Hramovna slava Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan obeležena je u pravoslavnom hramu na Bagljašu posvećenog Vaznesenju.
Tim povodom služena je sveta arhijerejska liturgija. Liturgiju su služili, a kasnije se i obratili mnogobrojnim vernicima episkop banatski Nikanor i umirovljeni episkop Filaret. Liturgiju su služili i sveštenici Srpske pravoslavne crkve. Pogledajte delove svete liturgije kao i noćne kadrove Hrama na Bagljašu kojeg odnedavno krasi i rasveta.
Isus Hrist se javio jedanaestorici apostola
Pošto je raspet na Krst i sahranjen u grobnici, nakon tri dana Gospod naš, Isus Hristos vaskrsnu iz mrtvih i javi se svojim učenicima, jedanaestorici svetih apostola. Sa njima je proveo 40 dana ovde na zemlji poučavajući ih kako da šire Njegovu veru i hrišćansko učenje. Kada prođe tih 40 dana, poveo ih je sve sa sobom na Maslinsku Goru i rekao im je: „Tako je pisano, tako je trebalo biti, da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje grehova po svim narodima, počevši od Jerusalima, a vi ste svedoci svemu tome. Jer je Jovan krstio vodom, a vi ćete krštavati Duhom Svetim, ne dugo posle ovih dana. I gle, ja ću poslati obećanje Oca Svojega na Vas, a Vi sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u Silu sa visine““
Ovim rečima On završi razgovor sa njima, blagosilja ih i poče da se uzdiže na nebo, a njih ostavi da sačekaju silazak Duha Svetoga. Apostoli su stajali i nemo gledali za NJim, dok nije sasvim iščezao. Utom im se obratiše Anđeli Božji sa rečima: „Što stojite i gledate? Kako ste videli da Gospod odlazi na nebo, tako će On opet doći da sudi živima i mrtvima i onda carstvu NJegovom neće biti kraja“.
U znak sećanja na ovaj događaj naša Crkva slavi SPASOVDAN, tj. Dan Spasa našeg, Gospoda Isusa Hrista. Izvor: pravoslavni kalendar.
U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine. Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava ali i zavetina za čitavo selo. Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.