I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Sećanje na podvig Dr Dragana Hercoga, humanitarca iz Banatskog Karađorđeva

ZrBizNet

Dragan Hercog bio je lekar, hirurg koji je pre pedeset godina tragično stradao u građanskom ratu u Nigeriji radeći kao član jugoslovenske humanitarne misije u gradu Okigvi. U znak sećanja na njegov podvig, na pedesetogodišnjicu smrti ovog humanitarca iz Banatskog Karađorđeva održano je predavanje.

O doktoru Hercogu Zrenjaninci su saznali na predavanju održanom u prostorijama Crvenog krsta, ali ovo nije prvi put da istoričar umetnosti Ivana Arađan, autorka studije govori o Draganu Hercogu.

-Rad pod nazivom “Humanost koja nije znala za granice: dr Dragan Hercog (1936 – 1968) – Od Banatskog Karađorđeva do Bijafre” napisan je za potrebe IX Kongresa istoričara medicine “800 godina srpske medicine”, koji je održan maja 2018. godine u manastiru Mileševi. Organizator o kongresa je Sekcija za istoriju medicine, Srpskog lekarskog društva- kaže Ivana Arađan.

PerSu marketi

Ivana Arađan

U okviru pomenutog naučnog skupa učešće su uzeli i drugi Zrenjaninci.

-Imala sam čast da po prvi put učestvujem na Kongresu istoričara medicine, a učestvovali su i naši sugrađani Dušan Juvanin, i Stevan Vukov, koji su dugogodišnji učesnici Kongresa.

O motivima da se bavi baš ovom temom naša sagovornica kaže:

-Tokom razmišljanja i odabira teme o kojoj bih pisala i dala svoj doprinos istoriji srpske medicine, pročitala sam knjigu “Saga o porodici Hercog” (D. Radaković, A. Janković, 2001.), koja govori o životnim pričama i tragedijama koje su zadesile ovu porodicu, sa akcentom na period Drugog svetskog rata. Priča o Draganu me je posebno zainteresovala, jer je on nakon tragedije koju je njegova porodica doživela, krenuo očevim putevima humanosti i lekarskog poziva, i doneo odluku da u trenutku krize i katastrofe građanskog rata koji se 1968. godine odvijao u Bijafri, prijavi kao humanitarac i hirurg, sa obrazloženjem da je tamo sigurno najpotrebniji. Za mladog hirurga na početku karijere, od samo 32 godine, takva odluka je oličenje humanosti, hrabrosti i samilosti za nevine žrtve rata u Africi. Tamo je tragično okončan njegov život. Ubijen je ispred montažne bolnice u Bijafri, u gradu Okigvi, 30. septembra 1968. godine.

Interesovalo nas je da li je podvig Dragana Hercoga bio zapažen u jugoslovenskoj javnosti tada kada je bio aktuelan, pre tačno pola veka.

-Na poziv Međunarodnog komiteta Crvenog krsta iz Ženeve, Jugoslavija je poslala dve ekipe lekara i tehničara, jednu u Nigeriju, drugu u Bijafru. Ono što je zasigurno je da kada se tragedija dogodila, tog 30. septembra 1968. godine, ispred montažne bolnice u Okigvi, gde je dr Hercog radio, svi jugoslovenski listovi poput Politike, Borbe, Večernjih novosti, svakodnevno su objavljivali vesti o istrazi, događajima koji su prethodili pogibiji, o dopremanju preminulog u Jugoslaviju, i na kraju, o samoj sahrani, kojoj je prisustvovalo nekoliko hiljada ljudi. Podvig jeste bio zapažen, ali kada je poprimio tragičnu notu. Međunarodni komitet Crvenog krsta posthumno je odlikovao dr Dragana Hercoga najvećim priznanjem, medaljom „Anri Dinan“, za izuzetne zasluge i posvećenost osnovnim idejama Crvenog krsta, 1969. godine. Važno je napomenuti da osnovna škola za decu sa specijalnim zdravstvenim problemima u Beogradu, nosi ime “Dr Dragan Hercog”, od 1971. godine. Za polaznike te škole, dr Hercog je heroj i sinonim za hrabrost i humanost.

Dragan Hercog

Razgovor o Draganu Hercogu, lekaru iz Banatskog Karađorđeva koji je tragično stradao lečeći ranjene I bolesne na drugom kraju sveta završili smo pitanjem ima li danas među ljudima takve posvećenosti I brige za druge.

-Posvećenja ovih razmera, poput dr Hercoga verujem da postoje, kroz organizacije kao što su Crveni krst, Lekari bez granica i druge organizacije, samo što o njima ne znamo mnogo. Svaki rat, kao  tragična tvorevina civilizacije, kroji istoriju pobede i poraza, a jedna nevidljiva istorija koja prati svaku tragediju i čini njene svetle tačke čovečnosti je upravo istorija humanosti, koju pišu lekari poput dr Hercoga, zaključila je Ivana Arađan

Održano predavanje realizovano je u saradnji Crvenog krsta i Narodnog muzeja.

-Ovo je prilika za jedan iskorak u saradnji, i meni je izuzetno drago što su se dve ustanove udružile i obeležile sećanje na dr Dragana Hercoga, na dan kada je sahranjen, pre 50 godina. Posao kustosa je u ovom slučaju negovanje sećanja i upućivanje javnosti u jedan važan segment zavijačne istorije, a Crveni krst je ustanova koja najadekvatnije korespondira sa temom koja se prezentuje, jer i sama neguje i propagira humanost. Nadam se ovako konstruktivnoj saradnji i ubuduće, istakla je Ivana Arađan kustos Narodnog muzeja Zrenjanin.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh