U toku je priprema zimnice. Ovih dana dozreva paradajz, a upravo sada dvorište Dubravke Janković iz Čente postaje „prerađivački“ pogon u kome se od dnevno ubranih 500 kg ovog ploda dobije oko 400 litara soka.
Da bi od paradajza ostvarila veću zaradu ova domaćica je počela da ga prerađuje u sok i još desetak proizvoda. Dodatna korist je u činjenici da se iskoristi sav rod, odnosno onoliko paradajza koliko je dozrelo i ubrano sa njive. Ona očekuje da će ove godine proizvesti bar 10 000 litara crvenog soka i rasprodati ga pre zime budući da kupci sve više traže domaće proizvode. – Kupcima je važno da je paradajz domaći, da nije onaj plastenički, da nema „kožu“ – kaže Dubravka.
foto: M. Novaković
Posao je veoma obiman, sama priprema za kuvanje 20 litara paradajza traje i po 2 sata pa je svako ko je spreman da zasuče rukave i pomogne, dobrodošao. – Potrebno ga je što duže kuvati, a od dodataka se koristi samo so, ne trebaju ni konzervansi ni vinobran- ukratko objašnjava Zorica Dragović.
Paradajz se u ovom domaćinstvu uzgaja na pola hektara i očekuje se prinos od 25 do 30 tona, a za narednu godinu se planira dupliranje površine.
Poljoprivrednici iz ovog kraja pak već nekoliko godina izbegavaju da seju paradajz na otvorenom. Taj trend smanjivanja površina pod paradajzom na otvorenom traje u Srbiji još od 2017. godine. – Problemi su višestruki, nema tržišta, hladnjača je zatvorena, radna snaga je skupa tako da ga ne vredi ni sejati pa posle bacati – kaže Siniša Jocić još jedan od pomagača u ovom procesu kuvanja.
Pre samo tri godine u Srbiji je pod paradajzom bilo 11000, sada samo 8000 hektara. Smanjio se i prinos sa 15,6 na 14 tona po hektaru. Cena je opet posebna tema jer drastično varira iz godine u godinu. Stručnjaci iz ove oblasti kažu da se ove godine troškovi pokrivaju cenom od 60 dinara po kilogramu. Zato je šansa umnogome veća kada se paradajz preradi u kućnoj radinosti i tako postigne tri puta veća cena nego prodajom samog paradajza na pijaci.
foto: M. Novaković
