 (1).gif)
Godinama je rusko tržište bilo krajnja destinacija voću iz Srbije. Pogotovo jabukama. Od početka rusko-ukrajinskog sukoba domaće voće sve teže nalazi put do ove zemlje. Tokom 2022. godine Srbija je dobila dozvole za izvoz jabuka u Egipat i Indoneziju, ali da bi pošiljke krenule ka novim tržištima potrebno je usklađivanje fitosanitarnih uslova i ukidanje carina, piše RTS.
Na tržište Ruske Federacije za jedanaest meseci prošle godine izvezeno je jabuke u vrednosti od 62 miliona evra, što je za 10 miliona evra manje nego u istom periodu 2021.
Posle Ruske Federacije po veličini izvoza su značajne još dve zemlje – Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Na ova tržišta je u prvih 11 meseci 2022. godine izvezeno jabuke u vrednosti od približno 14 miliona evra, što je, zapravo, nadomestilo gubitke sa ruskim tržištem.
“Berba 2022. je u Srbiji bila značajno niža u odnosu na očekivanja i prosek zbog teške proizvodne godine. Raspolagali smo manjom količinom jabuka za izvoz. Osetan je pad učešća izvoza na tržište Rusije. To je krenulo 2018-2019. godine kada smo svi zajedno krenuli da radimo na otvaranju novih tržišta čiji se udeo u izvozu srpske jabuke povećava”, kaže za RTS Nikola Nenadović, direktor Agrounije.
“Tu bih napomenuo tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata kao možda jedno od najvećih tržišta, jer oni su zapravo hab. Tamo ne završava naša jabuka, oni su trgovci i dalje je preprodaju. Poslednjih godinu-dve došli smo do tih kupaca, pa preskačemo Emirate u toj trgovini. Idemo direkno na tržišta Saudijske Arabije, Katara, Indije, Bahreina, Kuvajta, Malezije, Omana, Bangladeša… To su interesantna tržišta”, dodaje.
Kako do tržišta Egipta i Indonezije?
Veliki potencijal jeste i tržište Velike Britanije. Tokom 2022. proizvođače jabuke i izvoznike obradovala je vest da bi voće mogli da plasiraju na tržišta Indonezije i Egipta. Međutim, za to još nisu stečeni formalno-pravni uslovi. Čeka se usklađivanje fitosanitarnih uslova i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini.
“Evropska unija ima sa Egiptom potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini. Tako su uvozinici iz Egipta oslobođeni plaćanja uvoznih dažbina za jabuku iz Poljske ili Italije, dok na našu jabuku ti nameti idu i do 40 posto, pa naša jabuka nije konkurentna. Bilo je reči da će to biti rešeno tokom 2022, a ja očekujem da će to biti urađeno u narednih nekoliko meseci”, kaže Nenadović.
“Imam informaciju da se radi i na Indoneziji. Ne znam dokle se sa tim stiglo, ali se nadam da će i to tržište uskoro biti otvoreno”, objašnjava.
Izlazak na nova tržišta znači i prilagođavanje ponude tamošnjoj tražnji.
“To nije nikakav finansijski namet kada je Egipat u pitanju. Kada smo počeli da radimo sa Rusijom pre 15-20 godina, ovo tržište je bilo izuzetno zahtevno, tako da su nas naučili kako zapravo treba da radimo. Svi mi poslujemo u skladu sa GlobalGAP standardima, vodimo računa o tretmanima, pesticidima”, ističe Nenadović.
Mnogo veći izazov je, kaže, bila Indija.
“Na tom sporazumu se radilo jako dugo, jer su oni imali specifične uslove, ali ni to nije nešto što nas je dodatno koštalo finansijski. Koštalo nas je vremena da se uskladimo. Indija je specifična po pitanju fitosanitarnih uslova, zahtevali su non-GMO sertifikat, kao i analizu za svaku isporuku, što nije slučaj sa ostalim tržištima. Tu je i dokazivanje hladnog tretmana koji je specifičan i jedinstven samo za njih. To ne može svako da radi, samo pravna lica koja imaju hladnjače i ozbiljnu logistiku”, dodaje.
Cena jabuka bi trebalo da ide na gore
Iako je hrana u svetu sve skuplja, proizvođači jabuke kažu da inflacija nije pratila rast otkupnih cena ovog voća.
“Cene jabuke nisu ispratile globalnu inflaciju, rast cena inputa sa kojim smo suočeni, radne snage, energena, logistike… Unazad dve godine je jabuka kao biznis u krizi. Očekujemo i nadamo se da će ove godine cena odreagovati. Sa rastom cena inputa od 20, 30, 40 posto ovaj biznis nije nimalo rentabilan”, kaže direktor Agrounije.
“Prosečna prodajna cena za prvu klasu je oko 75-80 evrocenti po kilogramu i to je cena koja je slična godinama. Jabuka bi tebalo da košta bar 10 centi više da bi ovaj posao imao smisla”, dodaje.
Zato ne čudi što se mali proizvođači odlučuju da napuste ovaj posao.
“Pod voćem imam hektar šljive, 2 hektara jabuke. Smanjio sam jabuku i još smanjujem, jer je tržište nepovoljno. Pijace kao takve izumiru. Jedino kada ja sam mogu da prodam svoje voće to je isplativo. Čim dajem trećem licu to je neisplativo. Ono uzima ekstra kvalitet, ostalo ti potcenjuje. Imam malo breskvi i kruške. Prelazim polako na cvećarstvo i rasad”, kaže Danilo Vešović, voćar iz Zrenjanina.
“Kao pravno lice sarađujemo sa mnogo malih proizvođača i pružamo im podršku u smislu da imaju siguran plasman, realizaciju, naplatu… Međutim, tržište diktira cenu i ono što vidim jeste da sve više malih proizvođača odustaje od biznisa, napušta biznis, izlazi iz biznisa, prodaje biznis. Ukoliko se nastavi ovaj trend niskih cena plašim se da ćemo, mi generalno, izgubiti poziciju koju smo gradili godinama. Trenutno je Srbija značajan činilac u proizvodnji jabuke u Evropi sa 500.000 tona godišnje”, objašnjava Nenadović.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
Izvor: RTS
.gif)
.gif)
