Banat. Geografski deo Vojvodine i Srbije. Filozofski mnogo više od toga. Mesto koje mora da se doživi. Bar ga tako vidi Sonja Antonić, master profesor filozofije. I pokretač bloga Sofia Movens, na kojem piše o filozofiji života, ali i banatskom lajfstajlu. Za ovu našu sugrađanku Banat predstavlja mir, jednostavnost, mesto gde možeš bos i bez šminke, mesto gde se nebo i zemlja dodiruju, gde se rode rađaju i labudovi umiru. Našu, ali i pažnju mnogih pratioca Sonjinog bloga, privukao je upravo teks pod nazivom Početak jedne spore priče o Banatu. Zbog čega se profesorka filozofije odlučila da pokrene svoj blog, na koji način ona preporučuje Banat i Zrenjanin drugim ljudima i šta je zapravo banatski lajfstajl pitali smo Sonju Antonić.
I love Zrenjanin: Ko je zapravo Sonja Antonić i čime se bavi?
Sonja Antonić: Sonja je večiti tragalac za odogovorom na pitanje “Ko sam ja?”, a i “Čime se bavim?”. Trudim se da, pre svega, budem čovek, što bolji mogu, pa onda ispadne da se najviše bavim sobom. Po zvanju sam Master profesor filozofije, al’ kako me to master podseća na jedno alkoholno piće, onda radije samu sebe naslovljavam majstoricom filozofije. Bavim se filozofijom. Specijalizirala sam na bioetičkim i etičkim temama, zanima me i filozofija duše. Često se našalim da sam angažovana na povremenim i privremenim radovima prosvetarskog tipa, na području Srednjeg Banata.
.jpg)
I love Zrenjanin: Zbog čega ste se odlučili da pokrenete svoj blog?
Sonja Antonić: Zbog povremenosti i privremenosti drugih angažmana, poželela sam nešto što će biti dugoročnije. Gde ću ja moći da budem ono što jesam. Samo se ispostavilo da je moja priroda takva, pa se i pisanje bloga pretvorilo u povremeni angažman. Nekako mi ne idu ta blogerska pravila službe. Ali, i bez doslednosti u pisanju, imam redovnu i vernu publiku, koja se stalno proširuje.
Sofia Movens – jer mudrost pokreće
I love Zrenjanin: Zašto se blog zove Sofia Movens?
Sonja Antonić: Tražila sam ime koje ću tehnički lako moći da prevedem u naziv domena, a koje će biti u skladu sa onim čime se bavim. Sofia kao grčki termin za mudrost. Movens kao particip latinskog glagola pokretanja. Nezvanična kuma bloga je moja koleginica i prijateljica Nora Hicko, sa kojom sam u jednom razgovoru preko Skajpa i došla do ovog spoja. Uz to, u nazivu se krije i način na koji blog komunicira sa publikom – mudrošću ih pokreće.
I love Zrenjanin: O čemu najčešće pišete?
Sonja Antonić: O svemu. Moj blog je eklektički spoj svega što mi dođe u um, ili pod ruke, ili što od nekog drugog čujem, pa prosledim dalje. Prosto, sve što me dotakne dovoljno, ja pretvorim u poruku drugima. Stalo mi je da prenesem znanja drugima. Smatram da su znanja opšte vrednosti, i kad god imamo neko saznanje trebamo ga podeliti sa drugima. Pišem o svim onim stvarima koje su moj život učinile kvalitetnijim.
Velika mi je želja da konačno počnem da pišem i o svojim kolegama, filozofima. Iznadićete se koliko sjajne stvari svi ti ljudi rade. Trudim se da pišem jednostavnim jezikom o komplikovanim stvarima, a da male stvare koje čine moj život približim drugim ljudima. Čitaoci mi često kažu da su im neki moji tekstovi mnogo pomogli. Neki tekstovi jesu recepti za poboljšanje života. A neki kriju, i nadam se otkrivaju, moj pokušaj da ljudima pomognem da shvate da je u redu da budu ono što jesu. Ne moramo sve svoje nedostatke ispravljati. Neke zaista treba da naučimo da prihvatimo.
„Banat zauzima značajno mesto u mom životu“
I love Zrenjanin: Zbog čega Banat zauzima značajno mesto na Vašem blogu?
Sonja Antonić: Zbog toga što Banat zauzima značajno mesto u mom životu.
I love Zrenjanin: Kako Vi vidite Zrenjanin?
Sonja Antonić: Kao stranac. Ne samo zato što se ponekad, mada retko, osetim kao stranac u rođenom gradu, često se Zrenjaninom oduševim kao kakav turista. Trudim se da vidim uvek šire od samog grada. Da vidim sela i prirodu koja ga okružuje. Ponekad, pošto je sve toliko ravno, odem predaleko, pa pomislim da u Zrenjaninu vidim sve. Jedna divna Zrenjaninka mi je „prigovorila“ da ponekad deluje kao da ja vidim samo lepo u ovom našem Zrenjaninu. A moj odgovor je bio da vidim ja i ono ružno, samo ga ređe promovišem. U poslednje vreme Zrenjanin vidim kao dobro mesto za odgajanje deteta.
Zrenjanin zasigurno nije „mrtav grad“
I love Zrenjanin: Za Zrenjanin se često čuje da je „mrtav grad“. Delite li Vi to mišljenje i na koji način bi ono moglo da se promeni kod ljudi koji tako misle?
Sonja Antonić: Smatram da ni više puta izgovorena laž ne postaje istina. Grad uvek i isključivo čine ljudi. Bez ljudi grad je arheološki lokalitet, pa ako kažemo da je Zrenjanin mrtav grad, to bi onda značilo da su Zrenjaninci mrtvi. Grad od 100000 živih duša nije mrtav. Tako da to navodim kao prvi razlog zbog kojeg ljudi treba da prestanu da o Zrenjaninu tako misle i govore.
Često osvanu fotografije centra grada, nedeljom, kao dokaz da smo mrtav grad. Ja u tome vidim nešto drugo – porodice na okupu, vikend putovanja, odmor, nedeljni ručak. Nedeljom u podne grad treba da bude prazan. Kad god se nešto dešava, Zrenjaninci i te kako izađu iz kuća. Turističke destinacije krcatim čine turisti, tako da bih ja poradila na prezentaciji grada. To su mala ulaganja, koja za kratko vreme mogu dati rezultate. Tužno je da u 2017. neki od najboljih turističkih lokaliteta u okolini grada imaju zastarele web prezentacije. I na takvim stvarima treba pod hitno poraditi. I osmisliti neke interesantne ponude i programe.
„Banat je mesto za Život sa velikim ž“
I love Zrenjanin: Na koji način preporučujete ljudima Banat i Zrenjanin?
Sonja Antonić: Zapravo, o ovome baš ovih dana intenzivno razmišljam i pripremam realizaciju nekih ideja. Banat uopšte nije lako prikazati nekome ko ne zna šta je Banat. Nekome ko zna šta je Banat, dovoljan je bio i onaj tekst sa bloga o Banatu. Za mene je Banat mir, jednostavnost, mesto gde možeš bos i bez šminke, mesto gde se nebo i zemlja dodiruju, gde se rode rađaju i labudovi umiru. Banat nije neka atraktivna turistička destinacija. Banat je više mesto za Život, sa velikim ž. Samo, zbog mraka, vetra, hladnoće i močvare, nije banatski život za svakoga.
I love Zrenjanin: Kako ljudi reaguju na Vaš blog i da li je to je u skladu sa Vašom idejom koju ste imali prilikom pokretanja bloga?
Sonja Antonić: Moja prvobitna ideja, koliko se sećam, bila je da kroz blog pripremim teren za Sofia Movens radionice. Do danas, i blog, i ja i radionice smo porasli i prvobitnu ideju prerasli, ali nekako smo i dalje u međusobnom skladu. Ono što mene zaista, zaista iznenadi jeste da mi ljudi koje manje ili više znam, a u prolazu me sretnu, uvek napomenu da čitaju blog i prate to što radim. Znači mi i podrška mojih kolega, filozofa. Ovo što ja radim izlazi iz okvira akademske filozofije, ali ne i iz okvira filozofije, pa mi bude drago kada neko to prepozna.
„Banat i priroda umeju da praštaju i da se obnavljaju“
I love Zrenjanin: Koje biste pozitivne, a koje negativne osobine Banata i Zrenjanina izdvojili?
Sonja Antonić: Evo, da ne hvalim više Banat i Zrenjanin, izdvojiću samo negativne. Zrenjanin i Banat ne znaju šta imaju i još manje znaju da cene to što imaju. Primera radi, mi smo neverovatan problem imali sa krivolom, većina banatskih reka bila je umrežena nelegalnim mrežama za izlovljavanje ribe. Koliko znam, sada se situacija malo promenila, ali ljudi ne shvataju kakvu to dugoročnu štetu donosi vodenim ekosistemima, a Banat je sav u vodi. Neodgovorni smo i živimo od danas do sutra. Mislimo o kratkoročnom profitu, a ne o dugoročnom izobilju. Ali na taj način stečen novac je proklet, njime se ne može oplemeniti život. Srećom, Banat i priroda umeju da praštaju i da se obnavljaju, pa će i to biti sanirano.
Banat može da opstane samo kroz rad, a mi smo se umorili. Ne borimo se za sebe. Zato ljudi odlaze. Svi moji najbolji prijatelji iz različitih životnih perioda su se odselili. Svi. Ja se nekad našalim da ću ostati poslednja da ugasim svetlo, i to je to.
I love Zrenjanin: Kakvi su, po Vašem mišljenju Zrenjaninci?
Sonja Antonić: Različiti. Imaju sujeverno verovanje da se po kiši ne izlazi iz kuće. Neće ti tapšati ako se nisi pokazao, a ako se pokažeš, neće te pustiti kući. Ugostiće te najbolje što umeju, iako te prvi put vide. Dobri ljudi, koji prvo kažu: „Neću“, a onda urade to što ih zamoliš. Dobri ljudi koji ništa ne kažu, samo urade to što ih zamoliš. Mislim da su Zrenjaninci malo umorni i da bi trebalo malo da se odmore. Ovde se, bez obzira na sve, mnogo radi. I pomalo greši.
Početak jedne spore priče o Banatu
I love Zrenjanin: Da li je, po Vama, Zrenjanin mesto u koje ljudi treba rado da svraćaju i eventualno da ga izaberu za život?
Sonja Antonić: Da i da. I dodala bih još da u Zrenjanin treba da se vraćaju, oni koji žele.
I love Zrenjanin: Mnogo pažnje je privukao blog pod nazivom Početak jedne spore priče o Banatu. Zbog čega takav naziv i da li to znači da će biti nastavaka tog bloga?
Sonja Antonić: Jeste, to je jedan od onih tekstova koji su se u dahu rodili, zajedno sa čitavim novim konceptom. Kada pišem, sad već umem da prepoznam osećaj kada će neki tekst biti uspešan. Pod uspehom podrazumevam to koliko je živih duša dotakao. Ipak, ovaj banatski je i mene iznenadio. Zaista mi se mnogo ljudi javilo, ljudi koje poznajem i ne poznajem, i mnogo onih čije mišljenje izuzetno cenim. Sad se pomalo i plašim da napišem sledeći tekst, da ne razočaram čitaoce. No, već sam pripremila kratke priče o tridesetak banatskih pojmova i vrednosti, koje polako plasiram na društvene mreže.
I love Zrenjanin: Da li je ta sporost u nazivu odraz mentaliteta tj. sporosti Banaćana?
Sonja Antonić: Hahaha, jeste. Samo nipošto nema pežorativno značenje. Mislim da se u Banatu ljudi obazrivo ophode prema sutra, jer vrlo dobro znaju da jednom to sutra, ipak, ne dođe. Zato se trude da žive ono što je danas. Ovde se pirodno egzistira u ovome „sad“. Sporost treba razlikovati od usporenosti. Usporenost je rezultat slomljenog, a sporost znak snažnog duha.
Sonja Antnonić je prava pravcata Banaćanka
I love Zrenjanin: Jeste li i Vi u suštini prava Banaćanka poput onih iz Vašeg bloga i kako to objašnjavate?
Sonja Antonić: Jesam, ja sam prava pravcata Banaćanka, bosansko-mađarskog porekla. Ja sam rođena u Zrenjaninu, moji roditelji nisu, ali im je mentalitet u svakom smislu zrenjaninski. Banat te proguta i posle nekog vremena ispljune, pobanaćenog, obnovljenog. Hteo ne hteo, ako u Banatu živiš, Banaćanin si. Mada, ima mnogo Banaćana rasutih po svetu. Banatstvo je stanje duha, a ne nekakva nacionalna odrednica. Uz to, udala sam se za viševekovnog Banaćanina, al’ uglavnom više otežem od njega.
Banatski lajfstajl
I love Zrenjanin: Šta je zapravo banatski lajfstajl?
Sonja Antonić: To je filozofija i življenje te filozofije u jednom. To je skup metafizičkih i etičkih načela koja vode do banatski produhovljenog života. To je banatska meditacija gledanja u širinu, sporost življenja. To je umetnost cenjenja malih stvari, sa verom i znanjem da će nam i veće biti date. To je umereni hedonizam, pre svega. To su bela kafa i čaša vina. Som i šaran u kotliću i rinflajš u sosu od višanja. To je rad na sebi. To je veština razgovaranja. To je sedenje na hoklicama i šamlicama. To su nepregledne oranice i peščarni reljefi. Skromnost i jednostavnost. Davanje i izobilje. To je radost i smeh. To je imanje i kad nemaš. To je kupanje u banatskim vodama.
Sa druge strane banatski lajfstajl je rezultat moje potrage za samom sobom. Tragajući za odgovorom na pitanje ko sam ja, došla sam do tog banatskog lajfstajla. On objedinjuje sve ono što radim. Iako savremeni život stalno zahteva da se opredelimo, specijalizujemo i svedemo na jednu dimenziju, moja priroda je drugačija. Ja sam višedimenzionalno biće, i mislim da su i drugi ljudi takvi. Trudim se i još uvek učim da budem ono što jesam. Mislim da je tekst zbog toga i dotakao druge ljude, jer je iskren i autentičan. Dodala bih i to – banatski lajfstajl je iskren i autentičan, običan.
Uskoro na blogu novi tekst o banatskim vrednostima
I love Zrenjanin: Šta možemo da očekujemo od Sonje Antonić u narednom periodu?
Sonja Antonić: Prva stvar koju možete da očekujete jeste tekst o banatskim vrednostima, samo da još malo hrabrosti skupim. Sad imam odgovornost, da ne razočaram ljude posle onog prvog. No, trudim se da radim najbolje što umem i ne brigam mnogo o lovorikama, niti o spadanju istih s glave.
Pripremam i realizaciju prvog Sofia Movens Lajfstajl Ritrita, gde ću u nekom tipičnom banatskom ambijentu ljudima prikazati šta to banatski lajfstajl jeste, ne samo kroz priču nego i kroz življenje, makar taj primer življenja trajao i samo par sati. Program je zamišljen kao skup korisnih i primenljivih priča i tehnika, zasnovanih na banatskim vrednostima, sa ciljem da život pojednostave i dovedu nas u ravnotežu i mir. Uz to, kao rezultat upravo završenog ciklusa Sofia Movens radionica, rodila se ideja da napravimo neku vrstu festivala razgovora, gde bi ljudi došli i razgovarali, bez agende i nekog posebnog cilja. Ljudi su toliko željni razgovora, i kada je taj razgovor spontan, rađaju se najdivnije ideje, koje je lako sprovesti u delo.
Sonju Antonić možete da gledate i na njenom Jutjub kanalu
Osim bloga, od nedavno uređujem i Jutjub kanal, a plan mi je da ovog leta sa porodicom i prijatelj zađem u budžake Banata, i da ih osvetljene upakujem u neke video priče, no o tom potom. Ja zaista istinski volim ovo što radim pa se iz te ljubavi rode razne ideje, uglavnom ih bude više nego što ih mogu realizovati, ali pustim ih da se same urede i dogode, odnosno ne dogode.
Ipak, ova banatska ideja je daleko veća od mene same, tako da sam u procesu traženja ljudi koji bi sve ovo podržali. Želim da radim na brendiraju svega što je banatsko. Nije to nikakva novina, niti izvorno moja ideja, ali želim da dam neki svoj doprinos tome. Želja mi je da pokrenem Banat. Ovde ima toliko ljudi koji rade nešto, ali rade to baš tiho, banatski. Želim da ih učinim glasnijima. No ne preglasnim, da se ne izgubi autentičnost u svemu tome jer Banat je, pre svega, tišina.
.gif)
.gif)
