I love Zrenjanin portal

  • Nexe
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Šestaci iz “Njegoša“ zanimljivim prezentacijama predstavili srednjovekovne vladarke Srbije (VIDEO)

Šezdesetak učenika šestih razreda Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“ učestvovalo je u projektu pod nazivom “Srpske srednjovekovne vladarke i vlastelinke” koji je osmislio nastavnik istorije Dušan Stjepanović. Đaci su bili podeljeni u grupe i napravili su 19 prezentacija o najistaknutijim ženama u srednjem veku na čitavom prostoru na kojem je bilo Srba. Najbolje prezentacije su nagrađene. O tome šta znači ovakav način rada, koliko je zanimljiv učenicima i zbog čega su teme radova bile baš srednjovekovne vladarke razgovarali smo sa učenicima i njihovim profesorima.

Poslednjih godina sve je teže pridobiti pažnju dece. Ne samo na časovima u školi, već i van ove institucije. Ipak, ukoliko im ponudite sadržaje koji će ih animirati i zahtevati njihovo aktivno angažovanje, rezultati dečijeg rada mogu da budu veoma iznenađujući. To su potvrdili i učenici šestog razreda OŠ “Petar Petrović Njegoš” koji su imali zadatak da naprave prezentacije o srpskim srednjovekovnim vladarkama i vlastelinkama.

Prvonagrađen rad na temu srednjovekovne vladarke i vlastelinke film o Katarini Kosači Kotromanić

U konkurenciji 19 radova prvu nagradu osvojio je film u kojem je predstavljena Katarina Kosača Kotromanić.

I Taxi Zrenjanin

“Svako u timu je i crtao i pisao. Trudili smo se da bude što lepše i čitkije napisano i da što bolje nacrtamo. Da bude što jasnija slika da bi se što bolje opisalo šta radimo i koja je priča o Katarini Kosači Kotromanić. Interesantnije je što radimo grupno i možemo da podelimo zadatke. Lakše je da se radi. Lakše se i pamti nego na običnim predavanjima. Više pažnje privlači kada se radi zajedno, nego kad svako radi za sebe”, kaže Katarina Ranok učenica 6-3 razreda.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

“Nismo skidali tekst sa interneta nego smo pisali sami i ubacivali to u prezentaciju. Svako je crtao po jedan ili dva crteža i to smo spojili u jednu prezentaciju. Bilo je dosta zanimljivo. Dva dana smo radili. Zapamtila sam da se Katarinina majka zvala Jelena. Rođena je ili 1424. ili avgusta 1425. godine, a preminula je 1478. Sahranjena je po želji u crkvi”, kaže Maša Trbojević iz 6-3.

“Zaista je ostavila lep utisak za nas. Bila je divna žena koja se izborila sama za sebe, a ne zbog slave svog muža. Dosta smo se zbližili sa drugarima iz razreda. Dosta nam je pomoglo jer smo mogli da istražimo nešto što ne bismo mogli da naučimo na času, neke zanimljivosti i nešto što nas zaista interesuje, a ne samo ono glavno o njoj”, dodaje Sara Tešić koja ide u isto odeljenje.

Rad o Katarini Branković drugoplasiran

Drugo mesto pripalo je timu koji je imao zadatak da obradi Katarinu Branković.

“Bilo je zabavno spremati prezentaciju. Podelili smo se u četiti grupe. Drugarica i ja smo crtali, drugo dvoje su radili prezentaciju. To što smo mi nacrtali oni su stavili u prezentaciju i još malo dekorisali. Ja sam našao neku ženu koja je ličala na Katarinu Branković i po njoj sam crtao. Trebalo mi je sigurno sat da je nacrtam, možda čak i više. Ovo me je naučilo kako se radi u timu”, kaže Vukašin Caran učenik 6-1 razreda.

“Ja sam u projektu crtala sa drugarom. Pošto ima samo jedna freska Katarine, ideju sam dobila tako što sam uzimala neke njene delove. Odeću sam precrtala, ali sam lice ja crtala. Nos sam nacrtala isti kakav je bio na slici i još sam dodavala i na kraju sam dobila konačni crtež. Meni nije teško crtanje, nego mi je malo teže bojenje. Za crtež mi je trebalo 30-ak minuta, a za bojenje malo više. Zanimljivo je to što grupe nismo birali mi. Osećali smo se kao da smo stvarno u srednjem veku, bilo je super”, objašnjava Staša Kešer učenica 6-1.

Prezentacije razvijaju timski rad kod dece

“Moj zadatak je bio da napravim samu prezentaciju i tekst o tome. Tu su mi pomagali i drugari. Nije bilo toliko teško, ali mi je drago da sam naučio nešto novo o kneginji Katarini Branković. Ja jako volim istoriju, ali se nisam toliko raspitivao o kneginjama koliko o carevima i kraljevima. Naučio sam da je njen otac bio Đurađ Branković, a majka Jerina. Meni je ovako bolje da zajedno radimo i možemo da dobijemo nove odnose među prijateljima”, kaže Krsman Grujić iz 6-1.

“Uzimali smo nešto sa interneta i gledali. Na kraju smo prepričavali na svoj način da ne bude da smo sve kopirali. Način rada je bio zanimljiv, nije bilo tenzije. Svakih pet minuta smo nešto dorađivali. Puštali smo mašti na volju. Katarina je bila baš divna žena po tome što smo pročitali na internetu”, dodaje Milica Cvetić iz istog razreda.

Treće mesto u projektu o srednjovekovnim vladarkama i vlastelinkama za lik Ane Nede

Trećeplasiran ekipa je za zadatak imala da predstavi lik Ane Nede.

“Moj zadatak je bio da napravim prezentaciju. Nije bilo teško. Ranije sam radio prezentacije. Za to mi je trebalo otprilike 30 minuta. Sviđa mi se ova ideja da učimo kroz prezentacije. Mnogo je zanimljivije i kreativnije”, kaže Stefan Momčilović učenik 6-2.

“Meni je to bilo veoma zanimljivo, jer sam imala bolji kontakt sa mojim prijateljima. Zadatak je bio da tražim tekst o Ani Nedi. Našla sam kada je rođena, ko su joj roditelji, muž, da je imala troje dece. Tražili smo na internetu i onda sam ja odvajala rečenice koje su izgledale dobro za prezentaciju”, objašnjava Viktorija Markajić iz 6-2.

“Moj zadatak konkretno je bio da crtam. Našli smo dosta slika na internetu. To je trajalo neka dva sata. Meni nije bilo teško, jer jako volim da crtam. Od pete godine idem na crtanje. Dosta smo naučili o Ani Nedi. Pravoslavna crkva je slavi kao Jelenu Dečansku i prema legendi podigla je manastir Ubožac”, ističe Lara Janku učenica 6-2.

Srednjovekovne vladarke i vlaselinke su i te kako značajne za istoriju, ali se o njima do sada nije toliko govorilo

Idejni tvorac projekta je profesor Stjepanović, ali su realizaciju pomogle njegove kolege iz kolektiva. Nastavnice likovne kulture Jasmina Runjo i Irina Bosiljko. Zatim nastavnici istorije Snežana Boldižar i Predrag Kandić koji je sa učenicima napravio viteza. Takođe, u projekat su bile uključene i natavnice srpskog jezika i književnosti Aleksandra Tomić, Zorica Isakov Toljaga, Tatjana Makivić i Ksenija Popović.

“Ja sam zajedno sa nastavnikom istorije osmišljavala temu – žene srednjeg veka koje su nam vrlo značajne, a nije se toliko do sada u istoriji govorilo o njima. To su žene koje su podigle našu državu možda čak i mnogo značajnije od vladara. Kada je na njima ostala vlast naša država je bila najjača. To napominjemo deci, jer jeste nešto novo na šta se nije obraćala pažnja. I deci je bilo zanimljivo da rade. Žene srednjeg veka koje su i u kulturi i u obrazovanju bile više posvećene nego njihovi muževi. Neke od njih su kneginja Milica – žena cara Lazara, carica Jelena – žena cara Dušana, Jefimija koja je najznačajnija pesnikinja i druge koje pominjemo i na srpskom jeziku i na istoriji. Žene su postavile mnoge temelje u kluturi. Otvarale su prve škole, učile žene raznim zanatima – da pletu, vezu zlatnim žicama…”, objašnjava Tatjana Makivić, profesor srpskog jezika i književnosti.

Kroz rad na prezentacijama o srednjovekovnim vladarkama i vlastelinkama povezana znanja iz tri predmeta

“Ovo je jedinstven projekat u republici. Želeli bismo da se projekat nastavi, ali i da bude ideja za neke ostale osnovne škole u Srbiji, jer smatramo da je tema veoma važna. Ono što je najvažnije jeste da učenici pokazuju veliko interesovanje i da su im ove teme bliske. Ovo je primer dobre korelacije između tri predmeta istorije, književnosti naročito epske poezije i likovne kulture. Kroz ove prezentacije učenici šire svoja znanja iz tri oblasti. Ovo su znanja koja su im zaista korisna. Oni su oduševljeni i ovi zadaci su im van okvira klasičnog rada. Dobro se snalaze, inovativni su. Zaista sam uživala da radim. Prezentacije koje smo mi pregledali zapravo nismo mnogo ni korigovali, jer su deca to sjajno uradila”, dodaje Aleksandra Tomić, nastavnica srpskog jezika i književnosti.

Srednjovekovne vladarke i vlastelinke su zvali “mužastvenim” ženama

Profesor Stjepanović kaže da je više nego zadovoljan prezentacijama dece. Pogotovo što se radi o temi kojoj do sada nije toliko pridavana pažnja.

“Došao sam na ideju da radimo ovaj projekat, jer je ovo tema koja do sada nije bila razrađena u ovom obimu na teritoriji Srbije koliko ja znam. Želeo sam da pokrijem čitav etnički srpski prostor. I srednjovekovnu Bosnu i Zetu i državu Nemanjića i postnemanjićki period. Da vidimo kakav su uticaj imale te žene u srpskoj istoriji koje su u srednjem veku zvali mužastvene žene. Žene koje su imale tu neku i političku i moralnu i svaku drugu dimenziju da su mogle da utiču na politička zbivanja mnogo više nego mnogi vladari koji su vladali u to vreme zemljom. Iza svakog uspešnog vladara je stajala uspešna vladarka, iza svakog uspešnog vlastelina je stajala jedna uspešna vlastelinka. Deca su prihvatila tu ideju i odradila su je”, ističe Dušan Stjepanović, profesor istorije.

Ideja da se proširi projekat na čitavu Srbiju i u susedne zemlje u kojima su bile naše srednjovekovne vladarke i vlastelinke

Želja nastavnika koji su učestvovali u projektu jeste da se on nastavi i narednih godina širom zemlje, ali i u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

“Meni je jako drago što su deca nacrtala neke vladarke čije slike nigde nismo imali. Recimo jednu Kujavu Radenović Kotromanić, pa jednu Jakvintu Vojislavić, pa Kosaru, čuvenu iz legende o Svetom Jovanu Vladimiru. Verujem da smo uspeli u ovome i da ćemo kao tim nastaviti da radimo ovo i da sarađujemo i sa drugim školama u narednim godinama. Uradili smo jedan animirani film o Katarini Kosači Kotromanić u dužini od 6 minuta. To je jedan interesantan lik iz srpske nacionalne istorije. To je žena koja je živela u vreme kada prodiru Turci i kada je veliki pritisak katoličke crkve, kada je nezgodno stanje. Kada smo mi između čekića i nakovanja, između moćne Ugarske i Turske. Žena koja je pokušala da uradi sve za svoj narod, ali nije uspela”, objašnjava naš sagovornik.

Srbija je neke svoje istorijske ličnosti, pa i vladarke prepustila drugim narodima, a to je bila greška

Rad kroz projektnu nastavu ima za cilj da deci približi i one predmete koji im, možda, nisu omiljeni.

“Ne treba zapostaviti klasičnu nastavu na kojoj deca dobijaju osnovu, temelj. Smatram da je ovo način da mi onu decu koja možda ne vole neki predmet ili ne osećaju neku emociju prema  tom predmetu pokrenemo i da im to približimo. Istorija je nacionalni predmet. Ona je temelj neke državne politike i svega onoga što nas čini onima što jesmo. Što imamo svoj identitet  kao narod, kao ljudi. Mi smo ličnosti zahvaljujući istoriji. Vi znate svoje pretke, znate svoj arhitip, neki svoj kod koji je takav kakav jeste. Mi ne treba da imamo odbojnost prema svojoj istoriji. Mi smo neke svoje ličnosti prepustili nekim drugim narodima, što je bila greška. Vi imate u titulaciji bosanskih vladara da su oni kraljevi Srba i Bosne. Znači prvo je bilo ime narodnosti, pa je tek onda dolazilo ime zemlje”, kaže Stjepanović.

“Imate vladarke koje su bile udate u razne porodice u okolnim zemljama, nisu one sve bile etničke srpkinje, ali su dale veliki pečat srpskoj kulturi. Imate jednu sultaniju Maru koju Turci svojataju. Jedan turski kompozitor Atila Kanj je kompnovao kompoziciju posvećenu despini Mari. Imate Oliveru Lazarević, Katarinu Branković koja je vladala severozapadnom Hrvatskom. Vladala je jednim prostorom koji danas odgovara polovini Slovenije. Ona je žena Urliha II Celjskog. Rođena je i sestra Mare. To su ličnosti i vladarke koje su na neki način bile zapostavljene, a ostavile su veliki trag i utisak”, zaključuje naš sagovornik.

Profesor Stjepanović kaže da su za uspeh projekata najzaslužnija deca kojoj se posebno zahvaljuje na trudu i radu.

“Bez dece svega ovoga ne bi ni bilo, a mi smo uostalom i ovde zbog dece”, zaključuje na kraju razgovora Dušan Stjepanović, profesor istorije.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh