I love Zrenjanin portal

  • Nexe
  • Univer export
  • Harmonija Zrenjanin
Vesti Zrenjanin

Siniša Onjin: Naš zadatak je da na što zanimljiviji način prikažemo šta Muzej čuva čitav vek

Zrenjaninski muzej osnovan je pre 115 godina, ali je sa radom počeo pet godina kasnije. U njemu se čuva bogato kulturno nasleđe iz oblasti prirode, arheolgije, etnologije, umetnosti i istorije iz čitavog srednjeg Banata. U Muzeju je smešteno više od 33.000 predmeta raspoređenih u pet zbirki. Prezentacija ovih zbirki odvija se u okviru stalne postavke i tematskih izložbi. U narednim danima zrenjaninska publika imaće priliku da vidi deo onoga što se u ovoj ustanovi čuva više od veka. Narodni muzej Zrenjanina nedavno je dobio novog rukovodioca. O zatečenom stanju, radu Muzeja u uslovima vanrednog stanja i pandemije korona virusa, ali i o dolazećoj Noći muzeja i planovima u narednom periodu razgovarali smo sa vršiocem dužnosti direktora Sinišom Onjinom.

Etnologija

Kakvi su utisci nakon mesec dana na novoj funkciji i kakvo ste stanje zatekli u Muzeju?

Proteklih tridesetak dana imao sam prilike da se upoznam sa funkcionisanjem ustanove iz jednog drugog ugla. Iz perspektive drugačije u odnosu na onu koji sam imao ranije kao kustos Istorijskog odeljenja zadužen za Sobu sporta. Osim što je velika privilegija biti na čelu jedne ovakve ustanove, sa dugom i bogatom tradicijom, velika je i odgovornost koju takav položaj sa sobom neminovno nosi. Čast mi je što radim sa sjajnim timom mladih ljudi i kolega sa čijim sam dosadašnjim radom dobro upoznat i čijih sam stvaralačkih kapaciteta i potencijala u potpunosti svestan, tako da su mi prilike u ustanovi itekako dobro poznate.

PerSu marketi

Muzej sprema kvalitetan program kako bi dočekao posetioce koji su bili uskraćeni za kulturna dešavanja

Čime ste se prethodnih mesec dana bavili?

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

Poslednjih dana me često to pitaju i sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je dosta toga isplanirano, započeto, kao i da se realizacija pojedinih projekata uspešno privodi kraju. Uglavnom je akcenat stajao na pravljenju preseka, skeniranju postojećih problema i traženju načina za njihovo rešavanje, analizama, te sastavljanju plana i programa za predstojeći period. Utvrđen je rebalans budžeta i u skladu sa tim odredili smo dalji rad, utvrdili prioritete i proširili aktivnosti. Za Noć muzeja smo pripremili interesantan program. Paralelno smo radili i na popunjavanju i obogaćivanju aktuelnog muzejskog programa. Završavamo poljoprivrednu postavku koja će, nadam se, fascinirati ljubitelje kolekcija poljoprivrednih mašina i opreme. Pripremili smo atrijum za letnju sezonu u nameri da ovaj prostor iskoristimo za koncerte, pozorišne predstave, izložbe, promocije knjiga, etno manifestacije. Napravili smo plan i obezbedili sredstva za rekonstrukciju depoa Istorijskog i Etnološkog odeljenja.

Kakvi su sve izazovi pred Vama u narednom periodu?

Očekuje se da će u narednom periodu broj zaraženih korona virusom opasti. Moramo biti spremni da dočekamo posetioce u muzeju sa novim, kvalitetnim  programom kako bi im nadoknadili period u kom su bili uskraćeni za kulturna dešavanja. Nadam se da ćemo uspeti da opravdamo njihova očekivanja.

Siniša Onjin

Rad Muzeja u vreme pandemije

Proteklih 14 meseci u mnogome su promenili i način funkcionisanja kulturnih ustanova i ponašanje građana. Kako je pandemija korona virusa uticala na rad Muzeja?

Od marta 2020. godine, kada je nastupilo vanredno stanje, Narodni muzej Zrenjanin je bio zatvoren za publiku. Po završetku vanrednog stanja, nastavilo se sa svim redovnim programskim aktivnostima. Izložbama, pojedinačnim posetama, radionicama. Nepovoljan uticaj epidemije na programsku delatnost Muzeja najviše se ogleda u broju posetilaca, koji je vidno smanjen u odnosu na raniji period. Tokom prethodnih godina, Muzej je bio nezaobilazna stanica mnogih ekskurzija iz cele Srbije, poseta iz regiona, školskih poseta iz zrenjaninskih osnovnih i srednjih škola. To je tokom vanrednog stanja bilo onemogućeno.

Tokom letnjih meseci, programska delatnost je bila olakšana, jer su se pojedini programi, poput promocija knjiga i predavanja, održavali na otvorenom prostoru, u Atrijumu muzeja. Radionice za decu školskog uzrasta, koje su se redovno do marta održavale u prostorima gde su tematske izložbe, tokom jeseni su održavane u dvorištima škola, učionicama. Publici koja nije u mogućnosti da poseti muzej individualno, pokušali smo da približimo kulturne sadržaje putem društvenih mreža i „Jutjub” kanala. Pojedine izložbe koje su bile planirane za 2020. godinu morale su biti odložene, ali će se, po već određenom rasporedu svaka od njih ipak predstaviti publici, u toku ove i naredne godine.

Legati

Da li je najvernija publika i u ovom periodu nastavila da dolazi u Muzej?

I pored svih izazova koje je pandemija sa sobom donela, pojedinačne posete su i dalje bile prisutne, u zavisnosti od prezentovane teme i afiniteta samih posetilaca. Nažalost, grupne posete nisu bile moguće, tako da je Muzej ove godine najviše ostao uskraćen u posetama učenika školskog uzrasta.

Izložba Branislava Brajana Rašića biće otvorena na leto

Šta posetioci imaju prilike sada da vide u Muzeju, a šta će moći u narednom periodu? Da li se to uopšte može planirati imajući u vidu epidemiološku situaciju?

Muzej tradicionalno svake godine u maju organizuje manifestacije „Muzeji za 10” i „Evropska noć muzeja”, u okviru kojih se prezentuju interesantne kamerne postavke, radionice za decu, izložbe, koncerti, projekcije dokumentarnih i edukativnih filmova. U 2020. godini ovi sadržaji su izostali, ali ove to neće biti slučaj. Upravo su u toku finalne pripreme za ove dve manifestacije. Bitna razlika u odnosu na godine pre pandemije je da ove godine nismo u mogućnosti iz objektivnih razloga da organizujemo radionice za decu. I sam broj ljudi koji u isto vreme može da boravi u zgradi, biće ograničen.

Velike izložbe su ranije planirane u vreme kada u Zrenjaninu po pravilu ima najviše ljudi, kao što su Noć muzeja, Dani piva… Prošle godine toga nije bilo. Postoji li neka postavka koja čeka bolja vremena tj. mogućnost okupljanja većeg broja ljudi?

U 2020. godini pristupilo se organizaciji jedne izložbe koja bi sigurno privukla veliki broj posetilaca iz Zrenjanina i okoline, svih generacija. U pitanju je izložba fotografija jednog od kultnih  fotografa današnjice – Branislava Brajana Rašića. Osim izložbe koju bi činile vrhunske fotografije svetskih muzičkih izvođača poput Dejvida Bouvija, benda Rolingstouns i drugih, planirane su bile i radionice, mnogobrojni muzički nastupi… Pandemija je stopirala planove, ali samo privremeno. Zato sada imam tu čast da, ekskluzivno, najavim da će se ta izložba otvoriti na leto ove godine. Takođe mi je zadovoljstvo da istaknem da je Ministarstvo kulture i javnog informisanja podržalo nekoliko projekata od kojih bih izdvojio rekonstrukciju dela postavke Prirodnjačkog odeljenja kao i realizaciju izložbe na kojoj će biti predstavljana dela iz naše Zbirke likovne umetnosti na temu hedonizma.

Stalna postavka

Programi muzeja za decu

Koliko je korona uticala na dolazak dece zrenjaninskih škola u Muzej, budući da je i nastava drugačije organizovana?

Naš muzej je posebno ponosan na pažnju koju poklanja deci i mladima, koji od početka pandemije gotovo da nisu bili u mogućnosti da grupno posete Muzej. Časovi su skraćeni, velika je količina gradiva, pojedine grupe rade od kuće, pojedine iz školskih klupa. Iako prošla godina nije bila trenutak za posete muzeju, naši kustosi su prilagodili svoj rad situaciji i pokušali da, ipak, na neki način približe Muzej đačkoj populaciji. U tom smislu su realizovali projekat „Muzej u školama“ uz podršku Ministarstva kulture i javnog informisanja, u okviru kog su obišli sve osnovne škole u opštinama Sečanj i Novi Bečej. Tokom tih obilazaka održane su prezentacije o muzeju, njegovom značaju i radu kustosa.

Zatim, uspeli smo da u saradnji sa učenicima, direktorima i nastavnim osobljem mapiramo i dokumentujemo oko tri i po hiljade predmeta od potencijalne kulturno-istorijske vrednosti. Dobar deo tih predmeta je poklonjen Muzeju, te su na taj način obogaćene zbirke više muzejskih odeljenja. Takođe, septembra prošle godine, kada je epidemiološka situacija bila nešto povoljnija, organizovali smo i dečje edukativne radionice povodom manifestacije „Dani evropske baštine”. Tema je bila „Moj grad, lep kao slika!”. Na njima smo kroz umetnička dela naših zavičajnih umetnika iz fonda Narodnog muzeja Zrenjanin učili o istoriji našeg grada i važnim spomenicima kulture. Radionice su održavane i u učionicama, Muzeju, školskim dvorištima – u skladu sa brojem dece i svim poštovanjima epidemioloških mera. Kasnije tokom zime, takav vid rada već nije bio moguć.

Legati

Muzej posećuju i stariji i mlađi što određuju teme postavki

Ko je Vaša najčešća publika?

Sa zadovoljstvom i bez preterivanja mogu da kažem da Muzej, uz stalnu postavku i tri izložbena prostora, zaista zadovoljava potrebe publike svih generacija. Stalna postavka prezentuje Arheološko, Prirodnjačko, Etnološko, Istorijsko i Umetničko odeljenje, odnosno zavičajno nasleđe iz ovih oblasti i nju najčešće posećuju naši najmlađi posetioci, školske posete i organizovane grupe van Zrenjanina. Kod tematskih izložbi poseta varira u zavisnosti od teme i afiniteta same publike. Nekada je to starija populacija, nekada mlađa.

Muzej već duže vreme realizuje projekat koji omogućava slepim i slabovidim licima da obilaze postavke. Kakva su dosadašnja iskustva?

Audio-video vodič je projekat na koji smo posebno ponosni, budući da je zrenjaninski muzej bio prvi koji je, još 2014. godine, realizovao ovu vrstu vodiča i na tom planu bio uzor drugim muzejima i sličnim ustanovama u zemlji. Ovaj projekat je imao veoma zapaženu i pozitivnu reakciju javnosti i publike, a posebno članova zrenjaninskog Udruženja slepih i slabovidih. Finansirala ga je međunarodna humanitarna organizacija „Stavros Niarhos”.

Likovna

Zrenjaninski muzej je tokom pandemije “uhvatio priključak” sa svetom

Gde je danas zrenjaninski Muzej u odnosu na Muzeje u okruženju, ali i u razvijenim zemljama?

Budući da smo se u toku prethodne godine našli pred velikim izazovom, u izmenjenim okolonstima i izmenjenom režimu rada bili smo primorani da osmislimo nove načine komuniciranja sa publikom. U neku ruku, čitava situacija nam je pomogla da u svom radu uhvatimo priključak sa svetom. Da brže prihvatimo nove tehnologije koje poznati svetski muzeji već uveliko upotrebljavaju. Verujem da smo ih iskoristili na najbolji mogući način kako bi smo široj javnosti na što bolji način približili delatnost naše ustanove. Od velikog je značaja ne samo za muzeje, već za sve ustanove kulture, da budu u koraku sa vremenom. Ono nam svaki put iznova nameće neke nove standarde, ali i mogućnosti. Ukoliko želimo da budemo aktuelni, moramo biti otvoreni za modernije pristupe u prezentovanju onoga što radimo.

Jako je važno da naši posetioci bilo u realnom ili virtualnom svetu, na što bolji, potpuniji, zanimljiviji i drugačiji način iskuse Muzej i ono što se u njemu čuva čitav jedan vek – zato će nam se uvek iznova vraćati. S tim u vezi, dosad smo načinili nekoliko krupnih koraka. Pored već pomenutog projekta koji približava muzejske sadržaje slepim, slabovidim, gluvim i nagluvim osobama, lansirana je aplikacija „Vizije muzeja” čija upotreba omogućava posetiocima da „ožive” određene eksponate sa stalne postavke našeg muzeja i saznaju nešto više o njihovom poreklu i istorijatu. Naši kustosi već nekoliko godina unazad vredno rade na digitalizaciji bogatih muzejskih zbirki.

Uz to, redovno ažuriranje oficijelnih stranica Muzeja na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, Twitter) i web-platformi YouTube, omogućava našim pratiocima da tokom čitave godine budu u toku sa svim dešavanjima koje organizujemo. Smatram da smo dosad bili dosta uspešni u komunikaciji sa publikom. Ove godine nastavljamo mnogo energičnijim tempom i nadamo se novim, boljim rezultatima.

Permanent Exhibition – Legacy of Todor Manojlovic

U pripremi prva monografija o muzeju

Šta biste voleli da se promeni dok ste Vi na čelu ove institucije?

U ovom vremenu pandemije nezahvalno je iznositi bilo kakve prognoze i želje, zbog neizvesnosti njihove realizacije. Ipak, izdvojio bih projekat koji nam je ove godine u samom vrhu liste prioriteta. To je pisanje monografije o Muzeju na kojem su naši zaposleni i saradnici već započeli intezivno da rade i koja bi trebalo da bude svojevrsna lična karta naše ustanove. Njen značaj je utoliko veći ako se uzme u obzir da za više od stotinu godina koliko Muzej postoji takva knjiga nije napisana. Ali ono što bih istakao to je da ćemo se truditi da u budućnosti kvalitetom programa i većom dostupnošću kulturne ponude doprinesemo pozitivnoj promeni i napravimo jedan iskorak u kulturnom programu grada, a da pritom napravimo balans između programske aktivnosti i infrastrukturnih projekata koji su preko potrebni muzeju.

Šta biste poručili sugrađanima, ali i onima koji ne žive u Zrenjaninu zašto je važno posećivati postavke u našem Muzeju, ali i u muzejima inače?

Neka dođu u muzej. Videće i sami zašto, na licu mesta.

Stalna postavka – mamut

Program Noći muzeja u Narodnom muzeju Zrenjanin (15. maj 2021)

Mali salon

Arheološka izložba „Tragovi i poruke” Gradskog muzeja u Vrbasu (otvorena od 12. maja)

Veliki salon

Izložba „Ispovesti jugoslovenske moderne. Radovi na papiru iz zbirke Galerije Doma vojske Srbije” (otvorena od 13. maja)

Hol u prizemlju

Izložba „Art dijalog. Fotografije Vukice Mikače i pasteli Dejana S. Bogojevića”

Stalna postavka Umetničkog odeljenja

Kamerna postavka „Sećanje… Tivadar Vanjek”

(iz Zbirke likovne umetnosti)

Legat porodice Varadi

Kamerna postavka „Carski porcelan iz Beča u Bečkereku” (iz Zbirke primenjene umetnosti)

Hol na prvom spratu

Predstavljanje projekta „Muzej u školama“

Hol na drugom spratu

Kamerna postavka sa ikonom sv. Ivana Nepomuka (iz Zbirke duhovne kulture Etnološkog odeljenja)

Predstavljanje digitalizacije predmeta iz Prirodnjačkog odeljenja

Filmske projekcije

„Glasovi Amazonije” (etnologija)

„Borđoš, 7000 godina pre” (arheologija)

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh