Išao je u srednju Poljoprivrednu školu u Zrenjaninu, smer veterinarski tehničar. U struci je radio oko dve godine, da bi shvatio da se tu ne pronalazi i da to nije nešto čime bi trebao da se bavi. Obreo se nakon toga i u trgovini, a onda je posle više od 7 godina dao otkaz i uzeo pauzu od godinu dana – da napiše stand-up tekst. Tako je sve počelo.
Srđan Slijepčević je 2014. godine pratio TV šou „Najbolji komičar”, koji se emitovao na Happy televiziji, to mu se izuzetno svidelo i shvatio je da bi mogao da se oproba u tome.
– Saznao sam za Open mic u Beogradu. Odeš tamo, prijaviš se i imaš 5 minuta za nastup i ako budeš doboljno dobar, zadrže te da ideš na radionice. Prvi put kada sam pogledao, zakasnio sam dva dana. Odlučio sam da sačekam sledeći, otišao sam i prošao. Sada kada se setim, u odnosu na ono što sam tamo pričao i šta radim danas, ogromna je razlika, ali je ipak bilo dovoljno.
– Imali smo i više nego kvalitetne radionice koje su držali najbolji stand-up komičari u Srbiji i zaista sam mnogo naučio. Među predavačima su bili Srđan Dinčić, Aleksandar Perišić, a dolazili su i gosti iz drugih zemalja poput Tina Vodopiveca iz Slovenije. Upijali smo tuđa iskustva, takav je posao. Ne kradeš njihove fore, ne kradeš njihov stav, ali iskustvo i šakom i kapom. Kada oni koji su imali stotine nastupa to podele sa tobom, baš dobiješ elan. Sve to je trajalo 7-8 meseci i narednih godinu dana sam samo pisao tekst.
Prvi nastup ogranizovao je sa jednim kolegom iz Pančeva u Zrenjaninu i sve je proteklo odlično.
– Bilo je baš puno ljudi, nastup je prošao strava. Kada dobiješ taj pozitivan fidbek od publike, kada čuješ kako aplaudiraju na tvoje fore, definitivno osetiš da je to, to.
– Aktivno ima 15-ak ljudi koji rade stand-up u Srbiji, što je zaista premalo u poređenju sa brojem stanovnika i mi se svi manje-više znamo. Uklopio sam se sa jednom ekipom iz Novog Sada koji su mi baš dobri drugari, a koji će nastupati i na „Get Up – Stand Up” festivalu, to su Dušan Varničić, za kojeg misim da je definitivno najtalentovaniji stand-up komičar kod nas, i Nebojša Grujić.
Još dok se upoznavao sa konceptom stand-up komedije, imao je svog uzora u Srbiji, a sticajem okolnosti upoznali su se, ostvarili saradnju i postali drugari.
– Kada sam gledao to takmičenje na televiziji, bio je jedan lik koji se zove Srđan Olman i meni je njegov nastup bio fenomenalan. Gledajući ga, razmišljao sam šta je to što bih ja mogao da iznesem ljudima, čime bih mogao da ih nasmejem, kako da gradim svoje fore. Kasnije sam stupio u kontakt s njim i organizovao mu nastup u Zrenjaninu, a od tada je krenula i naša saradnja. Imali smo zaista mnogo zajedničkih nastupa i postali smo drugari.
Sam proces pisanja teksta je veoma dugotrajan i naporan. Iziskuje stalne probe, korigovanja, a veoma je važno i konsultovati se sa kolegama.
– Tekst najbolje dolazi kada ga ne planiraš. Minimalne su šanse da ti sedneš i kažeš, sad ću da pišem – to ne pije vodu. Šetaš ulicom, padne ti nešto na pamet, zapišeš tezu. Od 20 teza jedna će ostati i iz nje će nastati fora. To je neka početna tačka i tako se gradi minutaža. Svi smo krenuli od 5 minuta, pa idemo na 10, 15. Ja sam sada prešao 60 minuta, a to se smatra za jedan od najvećih problem u početku, preći tih sat vremena.
– Kada napišeš novu foru, ne možeš tek tako odmah i da je izvedeš. Nekada si odmah siguran da će da prođe, ali ti često treba mišljenje drugih kolega, a mi se držimo zajedno što je veoma dobro. Treba i proveriti da neko od njih nema već istu, jer se dešava da često idemo u sličnom pravcu, a definitivno je najgora stvar da neko nekom „digne” foru. Jako je važna ta saradnja koju imamo jer su to ljudi koji iz dana u dan napreduju, pa samim tim i ti napreduješ s njima. Nekih 3 godine sam se izgrađivao, uz njih se usavršavao i došao sam do svog One Man Show-a, kojem sam dao naziv „Šiljokuran”. Tema je adolescentsko doba, gde si ti klinac, gde te sve zanima, svuda se guraš, praviš gluposti i upoznaješ život, ali si i kontraš.
Ako izuzmemo tekst, sama priprema i nastup su skroz drugačija priča.
– Kod pripreme, to su sati i sati izgovaranja teksta pred kućnim ljubimcima, ispred zida, ogledala posebno jer se tu vežba i mimika, grimase, pokreti tela. Uvek se ostavlja i neki prostor za improvizaciju. Najmanji procenat nastupa je improvizacija, do nekih 5 odsto. Naporno je zaista, mada ljudi misle da je to tek tako, izađeš malo ispričaš nešto, ne shvataju da to nije vic, nije kao kada se sa komšijom nađeš ispred kapije pa ti on prepričava šta se sinoć desilo. Ovo je materijal koji si ti svojeručno pisao, evo ja sam 3 godine pisao jedan materijal. Nemoguće je pisati svaki dan, ne možeš da napišeš toliko fora na brzinu jer to onda neće biti dobro i sve mora da se isproba.
– Do sat vremena pred nastup sam neuračunljiv. To nije trema, više je neki udar adrenalina koji ne može da se opiše, a opet da ga nema, mislim da se ne bih ni bavio ovim. Kada kreneš, kada uzmeš mikrofon, tu sve prestaje i kao da ništa nije bilo. Izabrao si da radiš ovakav posao u ovoj zemlji kojoj nije baš do smeha i onda kada uspeš da nasmeješ jedan broj ljudi, predobro se osećaš.
Kao i u svakom poslu, na početku je teško, bude raznih problema, ali vrednim radom i konstantnim usavršavanjem se sve to prevazilazi.
– Svaki početak je težak, šta god radio. Izađeš bez iskustva, bez ičega, ali poenta je da je sam stand-up stav. Kada ljudi ne odreaguju, ja polazim od sebe. Retke se su situacije, ali se dešava da ljudi ne skontaju foru – neće da razmišljaju, nisi im dao nacrtano i to je to. Uvek polazim od sebe – da li sam dobro izneo foru, da li sam dobro napisao, da li je red reči u rečenici dobar, kakav je bio tonalitet, brzina, dikcija… Kada se desi, ništa, ideš dalje, nema stajanja. Ako zaćutiš, to je kraj. Na sceni si sam i nema ko da te pokrije. Dešavalo se, na sreću nema toga više, ali dobro je da se i to desi nekada, da se prođe i takvo iskustvo.
– Važno je konstantno se edukovati, moraš da pratiš dešavanja i kod nas i u svetu, da povezujueš stvari kako bi došao do fore hiperbolisanjem, ironijom, sarkazmom. Meni je najdraže kada dođem do tog smešnog istinom, gde pričam ljudima ono što su svi preživeli, a to su prvenstveno muško-ženski odnosi i onda vidim kako se ljudi „bockaju”, jer su i oni kroz to prošli. Kada dođeš do te tačke da se publika poistoveti sa tvojom pričom, to je prodato.
– Nastupao sam u većem delu Srbije, u Hrvatskoj, Bosni. Početkom sledeće godine ću imati prve nastupe na engleskom jeziku u Nemačkoj, Češkoj, možda i Holandiji. To će biti sigurno zanimljivo iskustvo. Materijal je spreman i isprobaću ga pre tih nastupa, pa ćemo videti reakcije publike.
Stand up se ne može cenzurisati. Tu nema dlake na jeziku i smeš da kažeš sve šta hoćeš.
– Na svetskim televizijama, u emisijama, šou programima, uvek neko od stand-up komičara tu učestvuje. Nekada vodi program ili je glavni lik, a kod nas stand-up komičari nemaju medijskog prostora uopšte. Čast izuzecima (Dinčić, Perišić) što su uspeli, ali generalno ostalih nema.
1. Festival stand-up komedije u Zrenjaninu
– Čim sam krenuo da gradim svoj materijal, odmah se javila želja da organizujem festival. Gledao sam kako to izgleda u inostranstvu i mnogo mi se dopalo, samo nisam znao da će to ići mnogo teže kod nas. Već 2-3 godine razrađujem ideju, ukazala se prilika sada, na brzinu sam nazvao sve ostale učesnike i uspeli smo da se dogovorimo. Ideja je došla iz želje da se ljudima približi sam koncept stand-up komedije. Dosta ljudi čak ni ne znaju šta je ustvari stand-up. To je iskazivanje svog stava kroz humor, odnosno ironiju, sarkazam, istinu. Upakovan format, od a do š i zna se jasna kompozicija. Mnogo je brz humor.
– Prve večeri festivala u petak 6. oktobra, Neša Bridžis će imati svoj One Man Show, a ja ću kao domaćin festivala samo otvoriti to veče. Narednog dana, biću u ulozi voditelja koji između svakog komičara izvodi svoje fore i najavljuje sledećeg. Uglavnom ću se baviti muško-ženskim odnosima i najobičnijim životnim situacijama, a biće i nekih mojih privatnih problema. U subotu će nastupiti: Srđan Olman, Dušan Varničić, Srđan Slijepčević i Nebojša Grujić.
– Želeo sam da na ovogodišnjem festivalu učestvuje i Filip Ugrenović koji piše za Ivana Ivanovića, ali iz zaista opravdanih razloga je bio sprečen da učestvuje i nadam se da će imati priliku za to na nekom narednom.
Pogledajte kratak video sa nastupa Srđana Slijepčevića
.gif)
.gif)
