Simo Salapura: Ispraćamo tešku godinu, ali gledamo u pravcu bolje budućnosti Zrenjanina

U godini koju ispraćamo, Zrenjanin je delio sudbinu ostatka sveta boreći se protiv korona virusa. Građani su, nakon prvobitnog straha i perioda punog nepoznanica, počeli da se prilagođavaju drugačijem načinu života usput dodatno opterećni činjenicom da se ni u ovoj godini ne nazire rešenje problema pijaće vode. Svoje nezadovoljstvo sve češće ispoljavaju na društvenim mrežama postavljajući javno pitanja i iznoseći kritike za sve ono što ih tišti. Prilika da dobijemo odgovore na neka od tih pitanja je tradicionalni novogodišnji intervju sa gradonačelnikom Zrenjanina Simom Salapurom, koji je na ovu funkciju izabran 18. septembra. U Gradskoj kući razgovarali smo o nedavnoj eksploziji u fabrici vode, negativnom kontekstu u koji se stavlja kineska kompanija Linglong, sanaciji oronulih fasada, ali i o vedrijim temama među kojima prednjači odluka grada da se izdvajanjem preko dva miliona dinara, pomogne lečenje obolele dece u Zrenjaninu i da tako završimo jednu godinu koju ćemo upamtiti kao tešku i nepredvidivu.

Nakon nedavne eksplozije u fabrici vode javnost je ostala uskraćena za informaciju šta se tamo zapravo desilo. Stiče se utisak da smo od početka izgradnje fabrike vode do danas u sve većem raskoraku sa odgovorom kada će Zrenjanin imati ispravnu pijaću vodu. Kakvo je Vaše mišljenje?

– Desila se strašna stvar koja nije smela da se desi. Došlo je do eksplozije, povređivanja radnika, a onda i sumnje građana u čitavu proceduru pronalaženja rešenja za dobijanje ispravne pijaće vode. U toku je istraga a paralelno sa tim i jedna druga vrsta monitoringa. Reč je o stručnoj, nezavisnoj komisiji koju sam formirao, a koju čine eksperti za tu oblast. Njihov zadatak je da sagledaju kompletan sistem vodosnabdevanja počevši od izvorišta fabrike, bunara, do stanja cevovoda, a sve u cilju da dođemo do najboljeg scenarija. Tek nakon te procene i istrage o eksploziji koja će biti završena u doglednom periodu, moći ćemo da donesemo rešenje kako dalje treba da se postupa. O svemu je upoznata i Vlada Srbije i mi ćemo to zajednički rešiti bez davanja rokova u ovom momentu. Poslednji događaj u fabrici vode je zaista prekretnica. Ovaj problem više ne sme da se prolongira.

Šta će biti sa cevovodom koji, zbog starosti i dotrajalosti, takođe predstavlja problem na putu do kvalitetnog vodosnabdevanja ispravnom pijaćom vodom?

– O tome se takođe konstantno razmišlja. Cevovodi su stari nekoliko decenija – izgrađeni su u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina i vrlo smo svesni činjenice u kakvom je stanju taj sistem. Upravo smo završili projektovanje za zamenu kompletnog cevovoda i ugradnju regulaciono-mernih instrumenata na 17 mesta u gradu. Uloga tih mernih instrumenata biće da mere potrošnju i protok vode, u pet gradskih mesnih zajednica koje su u najvećoj meri ugrožene. Vrednost tog projekta premašuje naše finansijske okvire zbog čega ćemo tražiti podršku viših instanci i to će u narednom periodu biti prioritet. Kada će to konkretno biti, zavisi od epidemiološke situacije u kojoj se nalazimo ali i od raspoloživih sredstava u državi, pokrajini i našem budžetu. Smatram da smo napravili dobar pomak u pravcu rešavanja tako ozbiljnog pitanja, s obzirom na to da nikada pre nije urađen projekat za rekonstrukciju. Sada to imamo, spremni smo za radove, ali nismo u mogućnosti da celu investiciju isfinansiramo sami.

Epidemiološka situacija u gradu je značajno pogoršana u poslednja tri meseca ako je uporedimo sa periodom početka epidemije kada je Zrenjanin bio na dnu lestvice po broju obolelih. Upravo u tom periodu kada smo imali daleko manji procenat zaraženih građana, na raspolaganju su bile neke olakšavajuće opcije poput pomoći volontera Crvenog krsta, kao i komunalne milicije čiji su pripadnici uslužno podizali penzije našim najstarijim sugrađanima. Kakvi su trenutni kapaciteti za pomoć sugrađanima – od zdravstvenih do uslužnih i da li smo spremni na eventualno pogoršanje epidemiološke situacije do kraja zime?

– Kako se epidemiološka situacija u gradu pogoršavala i broj obolelih rastao, povećali smo kapacitete za testiranje u Zavodu za javno zdravlje za pet puta u odnosu na mogućnosti koje smo imali na početku epidemije. Bolnički kapaciteti su prošireni za oko 80 postelja koje imaju mogućnost kiseonične terapije. Banja Rusanda je adaptirana takođe za prijem kovid-pacijenata. Kapaciteti za hospitalizovanje pacijenata su prošireni i u Plućnoj bolnici. Raspisano je nekoliko konkursa za prijem medicinskog osoblja. Ceo kovid-sistem u Zrenjaninu je zapravo pod instrukcijom Ministarstva zdravlja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a mi smo tu da pružamo logistiku onoliko koliko možemo i koliko se od nas traži, pre svega u smislu tehničkih stvari. Obezbeđujemo šatore, opremu za zdravstvene radnike – odela, kape, kaljače, krevete, ćebad, grejna tela, obezbeđujemo i prevoz. Kol – centar u Gradskoj kući je dostupan za pozive naših građana. Crveni krst i volonteri su spremni da se ponovo aktiviraju ukoliko se situacija dodatno pogorša. Gledamo da najbolji način pružimo podršku i olakšamo situaciju zdravstvenim radnicima u Zrenjaninu kojima zaista moram da iskažem veliku zahvalnost za posvećenost i napor koji ulažu.

Epidemija korona virusa traje neočekivano dugo i u toj situaciji se crpe mnogi resursi i rezerve. Ako govorimo o finansijskim posledicama, šta je budžet grada Zrenjanina pretrpeo tokom poslednjih meseci?

– Rebalansom budžeta od prvobitne projekcije koja je iznosila 5,2 milijarde dinara za 2020, sredstva su smanjena za 344 miliona. Ako goovrimo o projektovanom budžetu za 2021. godinu, on iznosi 4,4 milijarde i manji je za 800 miliona u odnosu na 2020. godinu. To nam već daje neke naznake ali, kolika je direktna šteta to ćemo tek moći da sagledamo u periodu koji dolazi. Ulazimo u novu godinu gde će prvi kvartal sigurno biti neizvesan i pitanje je koliko će se naša projekcija poklopiti. Mnogo toga zavisi i od povlačenja sredstava od pokrajine i republike na ime nekih kapitalnih projekata. Poznato je da smo počeli da rekonstruišemo gradski stadion – dobili smo novac prošle godine a onda je druga faza rekonstrukcije obustavljena zbog epidemije. Stali su radovi na izgradnji trećeg kraka obilaznice i nastavak očekujemo u prvoj polovini sledeće godine. S druge strane, neke investicije se odvijaju nesmetano poput gradnje fabrike Linglong, stanogradnje u nekoliko gradskih naselja. Dakle, umanjena privredna aktivnost je prisutna ali nije zahvatila velike sisteme. U situaciji koja nas je zadesila ima i dobrih stvari po naš grad. Dobili smo tri nove prodavnice velikih trgovinskih lanaca – Lidl, Univerexport i po prvi put je došla kompanija Aman. To nam nedvosmisleno govori da su trgovci procenili da ovde postoji potencijal. Tako veliki sistemi ne dolaze bez prethodne opsežne analize tržišta. Epidemija je najviše štete nanela sportskom turizmu, kongresnom turizmu, raznim manifestacijama, ugostiteljima i hotelijerima u gradu. Oni trpe krizu u najvećoj meri.

Na koji način je, od početka epidemije, grad pomogao upravo tom najugroženijem sektoru?

– Grad je oslobodio zakupce poslovnog prostora u svojini grada i ta pomoć je do sada dostigla 10 miliona dinara. Nažalost, u periodu koji dolazi očekuje se da će mala preduzeća i dalje podnositi najveći teret. Iz tog razloga razmišljamo o novim merama za januar i februar u smislu ponovnog umanjenja visine zakupa ili ukidanja određenih naknada, pre svega onih koje se odnose na ugostitelje. Za razliku od preduzetnika, najveći sistemi su ostali stabilni. U našim industrijskim zonama, trgovinskim lancima i fabrikama, situacija je stabilna.

Ako govorimo o velikim sistemima i ulaganjima, investicija koja u najvećoj meri intrigira javnost je svakako kineski Linglong. Neprestano se spekuliše o štetnim posledicama koje bi, prema mišljenju dela građanstva, mogle da nastupe po pokretanju proizvodnje guma. Da li građani treba da brinu?

– Linglong je trenutno najveća strana investicija u Srbiji vrednosti od milijardu dolara i ona se dešava u našem gradu. Mnogi su se otimali o tu investiciju, ne samo drugi gradovi u Srbiji, već i druge zemlje. Ono što je sigurno, ovde može da se radi samo po zakonu i to pravilo važi za sve, bez obzira na vrednost investicije i to ko je investitor. Kada su doneli odluku da grade u Zrenjaninu, prihvatili su i zakonske obaveze koja važe u Srbiji. Zrenjanin je sredina koja ima visoko razvijenu ekološku svest i zato razumem zabrinutost građana koji traže odgovore. Što se tiče studije o proceni uticaja na životnu sredinu, naravno da je važna. Saglasnost na studiju mora da postoji i na tome insistiramo. Kolika je spremnost lokalne samouprave da se sve radi u skladu sa propisima za zaštitu životne sredine, pokazali smo na primeru kafilerije Prekon. Gradilište Linglonga je trenutno najveće gradilište u Srbiji veličine 200 fudbalskih terena. Fabrika će zaposliti 1.200 radnika ne računajući one radnike koje će zaposliti kooperanti Linglonga. Direktna ‘posledica’ ovoga je autoput koji će doneti benefite svima nama – i lokalnim privrednicima i građanima. Dobićemo bezbedniji i jefitiniji transport, brži saobraćaj. Zašto je dolazak Linglonga u javnosti označen kao problem? Kao primer velikih zagađivača u javnosti se uvek navode kineski investitori u Boru i Smederevu čije fabrike imaju zastarelu tehnologiju. U isto vreme, niko ne pominje proizvodnju guma i proizvoda od gume u Inđiji, Pirotu, Kruševcu. Razlog je to da te fabrike imaju nove tehnologije koje sprečavaju zagađenje životne sredine. Srbija se obavezala da do 2025. dostigne visoke standarde u zaštiti životne sredine, koje će i naš najveći investitor morati da ispuni. Ne treba zaboraviti da pored evropskih standarda, postoje i naši domaći standardi i zakoni koji takođe mora da budu ispoštovani.

Da li je kineska investicija podigla cenu Zrenjaninu u očima drugih investitora, odnosno da li smo sada interesantniji nego što smo to bili u periodu dolaska prvih stranih kompanija u grad među kojima su Modital, Fulgar, Drekslmajer, Baps Meler i ostali?

– Svakako. Linglong je jak brend koji privlači nove investitore, a na nama je da sada dobro procenimo vrednost tih investicija i dodatno se nametnemo. Ono što je važno, epidemija nije dovela do stopiranja ili otkazivanja realizacije započetih investicija u industrijskim zonama. Negde dolazi do prolongiranja rokova ali to je u ovoj situaciji očekivano. General solution će graditi svoj objekat, a kompanija GPK koja se bavi izradom elemenata za kontejnere takođe je u pripremnoj fazi i to je ono što je u ovom periodu aktuelno.

Godinu koju ispraćamo u javnosti su između ostalog obeležile i kritike građana na račun stanja fasada u centru grada. Da li lokalna samouprava može da utiče na te kritike konkretnim potezima?

– Imovinsko-pravni odnosi su osnovni otežavajući faktor u rešavanju problema koji se odnose na sanaciju oštećenih fasada ili rekonstrukciju čitavih objekata. Tako, recimo, u vezi Pinove vile čekamo da se reše upravo ti imovinsko-pravni odnosi. Imamo spreman projekat Zavoda za zaštitu spomenika kulture o kompletnoj rekonstrukciji tog nekada velelepnog objekta i spremni smo da mu vratimo sjaj i osmislimo namenu. Priča oko Sandićeve kuće traje godinama unazad i nama su tu ruke vezane. Grad je pokazao inicijativu da je otkupi i doneta je procena objekta po tržišnoj vrednosti, međutim cena nije bila prihvatljiva naslednicima. Zgrade u centru grada koje su pod zaštitom, zahtevaju brigu ali i poseban način sanacije i renoviranja što poskupljuje celu priču. Uspeli smo da rešimo problem u Ekonomskoj školi tako što smo nakon ne tako davnog obrušavanja dela maltera sa plafona odlučili da sredimo tavanicu na celom spratu uključujući i instalacije. Predstoji nam veliki posao u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ u kojoj će biti zamenjeni svi prozori. Uskoro nas očekuje i početak rada na sanaciji krova pozorišta i plafona koji se obrušio.

Ove godine je iz dobro poznatih razloga izostalo održavanje tradicionalne manifestacije Dani piva. Pa ipak, brend Zrenjaninsko pivo je prisutno na tržištu sve vreme i s tim u vezi građani postavljaju pitanje dokle je stiglo prikupljanje sredstava za obećanu izgradnju pivare u Zrenjaninu?

– Ta ideja se nesmetano realizuje – od svake prodate flaše Zrenjaninskog piva u poseban fond se odvaja se po dva dinara. Sredstva koja budu prikupljena imaće značajan udeo u izgradnji buduće fabrike piva. Kada se budemo približili početku realizacije takvog projekta, videćemo da li će i koliko sredstava biti potrebno dodati s obzirom na to da je reč o skupljoj i kompleksnijoj investiciji od popularnih kraft-pivara. Olakšavajuća okolnost je ta da imamo prostor, odnosno objekat stare pivare u kome će biti smešteni proizvodni pogoni.

Jedna od pozitivnih stvari u teškoj i nepredvidivoj 2020. je proglašenje Zrenjanina za Evropski grad sporta 2021. godine. Kako se grad priprema za tu ulogu?

– Prvo što smo uspeli jeste to da potvrdimo da Zrenjanin decenijama s pravom važi za grad sporta. Naš grad će titulu Evropskog grada sporta nositi tokom cele 2021. godine. Otpočeli smo sa pripremama nekoliko projekata među kojima je i snimanje filma o veslaču veka, Miloradu Stanulovu. Pokrenuta je inicijativa da sportska hala Medison ponese ime legende boksa, Zvonka Vujina. U Zrenjaninu će se odvijati međunarodna takmičenja u boksu, rukometu, biciklističke trke. Imamo nameru da pojedini sportski sadržaji u narednoj godini budu besplatni. U saradnji sa Institutom za ženski sport želimo da uvedemo bar dva besplatna sporta za devojčice. Pripremićemo knjigu o svim zrenjaninskim olimpijcima. Probaćemo da napravimo dogovor sa klubovima da integrišemo resurse kako bismo postizali bolje rezultate. Mi smo 2011. godine imali 80 klubova u gradu, a danas imamo 200. Ideja je i da se na Trgu slobode napravi veliki sajam sporta ali i da se redizajnira čuvena soba sporta u Narodnom muzeju.

Godinu završavamo humanim i solidarnim gestom izdvajanja sredstava za lečenje obolele dece. Grad je ipak doneo odluku da sredstva budu namenjena oboleloj deci sa prebivalištem u Zrenjaninu. Kako će biti realizovana ova odluka?

– Period kroz koji prolazimo naučio nas je šta znače solidarnost i humanost. Bilo je logično da se priključimo inicijativi drugih gradova i odreknemo se sredstava namenjenih za proslavu Nove godine i praznično ukrašavanje grada. Grad je izdvojio 2,1 milion dinara i voleo bih da se ta solidarnost nastavi i u sledećoj godini. To je novac iz gradske kase, novac svih građana. Zrenjanin je grad sportova, kulture, mostova, ali je i grad humanosti. Doneli smo odluku da se raspiše javni poziv, da sredstva budu operativna do kraja godine i da sve bude transparentno. Neki od kriterijuma za apliciranje su da roditelji, staratelji ili hranitelji deteta imaju srpsko državljanstvo, da je dete državljanin Srbije, da je mlađe od 18 godina, da ima prebivalište na teritoriji Zrenjanina najmanje godinu dana unazad. Dakle, sredstva su namenjena našoj deci i ja se iskreno nadam da ćemo ovim gestom uspeti da im pomognemo u najvažnijim bitkama koje vode.

Za kraj, šta biste poručili građanima Zrenjanina u novoj kalendarskoj godini?

– S obzirom na to da sam se dugo godina bavio sportom, neka moja čestitka bude u tom duhu. Zrenjanin je bio grad šampiona, Zrenjanin je grad pobednika, Zrenjanin će pobediti i ovu situaciju sa virusom. Uz titulu Evropski grad sporta, želim da završimo započete investicije i uđemo u nove, da sačuvamo zdravlje i posebno tokom predstojećih praznika vodimo računa o merama i ponašanju, jer smo mi kao jedinka rešenje problema u borbi protiv virusa. To nam je sada prioritet, a biće vremena da se, ako sve bude u redu, u dobrom zdravlju sledeće godine radujemo nekim novim uspesima. Srećni praznici!