege nesebično podržavaju ideju o kraft pivari u Zrenjaninu

U svojoj nameri da otvori kraft pivaru Đurica je imao ozbiljnu podršku porodice, ali i višedecenijskih prijatelja.

“Ja sam Đuričin kolega iz mladih dana kada smo došli na zanat u Pivaru. Družimo se i dan danas. To je dugi, dugi, dugi niz godina. Na žalost jedan period nije bilo druženja, jer smo obojica bili van zemlje. Kako smo se opet našli u Zrenjaninu nastavili smo druženje. Postoji jedna grupa nas „pivaraca“ i mi smo zajedno više od 50 godina”, kaže Ljubomir Tešin, penzioner.

Ljubomir Tešin

“Kod nas postoji izreka „Gde će kuga, nego u svoj rod“, zavičajna gruda je zavičajna gruda i to je, verujem, obojicu vratilo u Zrenjanin. Ovo druženje nas je, pogotovo Đuricu, motivisalo da krene u proizvodnju. Ponosan sam na to što smo drugari. Često smo puta pričali o tome. Mislim da mu treba odati jako veliko priznanje, pre svega, za upornost, ali i za trud koji je uložio da bi došao do ovako kvalitetnog piva. On je zaista uspeo da napravi ono pravo staro zrenjaninsko pivo na sve one načine koje smo mi učili. Normalno je da ni u jednom poslu, kada se krene, ne ide sve po loju, ali on je izuzetno uporan čovek i uspeo je u svojoj nameri. Ja mu čestitam i želim da uspe”, dodaje naš sagovornik.

Prijateljstvo koje traje duže od pola veka

Gospodin Tešin kaže da je njegov posao u udruženju da proba pivo.

“Često puta mi je bilo teško da Đurici kažem kad nešto nije bilo uredu. Ali, ja sam se trudio da to malo umotam u celofan. Uglavnom sam se trudio da mu iskreno kažem ono što mislim. I mislim da je to jedan od parametara koji je uticao na to da dobije ovo što je dobio. I meni je drago da je to tako. Mi smo prijatelji od 15-te godine života, a meni je sada 71. godina. Ne znam koliko je to tačno godina, nekih 5-6… (smeh) Znam da se on nikada nije naljutio što sam mu rekao da mu ovo ili ono nije dobro i da vidi da možda malo nešto promeni. Neću da tvrdim da je uvek prihvatio moje mišljenje, ali s obzirom na kvalitet piva mislim da je češće prihvatao zamerke i sugestije nego što nije”, priča Tešin.

Kod piva se ocenjuju boja, miris, izgled, aroma, punoća, ukus…

Posao degustatora zahteva određene veštine.

“Pivo kada proba prvenstveno čovek mora da ima istančan ukus. Moje prvo radno mesto u pivari je bilo na filtraciji piva gde sam morao na svakih 15 minuta vizuelno da kontrolišem kvalitet filtracije. Onda je išla proba na ukus, tako da je to od mladosti ostalo u meni. Kod piva se gledaju boja, miris, izgled, aroma, tzv. punoća piva. Pivo ne sme da bude „prazno“, kako mi to u pivarstvu kažemo. To vam je kao kada uzemte kafu koja je slaba, retka, pa kažete fuj. Na šoljicu vode neko je recimo stavio pola kašičice kafe. To se isto oseti i u pivu. Đuricino pivo je od prvog dana imalo punoću, ali je onda radio na sitnicama da dotera i boju i miris i količinu hmelja da dobije onaj pravi uskus. Hmelj je taj koji pivu daje svežinu koju osećate kada ga popijete”, objašnjava naš sagovornik.

“Lako je bilo dobiti kvalitetno pivo kada smo imali gotovu recepturu za 350 hektolitara u jednoj šarži kuvanja. Sada je to trebalo dovesti na svega nekoliko litara. To nije nimalo jednostavno. Jeste da se matematički to da preračunati, ali uvek mora još nešto da se prilagodi”, dodaje Tešin.

“I fića i mercedes su automobili, ali nikada nisu koštali isto”

Naš sagovornik tvrdi da pivo iz ove kraft pivare s razlogom može da bude ponos Zrenjanina.

“Zrenjanin je grad piva. Grad koji je poznat po pivu. Posle Pančevačke pivare, Zrenjaninska je bila najstarija pivara na Balkanu. Na zalost, Zrenjanin ima Dane piva bez pivare. Ovo što je otkupljeno sada to je brend Zrenjaninske pivare jer je to zaista bio brend Jugoslavije. Na kraju krajeva naše pivo se izvozilo. Sećam se da su u Pivari Laško u Sloveniji imali havariju i nisu mogli da filtriraju pivo. Uz saglasnost naše pivare odvozili su pivo iz Zrenjanina u cisternama, flašiali ga u Sloveniji i prodavali kao Laško. Po meni su to dva najkvalitetnija piva bila u bivšoj državi. Treće bi bilo Nikšićko”, priseća se naš sagovornik.

Tokom razgovora osvrnuo se i na cenu koju bi kraft pivo trebalo da ima, a koja je sigurno veća od cene industrijskog piva.

“I fića je bio auto i mercedes je auto, ali nikada nisu mogli da imaju istu cenu. Ja bih tako uporedio pivo iz kraft pivare i iz industrije kakva je sada. U vreme kada smo mi došli na zanat u Pivaru, radilo se isključivo i samo od pivskog slada. Kasnije su počeli da se koriste surogati kao što su pirinač, kukuruz. Umesto sladovanog ječma koristio se običan ječam kojem su se dodavali enzimi. Odmah se osetio gubitak kvaliteta. Ja mogu da kupim džemper od veštačke vune i on greje, ali u njemu se neosporno čovek preterano znoji. U džemperu od prave vune toga nema. Kvalitet, po meni, mora da se plati. Na žalost, kod nas je sve manja kupovna moć, pa je to teško pratiti”, kaže Tešin.

Zdravo je popiti flašu piva dnevno

Ovaj penzioner objašnjava da ni sam ne zna koliko je piva u životu popio.

“Može to lako da se izračuna, ali računica traje malo duže. Recimo dok sam radio u pivari na filtraciji pio sam svakih 15 minuta po 3 decilitra. Zamilite koliko je to samo na 8 sati, koliko je trajala smena. E, pa onda to puta broj dana u godini, pa puta broj godina staža… Dobije se neka velika cifra. Mi smo nekada pili pivo umesto vode. Jednostavno to je tako bilo. Na kraju krajeva, posle sam radio u varioni gde se kuvalo pivo. Tu su izuzetno visoke temperature, pa se tečnost brzo gubi iz organizma. Jednom sam bio kod doktora zato što sam malaksao. On me je piatao šta pijem, ja sam odgovorio vodu, na šta mi je on rekao „Jesi li normalan, di da piješ vodu, malaksaš jer gubiš so iz organizma, pij pivo“, priča naš sagovornik.

“Medicina kaže da kada se popije flaša piva dnevno posle obroka nećete imati čir, niti ćete imati problema sa metabolizmom. Pivo potpomaže vrenje u želudcu. Želudac proizvodi manje želudačne kiseline, pa je manje mogućnosti za čir. Ja nisam lekar, ali je to nešto što sam čuo. Činjenica je da mi prijda da uz obrok popijem flašu piva. I dokle god budem mogao da pijem pivo biće dobro”, zaključuje na kraju razgovora Tešin.

Ukoliko sve bude išlo o planu Zrenjaninci će pivo koje je zaista proizvedeno u njihovom gradu uskoro moći da piju u pojedinim kafićima i kupe u nekim radnjama.

Pogledajte u video prilogu i kratak prikaz proizvodnje piva po „starinski“.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
Picerija Aquarius
Halo Taxi Zrenjanin
Diksi Picerija
  • Divider

  • Divider
Na vrh