Mesecima unazad pevači u Srbiji se žale da zbog toga što nema nastupa sve teže žive. Isto toliko u javnosti traje polemika da li muzičari treba da se bave nekim drugim poslom kako bi zaradili za život. Činjenica je, međutim, da svima nama nedostaje život koji smo imali pre korone, pa samim tim i mogućnost da odemo na svirku ili koncert. Dok to ne bude moguće omiljene pesme ćemo slušati preko društvenih mreža, televizije, radija… Dva Stefana i Nebojša, pre dve godine, oformili su bend SOS acoustic i vreme pandemije koriste za probe, kako bi postali još bolji muzičari, ali i da svoje covere objavljuju na društvenim mrežama. O tome šta im je muzika donela, a šta oduzela, kako se snalaze tokom panedmije, može li se u Srbiji živeti od svirki i na šta ih Zrenjanin asocira razgovarali smo sa ovim mladićima.
Ko čini SOS acoustic?
Stefan Šćirban je rođeni Zrenjaninac. Ovaj dvadesetpetogodišnjak je student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i trenutno živi u Novom Sadu. Stefan se bavi i muzikom i kaže da voli to što radi. Slobodno vreme koristi za treniranje, kao i čitanje dobrih knjiga. Voli da se druži i izlazi, što u poslednje vreme zbog epidemiološke situacije nije moguće. Naš sugrađanin je završio gimanziju, a ljubav prema muzici je, objašnjva, kod njega uvek postojala.
Stefan Bajić je, takođe, Zrenjaninac i ima 25 godina. I on je završio Zrenjaninsku gimnaziju i studira u Novom Sadu, ali Ekonomski fakultet. Objašnjava da je za njegovu ljubav prema muzici najveći krivac njegov otac, jer se on bavio muzikom 80-ih godina prošlog veka. Od malena ga je, kaže, učio da svira gitaru.
Nebojša Palančanin je iz Novog Sada. On je treći član benda u kojem dominiraju Zrenjaninci. Od malena se bavi muzikom. Kaže da je kao dete dobio paketić u kojem je bio mali plastični sintisajzer. Jedna od prvih pesmica koju je „skunuo“ po sluhu bila je himna Jugoslavije. Već tada su njegovi roditelji odlučili da ga upišu u muzičku školu, iako se oni nisu bavili muzikom. Napre je svirao harmonuku, pa u srednjoj školi klavir. Završio je i Akademiju umetnosti, takođe klavir. Danas predaje klavir u muzičkoj školi. Za kolege iz benda, koji nisu školovani muzičari, kaže da su odlični umetnici. Objašnjava da se sa ovim momcima upoznao slučajno na nekoj probi i da je kasnije usledila i saradnja. Kao profesor muzike ispravlja ih ako greše, ali i sam prihvata kritike kolega. Objašnjava da sva trojica funkcionišu kao porodica.
Kako je sve počelo?
Dva Stefana iz Zrenjanina su u početku nastupali kao duo. Ali, vremenom se to izmenilo i sada je bend bogatiji za još jednog člana.
„2014. godine kolega, sad već prijatelj, Stefan i ja smo se u zrenjaninskoj gimnaziji sreli na sekciji hora kod profesorke Karanović i došli smo na ideju da zajedno radimo neke akustične verzije obrade pesama. Ozbiljnije smo počeli da se bavimo muzikom 2017. Nas dvojica smo bili S&S, jer se obojica zovemo Stefan. Kasnije smo upoznali Nebojšu i proširili smo ekipu. I evo kao SOS acoustic postojimo dve godine. Kad je došao Nebojša nismo mogli da se zovemo SNS. Bilo bi previše, pa smo onda odlučili da bude SOS jer je to zvučno, a i oznaka za poziv. Redovno vežbamo, imali smo svirke dok je to bilo moguće. Radimo na sebi i trudimo se da sve to podignemo na viši nivo“, počinje priču Stefan Šćirban.
Stefan Šćirban
Halidova Romanija se traži u svakom lokalu
Repertoar ovih momaka je veoma raznolik. Ono što slušaju privatno, to i sviraju. A u to spadaju rege, narodna muzika, zabavna muzika, strana… Pa tako mogu da zapevaju bukvalno sve ili što bi se reklo od Silvane do Nirvane.
„Privatno ja sve slušam. Jedan dan mogu da slušam rege, drugi dan narodno, treći dan White Snake, zatim Deep Purple, Queen… Repertoar nam se podudara jer na našim svirkama sviramo i zabavnu i narodnu muziku. Najčešće se dogodi da neka poznata ličnost na estradi napravi cover neke poznate pesme koji mnogi čuju i onda se to traži na svirkama. Poslednje je bilo Pustite me, akustik verzija od Dino Merlina. Traže Dženana. Romaniju od Halida Bešlića mislim da u svakom lokalu traže. Tražen je i Džej, zbog nedavne situacije koja se desila. Svi ti finiji narodnjaci se traže. To prođe kroz akustik – gitara, klavijatura i to bude dobar aranžaman. Više se traži narodna muzika. Pogotovo kad dođe koje piće, kad se ljudi opuste i malo više pevaju”, dodaje naš sagovornik.
Problemi zbog autorskih prava
Budući da mesecima unazad nema nastupa ovi momci rešili su da pesme kače na društvene mreže.
“Na you tube kanalu smo pre dva meseca izbacili naš oficijalni cover. Reakcije su bile sjajne, podrška je bila ogromna. Međutim, taj video je skinut zbog autorskih prava. Nismo se dovoljno informisali o tome. Kontaktriao sam kasnije tim Al Dina, jer smo njegovu pesmu pevali, i pitao da li postoji neka mogućnost da se video vrati, ali oni su mi oni rekli da to ne ide tako kako smo mi mislili i da bismo trebali da se informišemo o autorskim pravima, kako ne bismo ponovo dolazili do istih problema. I kao što sam rekao video je skinut sa you tube kanala. Ali, taj snimak je ostao na našoj instagram stranici i sada se više fokusiramo na instagram i na publiku koja nas tamo prati. Sva trojica se trudimo i radimo na sebi kako bismo bili što bolji“, objašnjava Šćirban.
„Za instagram sviramo isključivo zabavnu muziku. Uglavnom se fokusiramo na segmente, jer nas instagram ograničava na minut koji možemo da delimo dalje. Imamo i taj story add u koji možemo do 15 sekundi nešto ukratko da prezentujemo kako bismo privukli publiku. Tu nemamo problema, jer je instagram jedna slobodna platforma na kojoj možemo da se reklamiramo. Pošto smo dosta uigrani, pesmu probamo 2-3 puta, pokušamo da napravimo neki aranžman i za snimanje nam ne treba ne duže od sat ako radimo unplugged verziju uživo. Ako hoćemo da to bude baš studijski onda nam treba i do dan, dva – zavisi“, kaže naš sagovornik.
Stefan Bajić
99 posto reakcija na covere benda SOS acustic su pozitivne
Kao i svaka objava na društvenoj mreži i ovo što članovi SOS acoustic-a objavljuju izaziva i pozitivne i negativne komentare.
„Reakcije su stvarno pozitivne. Mislim da je čak 99% reakcija pozitivno. I mi se na to fokusiramo. Ispunjavamo želje ljudima i to se vidi na našim svirkama, jer se sve veći i veći broj ljudi vraća na naše svirke. U Zrenjaninu sviramo u Kafematu i Kovaču i već imamo stalne ekipe koje dolaze i za koje znamo šta vole da čuju. Mislim da je to jako važno za muzičare, jer se na taj način povezuju sa publikom, prave atmosferu i to veče onda svi pamte. Apsolutno gledamo da ispunimo sve želje. Otvoreni smo za sve predloge, kritike kako bismo se unapredili, jer mi smo tu da bismo zabavili ljude. Zato i obraćamo pažnju na sve što nam ljudi pišu na društvenim mrežama“, objašnjava Šćirban.
Sve više pratilaca stranice SOS acoustic
Na početku je, kažu naši sagovornici, korona bila šok za sve, ne samo za muzičare.
„Mi smo imali malo veće planove za prethodnu i za ovu godinu, ali morali smo da se adaptiramo. Da improvizujemo i jednostavno sednemo u četiri zida i vežbamo. Nas je trojica i kada se okupimo na probi ne kršimo mere koje ograničavaju broj ljudi koji može da bude u zatvorenom prostoru. Imamo probe i fokusiramo se, pošto je sad sve na internetu, da približimo ljudima to što radimo, da snimamo te covere, da poboljšamo repertoar… Gledali smo da to zatvaranje iskoristimo što bolje. Ja se trudim da na svom privatnom profilu svake nedelje objavim nešto, a nas trojica se gledamo da na stranici benda jednom mesečno objavimo nešto. Ne bismo da zasitimo ljude. Hoćemo da se taj cover dobro presluša, da vidimo reakcije ljudi kako bismo za sledeći put pripremili nešto još bolje”, kaže Šćirban.
“Poslednji put kada sam pogledao imali smo preko 700 pratilaca. Za to je zaslužan poslednji cover. Kad smo njega izbacili zapratilo nas je više od 100 novih ljudi za nedelju dana. To je odlična reakcija. Ljudi mogu da nas čuju na stranici SOS acoustic na istangramu. Tu smo i da ispunimo i neke želje ako date predlog”, dodaje naš sagovornik.
Nebojša Palančanin
“Muzika nam je donela više nego što nam je oduzela”
Članovi benda SOS acoustic kažu da im je muzika donela mnogo lepih stvari.
“Meni je muzika donela mnogo stvari, neku novu dimenziju shvatanja. Kada se dođe na svirku i kada se odsvira prvi ton za mene ne postoji ništa drugo. Tu su momci iz benda, publika, muzika… Nekad i mikrofonija, ali to se brzo reši. Svi problemi i sve ono što je sa strane nestaje. Muzika mi je donela ljubav, strast, nešto na čemu stojim i čime ću se baviti dok sam živ, verovatno. A šta mi je odnela, pa ne znam. Neko bi možda rekao puno vremena, ulaganje u opremu, nerviranje, nespavanje, putovanja… .Mislim da je to stvar percepcije, jer to ulaganje utiče da posle budete još bolji”, kaže Šćirban.
“Neki misle da nam je muzika oduzela mnogo. Recimo, kad nas drugari pitaju “kako to izgubite vikend – radite, ne možete da izlazite”. Teško im je objasniti da je to nama čak i bolje, nego izlazak. Prenosimo energiju, uživamo sa publikom, pravimo atmosferu. Ne mislim da sam nešto izgubio. Muzika je nešto što je najlepše. To je uživanje”, kaže Stefan Bajić.
“Mi obično sviramo vikendom, svakog vikenda, a obično vikendom bude neki koncert, nešto se događa i ja poželim da odem na to, ali ne mogu jer radimo. Eto to je muzika oduzela. Ali, bože moj. A donela je svašta. Iskustvo svo moguće. Ja se muzikom bavim od osnovne škole uslovno rečeno. Jer sam išao u muzičku školu. Deca koja idu u redovnu osnovnu školu paralelno idu i u muzičku školu. Pa smo tako pre podne u opšteobrazovnoj osnovnoj školi, a popodne u muzičkoj. To je za mene bio jedan potpuno drugi svet”, dodaje Nebojša Palančanin.
“Ispunjavamo muzičke želje i ženskoj publici”
Ovi momci kažu da i te kako uživaju u tome što rade i da bi voleli da se pojave na nekom od muzičkih takmičenja. Ali, kada za to budu potpuno spremni.
“Nismo nikada bili na takmičenjima. Mislim da je to dobar način da se mlada osoba koja ima potencijal, gde su prisutni i talenat i neka ozbiljnost, promoviše i da dođe do šire publike. To može nekom stvarno da promeni život u pozitivnom smislu. Postoji više takmičenja. Negde se svira samo rok, negde samo narodno, Zvezde granda su miks svega toga… Gde će se neko prijaviti je individiualno, ali je svakako dobar način da se mlada osoba promoviše i da dođe do svog sna. Definitivno razmišljamo da se prijavimo, ali moramo mnogo da radimo, jer se ne bismo prijavili dok ne budemo spreman paket. Da smo već profesionalci i da se oseti neka ozbiljnost kod nas”, kaže Šćirban.
Iako je SOS acoustic muški bend, ukoliko je potrebno sa njima nastupaju i ženski vokali.
“Imamo više pevačica koje sarađuju sa nama. Ljudi ne zameraju što smo muški bend. Neko voli kada nas je četvoro, neko voli kada nas je troje. Kada je, recimo, devojačko veče, isključivo nas trojicu traže… (smeh). Nije nam teško da pevamo ženske pesme. Prilagodimo mi tonalitet. Zašto da ne, kada smo sami, moramo da ispoštujemo i žensku publiku, jer i ona ima svoje želje. Traže sve od Cece, pa na dalje. Najčešće nas slušaju ljudi koji u proseku imaju 26-27 godina. Ustvari naša publika ima od 18 do 50-60 godina. Mislim da su naši roditelji naši najveći fanovi i da je njihova ekipa uvek na svirkama kada smo u Zrenjaninu”, objašnajva naš sagovornik.
Kad nema svirki, postoje drugi poslovi od kojih se zarađuje za život
Uprkos tome što već mesecima nema svirki, članovi benda SOS acoustic tvrde da od muzike u Srbiji može da se živi.
“Možda trenutno ne može, pa se snalizmo i svašta radimo, ali definitvno je da može. Mnogi ljudi nisu pokušali da rade nešto drugo sem da se bave muzikom. Ja sam rekao da radim u školi, a noću radim dostave. Mislim da je taj posao sada procvetao. Ljudi rade svašta, selidbe, prevoze… Treba pokušati. Snaći će se svako ko to želi”, kaže Palančanin.
“Do korone smo svi živeli od muzike i da, mislim, da od muzike može da se živi. A sada radimo nešto drugo i ujedno gledamo da su to poslovi koj se dalje neće podudarati sa muzikom. Ja sam trenutno menadžer prodaje tj. komercijalista u jednoj firmi i to mi odgovara najviše. Dinamičan je posao, ja sam mlad, dinamičan”, objašnjava Šćirban.
“Apsolutno se od muzike može živeti. Jedino nas je korona malo više pokolebala. Ja radim u jednoj banci u Novom Sadu preko studentske. Kao i Nebojša vozio sam dostave. Snalazimo se, šta ćemo. Valjda će i ovo proći”, dodaje Bajić.
Dva Stefana iz benda SOS acoustic bi pesmom Čaršija najbolje opevali Zrenjanin
Zanimalo nas je i kako rođeni Zrenjaninci opisuju grad u kojem su odrasli.
“Ja bih opisao Zrenjanin kao gradić koji ostavlja jako veliki utisak na mene. Tu sam od rođenja, ovde su mi roditelji, prijatelji. Tu sam stekao prva iskustva, prve susrete sa svirkama, velike treme. Zrenjanin bih opevao stihovima pesme Črašija. Lepo je doći u svoju čaršiju, lepo je imati svoju avliju, malu, ali ipak dragu i majku na kućnom pragu da te dočeka. To je uvek asocijacija na Zrenjanin. Ja se trudim svake nedelje da dođem, ukoliko mi obaveze dozvoljavaju. Budem tu dan-dva za vikend. Trudim se da budem na ručku sa porodicom, da vidim bliske prijatelje i da provedem to vreme kvalitetno”, kaže Šćirban.
“Mene Zrenjanin asocira na mladost, prvu ljubav, početak života. Jednostavno putevi su nas odveli u Novi Sad. Tamo su veće mogućnosti za zaposlenje, za život. Teško da ćemo se vraćati ovde da živimo, ali Zrenjanin nam je uvek nekako drag i volimo da se vratimo u grad, da posetimo roditelje, da se vidimo sa drugarima, da uživamo. Da se opustimo. Ja dođem jednom u dve nedlje. Budem tu dan, dva. I ja bih ga opisao pesmom Čaršija. I to često sviramo, ljudi baš traže ovu pesmu”, objašnjava Bajić.
“Asocijacije na Zrenjanin su mi Dani piva i neispravna voda”
Od kolega iz benda o Zrenjaninu je i Nebojša nešto naučio.
“Bio sam pozvan više puta na ručak u Zrenjanin kod kolega. Dolazili smo često dok smo nastupali u Zrenjaninu. Inače, dolazim najmanje jednom godišnje u ovaj grad, obavezno na Dane piva, što je ujedno i moja asocijacija na Zrenjanin. Ja sam oduševljen tom manifestacijom, jer ima puno ljudi, više bina, različitih muzičkih žanrova i mnogo piva. Ja volim da dođem u Zrenjanin. Druga asocijacija je voda koja nije za upotrebu oduvek, ja mislim. O Zrenjaninu znam da ima pozorište “Toša Jovanović” i da ima neki roštilj koji uvek jedemo posle svirke – Banjalučki ćevap. Toliko znam o Zrenjaninu, ali mislim da ću u budućnosti još naučiti”, kaže Palančanin.
Kad prođe pandemija SOS acoustic će napraviti svirku za pamćenje
Ovi momci kažu, da jedva čekaju da se pandemija završi.
“Moj savet za sve je da se trudimo da ostanemo pozitivni i da vodimo računa o voljenima. Ovo će proći, kao što sve prolazi. Kad budemo opet svirali ovde pozivam sve da dođu. Do tada zapratite nas na SOS acoustic. Vidite šta smo objavljivali na našoj stranici, ostavite komentar. Ponavljam, svaka kritika je dobrodošla, tu smo da vas zabavimo”, objašnjava Šćirban.
“Moj savet je da ljudi ostanu pozitivni. Proći će sve ovo, nastavićemo normalno naše živote. Pevajte ljudi, volite se”, kaže Palančanin.
“Savet je da se čuvamo, pridržavamo mera da bi ovo što pre prošlo i da bi ljudi što pre mogli da počnu da izlaze, jer to svi jedva čekaju”, dodaje Bajin.
A kada jednom sve ovo prođe, momci iz benda SOS acoustic obećavaju lud provod.
“Ta energija na koju smo navikli i navika da konstantno nastupamo, toga kada nema onda smo kao sportista bez treninga. Jedva čekam trenutak da odemo negde da sviramo, da sve bude savršeno i tonski i energetski”, kaže Palančanin.
“Planovi su veliki, samo da se ovo ludilo završi. Da možemo nesmetano da radimo svoj posao, da ljudima ulepšavamo večeri. Da ispunajvamo još puno želja. Mislim da ćemo tada napraviti svirku koju ćemo dugo pamtiti i mi i publika”, obećava na kraju razgovora Šćirban.
.gif)
.gif)
