Danijela Vlajkov je po zanimanju vaspitač. Ali, kako posao u struci nije mogla da dobije, odlučila je da se oproba u sopstvenom biznisu. Veliku ljubav prema ulepšavanju pretočila je u biznis plan. Od države je dobila novac za samozapošljavanje. Nakon što su svi koraci ispoštovani, ova Kumančanka je otvorila salon lepote u Zrenjaninu. Poslom je, u prvih šest meseci postojanja firme, zadovoljna.
U današnje vreme dobiti posao u struci nije ni malo lako. Umesto da na birou čeka da se ukaže potreba za vaspitačem u vrtiću, Danijela Vlajkov je rešila da se okuša kao preduzetnik. Da bude sam svoj gazda.
“Ja sam iz Kumana, ali sam posao započela u Zrenjaninu. Reč je o kozmetičkom salonu Blue moon 023 u kome se rade depilacije, masaže, šminkanje, manikir, pedikir, solarijum… Neka moja želja još iz davnih dana je bila da imam salon lepote. Uvek sam volela to da radim. Još kao mala sam počela da šminkam. Samouka sam. Krenula sam polako da radim kod kuće. I onda se polako rodila ideja da bih mogla da otvorim svoj salon i da pokrenem svoj biznis“, započinje priču Danijela Vlajkov.
„Kada sam došla na ideju da otvorim svoj salon, čula sam da država daje pomoć u iznosu od 180000 dinara. Naravno, prijavila sam se da prođem obuku Nacionalne službe za zapošljavanje i da konkurišem za taj novac. To mi je puno značilo za samozapošljavanje. Ja sam kretala od nule, nisam imala ništa svoje“, dodaje naša sagovornica.
Obuka za samozapošljavanje
Na obuci Danijela nije učila kako se pružaju usluge ulepšavanja, već kako se postaje preduzetnik.
„Obučavali su nas kako se piše biznis plan. Tu sam naučila nešto novo o preduzetništvu i o tome kako treba da se vodi posao. Na kraju smo dobili obrazac da sami osmislimo i napišemo svoj biznis plan. Ja sam to uradila. Imala sam i pomoć kume, koje je pre mene otvarala svoju firmu. Zaista mi je svaka pomoć bila dobrodošla jer sam ja bila potpuno nova u ovome. Nikada ranije nisam sa tim imala dodirnih tačaka. Moj biznis plan je prošao, dobila sam novac od države. Kada sam dobila taj novac morala sam da ispunim još neke uslove. To, jednostavno, svi koji uđu u ovaj program moraju da urade. Morala sam da idem da registrujem firmu, da otvorim bankovni račun za firmu… Kupila sam opremu koja mi je bila neophodna za otvaranje salona“, objašnjava Danijela.
„Novac od države koji sam dobila je samo deo novca koji sam uložila u biznis. Ali, to mi je za sam početak puno značilo, jer se doprinosi i porezi državi plaćaju svakog meseca. S tim novcem sam obezebeđena skoro godinu dana, da mogu bez problema da plaćam te obaveze. S obzirom na to da je salon otvoren u maju i da radim tek pola godine, ja sam jako zadovoljna i prijatno iznenađena. Ponavljam, ja sam nova u ovom poslu. Došla sam u grad gde nikoga ne poznajem, niti mene neko poznaje i krenula sam od nule. Ljudi ulaze, raspituju se i posla za sada ima“, dodaje naša sagvornica.
Šta sve mora da sadrži biznis plan?
Danijela kaže da joj je obuka na koju je išla mnogo pomogla.
„Obuka koju smo imali za pisanje biznis plana bila je dovoljna. To nije bilo ništa komplikovano. Imali smo predavača koji nam je do detalja objanjavao kako šta funkcioniše. Kako da na što bolji način razradimo taj biznis plan i da ga napišemo. Ja sam zadovoljna kako je to sve organizovano. Svaki biznis plan mora da ima osnovne, „lične“ podatke firme i objašnjenje šta želite da radite. Bilo je pitanje da li već imate nešto od aparature koje ćete koristiti, zatim šta vam je još potrebno, koliko sredstava ste uložili, da li će vam značiti novac koji država daje… Onda se radi razrada tih stavki. Koliko novca, recimo, mesečno trošite na struju, vodu, gorivo ako putujete“, objašnjava Danijela.
Obuka nezaposlenih lica sa invaliditetom
Da bi pokrenula sopstveni biznis, Danijeli nisu bila dovoljna samo sredstva koja je dobila od države. Vetar u leđa i finansijsku podršku imala je od svojih roditelja. Danijela se nedavno priključila grupi poslodavaca u čijim će se firmama vršiti obuke. U saradnji sa NSZ, u njenom salonu obučavaće se osobe sa invaliditetom.
„Dobila sam poziv da se uključim u program obuke novih lica, što sam prihvatila. Reč je kursu za manikir, pedikir i nadogradnju noktiju u okviru kog ću obučavati osobe sa invaliditetom. Trebalo bi da mi dođe 6 učenica koje ću obučavati. Tačne detalje još ne znam, ali u načelu znam da je projekat odobren i da se realizacija očekuje sredinom novembra. U salonu imam sve što je potrebno, svu aparaturu za rad. Samo treba da dođu, pa ćemo zajedničkim snagama da vežbamo. Obuka traje mesec – mesec i po dana, odredjen je tačan broj časova, kaže naša sagovornica.
Onima koji se dvoume da li da se upuste u samozapošljavanje i pokretanje privatnog biznisa, Danijela savetuje da slede svoj instinkt.
„Po meni bi svako ko to želi, trebao da se okuša u pokretanju svog biznisa. Ja mislim da sreća prati hrabre. Smatram da treba rizikovati i ići samo napred. Gurati da se taj posao razvija. Jer, ako ne pokušate nećete nikada znati da li ste mogli bolje ili ne. Ja sam dosta mlada, ali trudim se, dajem sve od sebe i hoću da se probijem na tržištu. Planovi za dalje su da radim, da poradim na reklami. To je bitno kako bi se i u ostalim delovima grada čulo za ovaj salon“, objašnjava Danijela Vlajkov.