I love Zrenjanin portal

  • AD POLET
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Slavoljub Grozdanov: Podzemni hodnici ispod Zrenjanina jesu ostaci Bečkerečke tvrđave

– Tvrdim i dalje da su podzemni hodnici u centru grada ostaci Bečkerečke tvrđave koja je postojala, zidana od kamena, u periodu od 1527. do 1699. godine. Pre toga je postojala tvrđava od drveta građena znatno ranije, otprilike od 1427. do 1431. godine. Pretpostavlja se da je kamenu tvrđavu sagradio despot Stefan Lazarević ili Đurađ Branković. Postoji detaljan opis o tome kako je tvrđava izgledala i po čemu se može zaključiti da je bila istog izgleda kao Temišvarska.

Pored opisa „bečkerečka”, tvrđava je po pričanju savremenika ili nešto posle, bila neosvojiva. Bila je, pretpostavlja se, na mestu gde se danas nalazi zgrada Gradske kuće, nekadašnje Torontalske županije.

Ovog puta neću govoriti o tvrđavi, nego o podzemnim hodnicima koji su ostali iza nje, a koji su do današnjeg dana delimično sačuvani.

I Taxi Zrenjanin

Radi se o zidanim tunelima (lagumima) koji su slični podzemnim kanalima-tunelima u Petrovaradinskoj tvrđavi. Čak je i format cigala sličan. Opisaću ono što sam svojim očima video 1946. godine, što je do tada bilo sačuvano. Nažalost, od tog doba je sve dosta oštećeno. Svojim očima sam video i ulazio u jedan podzemni hodnik koji je polazio iza sadašnjeg „Ogreva”, u pravcu između zgrade biblioteke i zgrade sadašnje pošte (koja tada nije bila izgrađena).

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Podzemni hodnik je prolazio na dubini od oko tri metra, a visine oko 160 centimetara, sa gornjim plafonom koji je bio polukružnog oblika. Polazio je ispred sadašnjeg vodotornja. Na tom mestu je pre nekoliko godina oštećen zbog radova na instalacijama zgrade vodotornja. Ja sam ga posmatrao i konstatovao da ide u pravcu Begeja, zatim ispod korita Begeja sve do brežuljka iza „Crvenog krsta”. Poštari su mi u ondašnje vreme (šezdesetih godina prošlog veka) pričali da te hodnike koriste za ubacivanje sopstvene poštanske mreže.

Treba da se zna da je u vreme gradnje tvrđave Begej meandrirao, tako da su tvrđava i deo oko Crvenog krsta bili najviše tačke.

pretpostavljene granice tvrđave, unutrašnjeg i spoljašnjeg grada

Dalje sam počeo da proučavam i ostale sačuvane podzemne kanale-hodnike i pronašao u dvorištu zgrade Gradske kuće podzemni kanal-hodnik koji se posle 50 metara račva na dva dela. Jedan pravac vodi prema jugu do „Kino-bašte”, a drugi prema temeljima Gradske kuće. U saradnji sa Dragoljubom Čolićem, istoričarom amaterom koji je odlično poznavao prošlost Zrenjanina, došao sam do zaključka da se hodnici produžavaju ispod zgrade Narodnog pozorišta odakle se račvaju na tri kraka, od kojih jedan vodi ispod „Doma omladine” (današnji Kulturni centar).

Ono što sam izneo ostavljam mlađim istoričarima, građevinskim inženjerima i ljudima koji se bave geologijom, da savremenim sredstvima prouče i konstatuju šta je do danas očuvano, te da se ostaci restauriraju i mladima omogući da sve to vide.

Savremenici i oni kasnije, znaju za opis tvrđave, a ne znaju da su podzemni kanali prilikom svake gradnje obavezno prokopani u raznim pravcima. Obično su bili zatrpavani na kraju ili dobro zamaskirani na najpogodnijim mestima. Taj plan kanala (laguma-hodnika) se čuvao u strogoj tajnosti jer su podzemni hodnici trebali da budu korišćeni kako bi posada tvrđave, ukoliko tvrđava bude osvojena, mogla da pobegne u određenom pravcu koji je najpogodniji.

Da podsetimo, plan podzemnih laguna ili prolaza u Petrovaradinskoj tvrđavi znao je samo komandant tvrđave. Ja sam to prilikom proučavanja samo mogao da konstatujem, a sada ima mogućnosti savremenim sredstvima da se to utvrdi. Pored ostalog, sada je i Evropa zainteresovana za istraživanje istorije pa bi trebalo konkurisati za sredstva koja bi mogla da pomognu da se sačuvani ostaci laguma restauriraju.

Ostajem pri tome da su podzemni kanali koje sam video i proučio ipak ostaci Bečkerečke tvrđave, a ne kanalizacioni kanal, kao što su neki pisali, jer znam, da Bečkerek, Petrovgrad, Zrenjanin, odnosno ovaj grad, do 20. veka nije imao kanalizaciju.

Slavoljub Grozdanov, profesor istorije

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh