Zabluda je da su penzionerski dani dosadni i da se provode u samoći. To su još jednom pokazali penzioneri koji su se okupili na prvim sporstkim igrama koje je organizovalo Udruženje penzionera Žitišta. U tri discipline takmičilo se sedam ekipa. Najbolje su bile penzionerke iz Novog Itebeja.
U subotu pre podne, u Žitištu su se okupili penzioneri i penzionerke iz nekoliko okolnih naseljenih mesta.
„Mi smo se okupili na sportskim igrama. Pred nama je Đurđevdan, ali kako mnogi slave ili idu na slavu mi smo organizovali druženje dva dana ranije da bi mogli da dođu svi koji žele. Razlog okupljanja je druženje, ne toliko takmčenje. Takmičenje je u bacanju pikada, viseće kugle i metalnih pločica. Penzioneri i penzionerke su došli iz Srpskog Itebeja, Novog Itebeja, Torka, Torde, Ravnog Topolovca i Crnje, a tu su bili i naši takmičari iz Žitišta. Svaku ekipu činila su tri takmičara. Nagrade tj. pehare su dobile tri najuspešnije ekipe u svim igrama“, kaže Gavrilo Babić, predsednik Udruženja penzionera Žitišta.
Prvoplasirani u bacanju viseće kugle
Najbolju ekipu u bacanju viseće kugle činili su penzioneri iz Srpske Crnje.
„Ekipu smo činili Toda Gavrić, Momčilo Mrakić i ja. Nikada pre nismo igrali ovu igru. Sada se desilo da smo mi najbolji u ovoj disciplini, što ne znači da sutra neće biti neko drugi bolji od nas. Šta je tajna ovog uspeha, nemam pojma. Ja sam gledao kako drugi to rade, pa sam onda i ja tako bacao kuglu. Desilo se da sam i lično sakupio najviše bodova u ovoj igri. Mi ništa ne treniramo, jer nemamo ni prostor ni mogućnosti da to radimo. Druženje nam mnogo znači. Upoznajemo nove ljude, stičemo nove prijatelje. Nama uopšte nije bitno koja ekipa će biti prva, a koja poslednja, nama je bitno da se družimo i da provodimo vreme zajedno. Redovno se odazivamo na pozive drugih udruženja. Isto tako i mi zovemo druge penzionere kod nas“, kaže Rade Egić, kapiten ekipe iz Srpske Crnje.
Bacanje metalne pločice najbolje je leglo penzionerima iz Žitišta
Domaćini su bili najbolji u bacanju metalne pločice.
„Penzioner sam 5 godina. Nakon što sam završila radni vek počela sam da se družim sa ljudima koje sam uglavnom znala, jer su dolazili u ambulantu gde sam radila. Mnogo mi je lepo. Ovakva druženja nama penzionerima puno znače i psihički i fizički. Penzioneri iz Žitišta ove godine prvi put organizuju ovakvo druženje i mogu vam reći da nam je danas svima ovde baš lepo. Nadam se da će nas sledeće godine ovde biti još više. Ekipu su osim mene činili i Rozalija koja ima 72 godine i Nedeljko Šošo. Prvi put smo se takmičili u ovoj disciplini i mislim da nas je sreća pogledala. Poenta u ovoj igri je da vam ruka ne zadrhti i da ste stabilni. Mnogo je lepo kada drugi ljudi oko vas navijaju… Lepo je kad ostvarite neki rezultat, ali je mnogo lepše to što smo svi zajedno“, kaže Mira Adžaip, kapiten ekipe iz Žitišta.
„Inače, mi kod kuće imamo dosta drugih poslova, tako da nemamo vremena da se pripremamo za takmičenja. Ja uglavnom vežbam sa unučićima… Ovde svakako nije cilj bila pobeda, već druženje. Na žalost, Udruženje penzionera Žitišta nema svoje prostorije. Mislim da smo jedino udruženje iz Žitišta koje nema svoje prostorije za okupljanje. Sada se nalazimo u prostorijama KUD „2. oktobar“. Pokušavali smo da nađemo neki prostor koji bismo mogli da koristimo, ali za sada to nismo uspeli da dobijemo“, dodaje naša sagovornica.
Drugoplasirana i trećeplasirana ekipa u svim igrama
Treće mesto u svim igrma zauzeli su članovi ekipe iz Torde.
„Ekipu su činili Jožef Rištaš, Irena Čorti i ja. Nama je bacanje viseće kugle bilo najlakše, a bacanje pločica najteže. Mi ne vežbamo. Jedino smo bacali nekoliko dana pikado. Ruka nas je malo zabolela od bacanja. Nama je najvažnije da smo došli da se družimo. Ne kažem da nismo zadovoljni trećim mestom, ali druženje je važnije od svega“, objašnajva Eržebet Mesaroš, kapiten ekipe iz Torde.
Drugoplasirana ekipa u ukupnom skoru bila je ekipa iz Srpskog Itebeja.
„Ja sam danas prvi put učestvovao na ovakvim igrama i prvi put sam bacao i pikado i kuglu i pločice. Dolazio sam na druženja, ali se nisam takmičio. Ovo je prvi pehar koji je naše društvo dobilo i koji nosimo u Srpski Itebej. Tu su osim mene bili i Janaš Šuranji i Milisav Živanov. Trudićemo se da i na narednim takmičenjima ostvarajujemo rezultate. Sve igre su bile podjednako teške ili lake, zavisi kako posmatrate. Ali, pošto sam ja lovac, nekako mi je pikado najbolje legao. Za sve je najvažnija koncentracija. Naravno da je bilo i adrenalina, jer nam je bilo prvi put da se takmičimo, ali posle smo se dobro skoncentrisali. Nama je najvažnije što je druženje lepo, a uspeh ekipe je tu propratna stvar“, kaže Ištvan Ilijin, kapiten ekipe iz Srpskog Itebeja.
Penzionerke iz Novog Itebeja su prvi put učestvovale na igrama i bile najbolje
Najbolja ekipa u bacanju pikada, ali i svim igrama zajedno stigla je iz Novog Itebeja.
„Ekipu su činile penzionerke Piroška Perke, Julijana David i Tereza Kucura. Relativno smo mlada ekipa penzionera i do sada nikada nismo učestvovali na takmičenjima. Sada su se udruženju pridružile nove, mlađe penzionerke koje su pristale da učestvuju na takmičenju. Ovo nam je bio prvi put i odmah smo osvojili prvu nagradu. Od svih igara vežbali smo samo pikado. Pikado vežbamo dva puta nedeljno. Ostale igre su bile nove za nas, ali smo se i tu dosta dobro pokazale. Mi smo zaista htele da se dokažemo. Želele smo da budemo prve i mislim da je svima to cilj. Naravno, druženje je najbitnije, ali ako učestvujete na nekom takmičenju onda i želite da se predstavite u što boljem svetlu i da osvojite neku nagradu“, kaže Ester Lacko, penzionerka iz Novog Itebeja.
Sudije su zadovoljne kako je nadmetanje proteklo.
„Takmičenje je proteklo u najboljem redu, niko nije imao primedbi na tok takmičenja i na rezultate. Srećom, vreme nas je poslužilo, pravila su svi poštovali i problema nije bilo. Takmičari moraju da vežbaju, slabije se kreću. Sve ovo je i zamišljeno da bi se ljudi više družili. Postoji i olimpijada sportova za penzionere koja se svake godine održava u Vrnjačkoj Banji. Takođe i u Zrenjaninu se svake godine održava takmičenje za penzionere. Pravila u pikadu su bila da svaki takmičar baca tri puta po pet strelica. Kada je reč o bacanju pločice, takođe, je svaki takmičar bacao tri puta po pet pločica, dok se kod bacanja viseće kugle išlo na tri serije po tri bacanja. Bilo je svega, nekome je ruka malo drhtala… Ali, sve u svemu takmičenje je dobro prošlo“, kaže Marko Perić, glavni sudija takmičenja penzionera u Žitištu.
Penzionerke su se posebno trudile
Ovakvi događaji imaju bezrezervnu podršku Sportskog saveza.
„Sportski savez pod pokroviteljstvom Skupštine Žitišta već godinama unazad organizuje tradicionalne Rekreativne igre građana i građanki Žitišta – popularni RIO. Već devet godina organizujemo i pikado ligu za žene srednje starosne dobi. Uglavnom se tu takmiče žene iz naših naseljenih mesta. Prvi put zajedno sa penzionerima iz Žitišta danas učestvujemo u organizaciji ovakve jedne manifestacije. Ja sam oduševljena jer sam ovde videla ljude koji se druže, a tek onda takmiče i ostvaruju neke rezultate. I narednih godina ćemo podržati ovakve događaje. Izaći ćemo i sa predlogom da Sportski savez utiče da na ove igre dođu predstavnici penzionera iz svih naseljenih mesta opštine Žitište kojih je 12“, kaže Smiljka Jakšić, generalni sekretar Sportskog saveza Žitišta.
„Penzioneri su se dobro danas pokazali. Pogotovo su penzionerke bile borbene. Obično se sport vezuje za muškarce, ali i penzionerke su danas pokazale da vole da se bave sportom. Na kraju krajeva, penzioneri nisu bili samo puki posmatrači nekog sportskog događaja, već su veoma aktivno učestvovali u svemu. Ovde se svi osećaju nekako srećnije, korisnije, zadovoljnije. Izašli su iz kuća i druže se“, dodaje naša sagovornica.
Dok je trajalo takmičenje krčkao se i gulaš
Tokom dva sata takmičenja učesnici su potrošili dosta energije. Međutim, Ninoslav Amidžić i Milka Manojlović su se potrudili da po završetku nadmetanja takmičari povrate snagu. Sve vreme dok su igre trajale u kazanu se krčkao gulaš.
„Ja sam penzioner pripravnik, jer imam još godinu dana do penzije. Radim u Pošti, ali se družim sa penzionerima i ženama iz različitih udruženja. Danas smo ovde koleginica i ja imali zadatak da pripremimo gulaš za sve koji su se okupili na ovom druženju. Za gulaš smo koristili kombinaciju svinjskog i junećeg mesa. Ukupno ima oko 15 kilograma mesa i oko 7 kilograma luka i dosta začina. Skuvali smo i desetak kilograma krompira. Pripremili smo i salatu. Ovde je skuvano oko 50 porcija“, kaže Ninoslav Amidžić iz Žitišta.
„Gulaš može da se skuva za sat i po, a može i za tri i po sata, sve zavisi koliko imate vremena. Mi smo danas spremali jelo na laganoj vatri. Počeli smo da ga kuvamo oko osam jutros i u 12 je sve bilo spremno za serviranje. Ja imam jednog kolegu koji kada kuva riblju čorbu stavi ispod daske na kojoj sedi gajbu piva. I kada ga pitaju još koliko treba da se čorba završi on prvo pogleda u gajbu koliko je piva ostalo pa kaže kada će jelo biti gotovo (smeh). Malo se šalimo.“, dodaje naš sagovornik.
„Luk sam seckala sat i po vremena. Bilo je suza i suza… Čitava kuća se ostila na luk iako sam se bila zatvorila u jednu prostoriju da ga očistim i isečem. Luk sam usitnila na secku, kako bi se što pre skuvao. Pripremili smo i šargarepu. Naizmenično smo jelo mešali, kako bi sve bilo ukusno. Za naše penzionere i goste ništa nam nije bilo teško. Meni kuvanje više leži od takmičenja“, objašnjava Milka Manojlović, penzioner iz Žitišta.
Bez ljubavi nema sreće u životu
„Suština svega je ljubav. U penzionerskim danima ima ljubavi prema unučićima, deci, kuvanju, druženju, drugu, prijatelju… Da nema ljubavi ne bi se ovi ljudi ni družili danas. To zaista mislim i verujem da se svi slažu sa mnom. Ljubav je ta koja nas u svemu pokreće“, zaključuje na kraju razgovora Ninoslav Amidžić.
.gif)
.gif)
