Vest da EU lagano izlazi iz krize za one koji imaju zajam u evrima nije ohrabrujuća jer će im rate rasti.
Već neko vreme, cena kredita vezanih za evro je skoro ista. Razlog je to što je euribor, odnosno kamatna stopa po kojoj banke pozajmljuju novac, vrlo dugo izrazito niska.ž
– Mogućnost za pojeftinjenje kredita vezane za evro su vrlo skromne. S jedne strane troškovi banaka kada su u pitanju dugoročni izvori finansiranja su visoki. S druge, izlaskom EU iz recesije, verovatan je rast euribora, a što će direktno uticati na rast kredita u evrima – kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ali i dodaje da, s druge strane, ima prostora za pojeftinjenje dinarskih kredita.
U ovdašnjim bankama građani su se uglavnom odlučivali za promenljivu kamatu, vezanu za kretanje evra kada su kupovali stanove. U Srbiji je odobreno više od 93.000 stambenih kredita, prosečna vrednost nekretnina kupljenih pomoću dugoročnih zajmova je 35.850 evra. Cena ovih zajmova uz maržu, koja je fiksna, vezana je i za promenu euribora, referentne kamatne stope po kojoj grupa evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac. Trenutno šestomesečni euribor iznosi 0,41 odsto. Pre krize, 2008. bio je čak 5,48 odsto. Ipak, njegove promene, koje direktno utiču na visinu rata, ne bi trebalo da budu dramatične.
– Euribor je i dalje na niskom nivou, a oscilacije u poslednja tri meseca izuzetno male. Imajući u vidu da je većina kredita u evrima vezana za euribor, jasno je da će sa njegovim rastom rasti i ukupna kamatna stopa i obrnuto – ukazuju za “Blic” u Eurobanci. Za ozbiljniji rast euribora, tvrdi Dejan Vučinić, direktor u Sosijete ženeral banci, potrebno je nekoliko godina.
– Pred nama, kao i pred celom EU je period od dve do tri godine u kojem će rast euribora, u slučaju da se pozitivne prognoze oko izlaska iz globalne krize ostvare, biti postepen – objašnjava za “Blic” Vučinić.
Izvor : Blic
.gif)
.gif)
