I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Srednji Banat (ne)pripremljen za grad

i love zrenjanin tv

Sezona odbrane od grada u Srbiji je počela 15. aprila i traje do 15. oktobra. Poslednjih dana na snazi je tzv. narandžasti meteoalarm. RHMZ je izdao upozorenje na obilne padavine i grad. U pojedninim delovima Srbije padao je grad veličine pasulja, oraha, čak i jajeta i pričinio značajne materijalne štete. Već godinama unazad protivgradna zaštita deluje sa smanjenim brojem raketa u odnosu na ono što je neophodno. Od potrebnih 12 raketa, ove sezone u magacinima protivgradnih stanica se trenutno uglavnom nalazi polovina raketa. Negde, čak i manje.

Prošle godine u junu Zrenjanin je pogodilo veliko nevreme praćeno gradom. Tada je stradalo 10 hiljada hektara poljoprivrednih površina. Procenjena šteta je bila oko 900 miliona dinara.

I Taxi Zrenjanin

Ovog maja RHMZ upozorava na mogućnost nevremena praćenog gradom. U pojedinim delovima zemlje poslednjih dana padao je grad veličine pasulja, lešnika, čak i jajeta. Srećom, Srednji Banat za sada ova prognoza zaobilazi.

Situacija na nebu se neprekidno prati. Radarski centri su u pripravnosti i na vreme će dati nalog za dejstvovanje, ukoliko to bude potrebno, kažu u RHMZ-u.

“Područje Banata, a ovoj teritoriji pripadaju opštine: Kikinda, Novi Bečej, Nova Crnja, Zrenjanin, Žitište, Sečanj, Opovo, Kovačica, Alibunar, Plandište, Vršac, Pančevo, Kovin, Bela Crkva i Palilula brani radarski centar Samoš. To je deo sistema odbrane od grada u Republici Srbiji koji čini 13 radarskih centara i operativno-metodološki centar Beograd. Kompletna tehnika na radarskom centru Samoš je u funkciji. Formirana je mreža lansirnih mesta i razvezene su rakete tako da je omogućen potreban nivo rada uz konstataciju da je potrebno aktivirati veći broj lansirnih mesta“, kaže Zoran Babić, načelnik Centra za odbranu od grada RHMZ.

Protivgradna zaštita (ne)spremna u Srednjem Banatu

Čini se da je Srednji Banat (ne)spremno ušao u sezonu odbrane od grada.

“Od planirane 142, radarski centar Samoš je potpisao ugovore za rad 110 lansirnih stanica zaključno sa 04.05.2017. godine.  Za rad 32 lansirne stanice nismo uspeli da angažujemo strelce. Problemi trenutno postoje upravo na području Srednjobanatskog okruga. Dnevno je Radarski centar Samoš u kontaktu sa lokalnim samoupravama kako bi se našao način da se stanje popravi”, objašnjava naš sagovornik.

“Na području Srednjeg Banata planiran je rad 57 lansirnih mesta. Ugovori su potpisani za rad njih 36, dok 21 stanica nije u funkciji zbog strelaca. Od trenutno aktiviranih 36 lansirnih mesta na 4 treba da izvršimo neophodne popravke. U opštini Zrenjanin planiran je rad 22 protivgradne stanice. Ove sezone ih je do sada aktivirano 14. U opštini Novi Bečej, planiran je rad 8 protivgradnih stanica, aktivirane su četiri. Novu Crnju brani 4 protivgradne stanice od planiranih 5. Plan je da opštinu Žitište brani 12, ali je za sada aktivirano samo 8 protivgradnih stanica. U opštini Sečanj je aktivirano 6 protivgradnih stanica, od planiranih 10”, objašnjava Babić.

Strelci rade za 4000 dinara mesečno. Pojedine opštine dotiraju njihov rad

Strelci na protivgrdnim stanicama imaju obavezu da budu dostupni 24 sata dnevno tokom trajanja sezone odbrane od grada. Za angažovanje dobijaju 4000 dinara mesečno od RHMZ-a. Ova institucija izdvojila je 60 miliona dinara za njihov rad. Pojedine lokalne samouprave dodatno plaćaju strelce kako bi sistem učinile efikasnijim.

“Svaka aktivirana stanica ima po 2 strelca. Na području Srednjeg Banata dodatnu nadoknadu za strelce za 2017. godinu dala je samo opština Žitište“, kaže naš sagovornik.

Protivgradne stanice u proseku imaju po 6, od potrebnih 12 protivgradnih raketa

Godinama unazad protivgradna zaštita deluje s manjim brojem raketa od onog koji je potreban. Da bi sistem funckionisao svaka protivgradna stanica bi morala da ima u svakom trenutku 12 protivgradnih raketa. To, međutim, zahteva ogromna ulaganja. A para u budžetu za te namene nema dovoljno. Procena je da je Srbiji potrebno između 20000 i 24000 protivgradnih raketa godišnje. Ako se zna da jedna raketa košta oko 30000 dinara, to znači da bi za ovu namenu trebalo izdvojiti  750 miliona dinara. Zbog toga je broj obezbeđenih raketa za odbranu od grada dovoljan za prvi deo sezone.

“U ovom trenutku na području Srednjobanatskog okruga aktivirane stanice imaju po 6 raketa. Samo 4 stanice imaju po 3 rakete. Mi se nadamo da će se stanje popraviti u saradnji sa lokalnim samoupravama i drugim nadležnim organima i da će se obezbediti dodatne količine raketa kako bi se utrošene količine nadomeštale tokom sezone”, dodaje naš sagovornik.

I opštine mogu da učestvuju u nabavci protivgaradnih raketa

Osim novcem iz budžeta Srbije, protivgradne rakete mogu da nabave i opštine. Zakon o odbrani od grada, koji je usvojen pre dve godine, lokalne samouprave i odgovarajuće republičke i pokrajinske organe tretira kao ravnopravne subjekte u odbrani od ove vremenske nepogode. To znači da opštine nemaju striktnu nadležnost, ali mogu u značajnijoj meri da pomognu održavanju protivgradnih stanica. Takođe, mogu da obezbede dodatno angažovanje i plaćanje strelaca. Ako postoji ekonomska mogućnost mogu da se uključe i u nabavku protivgradnih raketa.

“U prethodnim godinama grad Zrenjanin i opštine Žitište i Nova Crnja učestvovali su u nabavci raketa, dok za ovu godinu nemamo informaciju o eventualnoj novoj nabavci na području Srdnjobanatskog okruga”, kaže Babić.

Grad Zrenjanin izdvojio milion dinara za protivgradne rakete, nabavljaće ih ako bude potrebe

U opštini Zrenjanin kažu da je grad obezbedio milion dinara za kupovinu protivgradnih raketa. Objašnjavaju da će sredstva biti utrošena, odnosno, rakete nabavljene tek ako se za to ukaže potreba. Tačnije, ako na protivgradnim stanicama iste nestanu tj. budu istrošene prilikom dejstvovanja.

Protivgradna zaštita u čitavoj Srbiji funkcioniše za sada s polovinom neophodnih raketa.

“Svi Radarski centri i mreža od oko 1350 lansirnih mesta su u funkciji od 15. aprila. Prosečna snabdevenost lansirnih mesta je sa oko 6 raketa. Skoro 80% lokalnih samouprava dodatno stimuliše rad strelaca. Prošle godine 40 njih je nabavilo rakete. Ove godine rakete smo vec dobili od 10 opština, a spremne su odluke i u postupku nabavke je oko 40 opština. Po sveobuhvatnoj pomoći treba izdvojiti Čačak i Kragujevac. I kada je reč o nabavci raketa, plaćanju i angažovanju strelaca, uređenju stanica, pristupnih puteva, obezbeđenju goriva za strelce. U Kragujevcu je uveden i nov sistem radioveze… Ipak, ne treba zaboraviti ni mnoge druge koji ulažu napore da se obezbedi što je moguće veća efikasnost rada protivgradne zaštite”, zaključuje Zoran Babić, načelnik Centra za odbranu od grada RHMZ-a.

Po ko zna koji put sezona odbrane od grada u Srbiji je započela sa nedovoljnim brojem protivgradnih raketa. Osim toga, problem je i motivisati strelce da rade za samo 4000 dinara mesečno. Protivgradna zaštita zaista iziskuje velika izdvajanja, ali primeri iz prethodnih godina pokazuju da štete koje mogu da nastanu za samo nekoliko minuta, kada padne grad, dostižu ogromne cifre koje se mere stotinama miliona dinara. Čak mogu da budu i veće od sredstava potrebnih za nabavku protivgradnih raketa i plaćanje strelaca. Opštine koje su to shvatile, već odvajaju značajan deo novca za podizanje efikasnosti ovog sistema. One koje to nisu, trebalo bi što pre to da učine kako bi sačuvale voćnjake, useve, povrtnjake, objekte od eventualnog grada.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh