U okviru opštinskog takmičenja iz srpskog jezika i jezičke kulture, domaćin deci od 5. do 8. razreda koja su učestvovala na takmičenju bila je osnovna škola u Botošu. Organizaciju je podržalo celo selo.
Oko 150-oro dece sa teritorije grada Zrenjanin boravilo je u školi u Botošu gde se održavalo opštinsko takmičenje iz srpskog jezika i jezičke kulture.
„To su bili učenici od petog do osmog razreda. Ono što nas raduje jeste da su deca postigla zaista dobre rezultate. Mogu da kažem neočekivano dobre. Reč je o preliminarnim rezultatima, na koje i nastavnici i roditelji dece imaju pravo žalbe. Oni mogu da dođu, da pogledaju testove i tek nakon toga će na sajtu škole biti objavljeni konačni rezultati. Ovo je prvi put da se u botoškoj školi organizuje ovako veliko i značajno takmičenje. Bili smo vrlo srećni što smo dobili organizaciju i što smo bili domaćini svoj toj deci. U organizaciji nije učestvovala samo škola, nego celo selo. Želeli smo svakome da pokažemo onu pravu gostoljubivost koja postoji u Botošu. Za decu su bile pripremljene užina i čokoladice. Podršku su nam pružile i žene Udruženja Vredne ruke iz Botoša“, kaže Staša Velisavljev, direktorka Osnovne škole „Prvi oktobar“ u Botošu.
„Mislim da su deca uspela da vide malo i selo. Kažu da su se posebno radovali snegu i da su uživali u grudvanju. Mogu da vam kažem da su mnoga deca iznenađena. Pogotovo gradska deca koja često imaju predrasude prema seoskim školama. Sada smo im pokazali da po kvalitetu, opremi i izgledu škola u Botošu može da parira mnogim gradskim školama. Zadovoljni smo kako je sve proteklo. Mislim da smo spremni za organizaciju još ovakvih, pa čak i značajnijih i većih događaja u našoj školi. Imamo i uslove i kadar za to, a što je najvažnije i podršku sela“, dodaje naša sagovornica.
Škola u Botošu u organizaciji takmičenja imala podršku čitavog sela
Žene iz Udruženja Vredne ruke tradicionalno su i ovoga puta priremale svoj čuveni specijalitet.
„Naše udruženje uzelo je jabuku kojom se obavezalo da sledeće godine mi, žene iz udruženja, budemo kume na Svetog Savu u školi. Zato smo se dogovorile sve akcije škole u toku godine podržimo. Pozvali su nas da im pomognemo u organizaciji takmičenja, da pripremimo neku vrstu keteringa za nastavnike. Pošto radimo tradicionalna jela, a naš zaštitni znak su gibančice, mi smo i danas pravile gibančice. Njima smo poslužile nastavnike i roditelje koji su pratili decu, jer su oni sedeli sa nama. Po reakcijama roditelja koji su bili u školi u Botošu videli smo da su jako zadovoljni načinom na koji je sve bilo organizvovano. Da su deca lepo primljena. Bili su iznenađeni da jedno relativno malo mesto, kao što je Botoš, može da organizuje tako dobro jedan veliki događaj.“, kaže Ksenija Grujić, predsednica Udruženja žena Vredne ruke iz Botoša.
„Imamo mi još nekih ideja za saradnju sa školom. Sada nam najpre predstoji uskršnja izložba, koju organizujemo tradicionalno svake godine. Planiramo i da organizujemo neke radionice. Imamo jednu članicu koja pravi medenjake. Ona je izrazila želju da organizujemo radionicu na kojoj će deca praviti i ukrašavati medenjake. Imamo ideju i za radionicu veza. Na taj način pokušavamo da sačuvamo našu tradiciju i da decu tome naučimo“, dodaje naša sagovornica.
I dok mnoge škole u Srbiji nemaju adekvatne toalete, grejanje, a o salama za fizičko da i ne govorimo, škola u Botošu može da se pohvali da je među bolje opremljenim. Pogotovo ako se zna da je posle gotovo dve decenije nakon početka radova tu pre godinu i po dana otvorena savremena sportska hala Aleksandara Aleksandrovič Kareljin.
.gif)
.gif)
