Posle svakih izbora prodišem. Ne prija mi sva ta nametljivost, onaj osećaj kad mi plejada raznih likova iskače gde god da se okrenem.
Nemam snage i mislim da ne bih ništa novo rekla ako bi ih pojedinačno komentarisala, a opet ne mogu da se otrgnem utisku koji mi je ostao nakon pojedinih marketinških promašaja. Kampanja jedne od stranaka koja je u fokus iz-ko-zna-kojih-razloga stavila cvet, bila je toliko traljava i smešna da nije uspela da popularizuje ni samu biljku a kamoli da pruži neku smislenu poruku. Ne znam kako bih jednim sloganom nazvala taj ispad osim – politički herbarijum. Interesantan je bio i javni čas muzičkog s instrumentom omiljenim mnogim Vojvođanima. Loš odabir pesme, a zatim i stav i pogled glavnog aktera koje bilo bi zahtevno komentarisati.
Zanimljivo je bilo mnoštvo kontradiktornih stavova koje smo mogli da vidimo zahvaljujući marketing stručnjacima koji su se u ovoj kampanji potrudili više nego ikad čeprkajući po arhivi nastupa protivnika u javnosti, odakle su „vadili“ sočne izjave ne baš pogodne za izbornu trku, ali avaj…Jedna ista stvar je nekome plus a drugome minus, to je ta situacija. U jednom momentu se pronela vest da će kampanju za ex head of state voditi ljudi koji su učestvovali u kreiranju Obamine pobedničke kampanje. Ali ovo nije Amerika. Ni rezultati nisu mogli biti isti.
Takođe su bile interesante one stranke koje su spavale dubokim sigurnim snom misleći da će mesec dana pred izbore tek malo da zavrnu rukave, nabace neki osmeh i da će kupiti za male pare kako bismo naredne četiri godine zajedno pevali istu pesmu(bez tambure, molim). A onda su se razbili o beton kao ledenica s krova. Znači – nisu više jaki, a nisu ni interesantni. Isto znači i da je narod toliko napaćen i namučen svim minulim događajima koji vrlo revnosno udebljavaju srpsku istorijsku čitanku.
.jpg)
Trka i takmičenje ko će da pošalje bolju poruku sa bilborda ili kroz gomilu nepotrebnog i uzalud iskeširanog reklamnog materijala od kojeg je neko mogao da bude zbrinut do kraja života – toliko su bili haotični za nas koji smo bili pred velikom pozornicom, svejedno – zatvorenih ili otvorenih očiju. Fotošop je radio više nego ikada i zaista je nekima bio majka. Od našminkanih, uglancanih faca pa do smešno poređanih koalicionih partnera isecanih pojedinačno i montiranih u jedan kadar…(potvrda o neprirodnim koalicijama).
Ovo je bila jedna od retkih neizvesnih kampanja koje je Srbija do sada imala. Taj osećaj reflektovao se sa najvišeg na lokalni nivo, pa se atmosfera u centru Zrenjanina i u pojedinim stranačkim štabovima nije mogla uporediti sa istom pre četiri godine. Ranije se kroz otvorene prozore stranačkih prostorija orilo, prepucavalo s protivnicima, viorile su se zastave, revnosno su se davale izjave pred kamerama, razlivala se euforija na sve strane. Ovaj put brojanje glasova je za neke bilo ravno jutarnjoj glavobolji. I šta ćemo nakon svega, novi predsedniče? Imate li recept za vođenje države pobijene do kolena, koja će uskoro morati da traži pomoć većih od nas…Ne mešam se. Ustvari, nemam ambicije da se mešam u te stvari -ko će, šta i kako. Javiću se ako se situacija vidno popravi. U suprotnom je besmisleno komentarisati i dalje nositi kostim ptice kukavice.
U međuvremenu okrećemo se nekim prirodnim stvarima čije nametanje baš prija. Tako nam se, ovog proleća čini mi se jače nego ikad, nametnuo neodoljiv miris svežih domaćih jagoda sa pijačnih tezgi. Danas je vetar raznosio miris od tezge do tezge i budio tako dobar osećaj da shvatite da ustvari volite ovaj život i volite svoj grad. I love Zrenjanin. To je poenta naših malih, ličnih svetova – da budemo srećni unutar njih kad već uslovi u velikom nisu prihvatljivi. Velike stvari neka brinu oni koji stoje u redu za to a vi udahnite ovo proleće. Dobrodošli u život!
Life is ours, we live it our way, because nothing else matters
.png)
.gif)
.gif)
