Sredinom juna Vlada Srbije donela je odluku kojom su utvrđene granice prostorno kulturno-istorijske celine starog jezgra Zrenjanina, a koje je proglašeno kulturnim dobrom od velikog značaja. Mnoge zgrade i trgovi u centru grada su i pre ove odluke bili zaštićena kulturna dobra, ali ih to nije mnogo zaštitilo od propadanja. Šta najnovija odluka znači u praksi pitali smo Bojana Kojičića, istoričara arhitekture Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
Iako pod zaštitom mnoge zgrade u Zrenjaninu, uključujući i one u strogom centru grada, godinama propadaju. Neke čak predstavljaju i opasnost za prolaznike. Zato je vrlo glasno odjeknula vest od pre tri nedelje da je Vlada Srbije strogo jezgro Zrenjanina proglasila za zaštićenu prostorno kulturno-istorjisku celinu, a koju su preneli brojni mediji.
„Zbog nedovoljno precizne objave Ministarstva kulture da je staro jezgro Zrenjanina utvrđeno za kulturno dobro, a koju su preuzeli pojedini mediji, došlo je do zabune i netačnog izveštavanja medija. Naime, nije utvrđena ova celina, već je ona proširena okolnim ulicama koje čine širi centar grada. Novom Odlukom je definisana i zaštićena okolina Prostorno kulturno istorijske celine „Staro jezgro Zrenjanina“. Ovaj dokument je daleko sadržajniji razvrstava objekte po kategorizaciji, odnosno stepenu vrednosti i definiše mere zaštite. Na izradi ovog dokumenta u Zavodu se radilo godinama i predstavlja jedan od najkomplikovanijih izazova sa kojima smo se susretali. Veoma je važno da se ovaj širi prostor gradskog jezgra zaštiti od potencijalne opasnosti preterane urbanizacije i izgradnje, kojim smo svedoci u poslednje vreme, a koje bi u potpunosti promenile ambijent starog jezgra“, kaže Bojan Kojičić, istoričar arhitekture Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
U zaštićenu zonu su ušle sve ulice koje se nalaze unutar magistrale, kao i deo Male Amerike
„Staro jezgro Zrenjanina, prostorno kulturno – istorijska celina, je pod zaštitom države već pedeset godina – od 1968. Ali, u pitanju su bili samo trgovi i ulice užeg gradskog jezgra. Trg slobode, Trg dr Zorana Đinđića, Kralja Aleksandra I Karađorđevića, Kralja Petra Prvog, dr Slavka Županskog, Subotićeva i Gimnazijska. Ovom Odlukom se zaštićeni pojas proširio i trajno zaštitio. Dakle, novom Odlukom u zaštićenu zonu ušle su sve ulice koje se nalaze unutar magistrale kao i deo Male Amerike kod Jezera 3 – Kej 2. Oktobra. Zaštićenu okolinu ove celine čini prostor preko prevlake-parkinga – neparna strana ulice carice Milice, prostor fabrike čarapa, pivare i Žitnog trga – parcele prema Begeju. Do utvrđivanja, ovaj širi deo starog jezgra grada se nalazio pod prethodnom zaštitom, te mnogi objekti, koji su bili u režimu prethodne zaštite, sada postaju utvrđena kulturna dobra“, objašnjava naš sagovornik.
Šta omogućava odluka po kojoj je staro jezgro Zrenjanina proglašeno za kulturno dobro od velikog značaja
Put do ove odluke nije bio nimalo lak.
„Na osnovu predloga Odluke koju je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, Vlada RS je donela odluku. Ali, pre proglašenja na sednici Vlade, naš predlog je ,,putovao“ kroz provere u Republički zavod i Ministarstvo kulture. Ovom Odlukom, za objekte koji su u vlasništvu države, a u kojima se nalaze državne ustanove, sada je moguće konkurisati za finansijska sredstva na konkursima koje raspisuje Ministarstvo kulture. To su objekti poput Doma vojske, zgrade zubne poliklinike, Pedagoškog zavoda, Javne berze rada, Upravne zgrade Zdravstvene ustanove ,,Boško Vrebalov“, Zavoda za zapošljavanje, Osnovne škole ,,Sonja Marinković“, Plućne bolnice „dr Vasa Savić“, Doma učenika ,,Angelina Kojić – Gina“…“, navodi Kojičić.
„Ne postoji poseban fond iz kojeg se finansiraju zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine niti nešto slično tome, mada je on neophodan kao vid pomoći vlasnicima kulturnih dobara. Posebno u Zrenjaninu, gde se graditeljsko nasleđe nalazi u lošem stanju. Ne postoje olakšice, samo ograničenja i obaveze. To je pitanje koje mora da reši država, ali i grad ima tu nadležnost. U nekim gradovima je to pitanje regulisano lokalnim odlukama. Jedina pogodnost je što se po Zakonu o porezu na imovinu, vlasnici kulturnog dobra izuzeti od plaćanja poreza. Mnogi građani koji žive u spomenicima kulture to i ne znaju. Pitanje uređenja fasade je pitanje za gradsku vlast, jer ona donosi politiku o tome. Neophodno je doneti plan obnove, strategiju, prioritete. O nasleđu se moramo brinuti, to je, u krajnjoj liniji, naša ustavna i civolizacijska obaveza“, zaključuje Kojičić.
Oni koji planiraju da grade u ovom delu Zrenjanina treba da obezbede saglasnost, a objekti će morati da budu uklopljeni u celinu, što je i do sada bilo pravilo, budući da je taj širi prostor bio pod prethodnom zaštitom. Ona, po Zakonu o kulturnim dobrima, ima isti tretman kao i kulturno dobro.
.gif)
.gif)
