 (1).gif)
Tokom većeg perioda dosadašnjeg razvoja strnih žita štetočine i bolesti su imale optimalne uslove za razvoj u ovim kulturama. Na pšenici su prisutne pepelnica i siva pegavost, a na ozimom ječmu pepelnica i mrežasta pegavost, kažu u Prognozno izveštajnoj službi RC Zrenjanin.
Pregledom strnih žita na više lokacija registrovano je da se pšenica nalazi u fazi izuzetno intenzivnog bokorenja sa većim brojem sekundarnih stabala – do 6. Kod ječma je to do 10 sekundarnih stabala. Faza useva i zdravstveno stanje zavise od roka i dubine setve, sortimenta i primenjene agrotehnike.
“Zabeleženi su i simptomi bolesti u većem intenzitetu. Prisustvo infektivnog materija i optimalni uslovi za širenje i razvoj patogena bili su prisutni tokom dužeg perioda dosadašnje vegetacije strnih žita. Ovih simptoma najviše ima na biljkama iz ranijih rokova setve, dok na kasnijim rokovima simptoma ima u niskom procentu. Na usevima ozime pšenice dominantno su prisutni simptomi pepelnice – od 5 do 45 % biljaka i sive pegavosti – od 2 do 25 % biljaka. Na ozimom ječmu pored izraženih simptoma pepelnice – 10-22 % biljaka, vrlo značajno su prisutni simptomi mrežaste pegavosti i to na od 18 do 62 % biljka”, kaže Snežana Parađenović iz Prognozno izveštajne službe RC Zrenjanin.
“Na pojedinim parcelama, uglavnom na graničnom pojasu između prošlogodišnjih useva pšenice i novozasejanih, uočene su štete od žitnog bauljara iako nije u pitanju ponovljena setva (monokultura). Uzrok ove česte pojave tokom proizvodne 2022/2023 godine, na našem terenu, je dugo zadržavanje samoniklih žita tokom perioda pre setve. Ovi usevi su činili takozvani zeleni most za žitnog bauljara koji se nakon zaoravanja strništa preselio na novozasnovana pšenična polja”, objašnjava naša sagovornica.
Najveće štete od žitnog bauljara nastaju u prvim fazama porasta useva.
“Larve prestaju sa ishranom kad se temperatura zemljišta spusti ispod 50C. Bauljar će svoju aktivnost nastaviti i tokom proleća, ali će štete biti manje zbog jače razvijenosti biljke. Takođe, niske temperature mogu redukovati brojnost”, navodi Parađenović.
“Na usevima je primećeno i žutilo listova koje je abiotske prirode – nije povezano sa bolestima, kao rezultat fiziologije biljaka, faze porasta, velikog broja sekundarnih stabala i listova na biljci. Ovo može ukazivati i na stanje parcele npr. zabarene oaze, kao i na nedostatak hraniva, jer su biljke intenzivno rasle, razvijale se u predhodnom periodu i trošile azot. Pad temperature usporava porast useva i dalje širenje infekcije”, zaključuje naša sagovornica.
RC PIS Zrenjanin nastavlja da prati dalje zdravstveno stanje useva i o svemu će obaveštavati poljoprivrednike.
Fotografije ustupila Snežana Parađenović
.gif)
.gif)
