I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Kuća zdravlja
Vesti Zrenjanin

Saveti lekara za boravak na kupalištima

Sezona kupanja zvanično još nije počela, ali su prvi kupači s prvim toplim danima već posetili Peskaru. Zbog toga što voda na “zrenjaninskom moru” nije dovoljno topla plivači moraju da budu posebno oprezni. Iako se svake godine o njima priča, nije na odmet da se još jednom podsetimo koji su to važni saveti za boravak na plaži i kupanje u reci, jezeru, moru… Čega kupači moraju da se pridržavaju pitali smo doktorku Ivanu Sremac, specijalistu urgentne medicine koja je zaposlena u Službi hitne medicinske pomoći.

Poslednjih nekoliko dana temperatura vazduha u najtoplijem delu dana prelazi 30 stepeni. S druge strane za temperaturu vode na Peskari se može reći da je u plićaku prijatna, a da se osećaj prijatnosti smanjuje proporcionalno udaljavanju od obale. Baš iz tog razloga prilikom ulaska u vodu treba biti oprezan.

“Ne treba ići na “divlja” kupališta gde nema uređene obale, gde ne postoje spasioci. Takođe, ne treba ulaziti u vodu koja ni na prvi pogled ne izgleda dobro. Treba koristiti isključivo kupališta koja su registrovana i imaju spasioce. Što se tiče vremena kad se na kupanje ide, treba izbegavati boravak na suncu između 11 i 16 sati. To posebno važi za decu. Deca u letnjem periodu na suncu ne smeju da idu nepokrivene glave i bez vode. Obavezno je korišćenje kreme ili mleka za sunčanje sa faktorom zaštite od štetnog dejstva sunca 50 za decu i najmanje 30 za odrasle. Garderoba mora da bude široka, svetlih boja. Zaštita glave je obavezna”, skreće pažnju na početku razgovora dr Ivana Sremac, specijalista urgentne medicine.

I Taxi Zrenjanin

Saveti za ulazak u vodu

Važni saveti su i oni koji se odnose na ulazak u vodu. Da bi se glava zaštitila najbolje je koristiti šešire od slame. Lekari upozoravaju da u vodu nikako ne smete da uđete vrući. To je najveća i najčešća greška kupača.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

“Ulazak u vodu mora da bude postepen. Kvašenje tela ide od nogu prema gore. Poslednje što treba pokvasiti su grudni koš i glava. Ne sme se skakati u vodu ukoliko postoje skakaonice ili neka druga mesta sa kojih je moguće skočiti u vodu dok je telo toplo i preznojano. Telo prvo mora da se rashladi. To je važno zbog regulacije temperature. Kada se naglo sretnu visoka temperatura tela po ovakvom vremenu i niska temperatura vode to nije dobro ni za jedan organ. Prvo ni za kožu, a potom ni za srce i ostale organe”, dodaje naša sagovornica.

Konzumiranje lagane hrane i dovoljno tečnosti

U toku letnjeg perioda hrana mora da bude lagana. Obavezna je i obilna hidratacija.

“Treba piti što više vode, limunade ili nekih drugih osvežavajućih napitaka. Hrana mora da bude što lakša bez prženja, pečenja, pohovanja, bez puno začina. Preporučuju se sveže voće i povrće i to dobro oprano. Ukoliko su ljudi u mogućnosti da kuvaju kod kuće preporuka je da to bude isključivo na vodi. Obavezno je više obroka u toku dana. U vodu ne treba ulaziti punog stomaka. Pravilo je da se jede, napravi pauza od najmanje pola sata i tek onda ide u vodu. Takođe, na kupanje ne treba ići ni gladan”, savetuje doktorka Sremac.

“Na plaži je za užinu je najbolje jesti voće, neke salate ili neki suvi kesks, grisine. Voda je obavezna. Dozvoljeno je konzumirati i sladoled. Što se tiče sladoleda i generalno brze hrane, tamo gde vidite da su vitrine sa sladoledom ili sendvičima sa premazima od majoneza ili jaja na suncu, tu hranu treba izbegavati. Mi uglavnom preporučujemo industrijske sladolede koji imaju deklaraciju i rok trajanja. Izvinjavam se svim privatnicima koji prodaju drugačiji sladoled, ali naša obaveza jeste da preporučimo samo robu da deklaracijom, pogotovo u letnjem periodu kada je trovanje hranom i najčešće”, savetuje naša sagovornica.

Važni saveti govore i da alkohol u letnjem periodu nije preporučljiv.

“Posebno se ne preporučuju kratka pića, jer alkohol širi krvne sudove. Kada se spoje dejstvo alkohola na organizam i dejstvo visokih temperatura može doći do kolapsa organizma. Uglavnom se kolapsi tako i dešavaju, ako ljudi piju alkohol i odmah izađu na sunce ili ako pijuckaju alkohol na plaži. Ni u vodu ne bi trebalo da se ulazi pod dejstvom alkohola”, dodaje naša sagovornica.

Važni saveti za hronične bolesnike

Hronični bolesnici posebno moraju da budu oprezni.

“Ljudi koji su hronični bolesnici, kod ovako visokih temperatura, moraju da piju svoju terapiju u tačno određeno vreme i da je nikako ne preskaču. Osobe koje imaju bolesti pluća ili anginu pektoris i bolesti krvnih sudova i srca bez nitroglicerina i pumpice ne smeju nikuda da idu”, upozorava doktorka Sremac.

Roditelji moraju da preduzmu sve mere kako bi zaštitili svoju decu. Na taj način dokazuju svoju odgovornost.

“Prvo i osnovno jeste, ponavljam, da se deca kupaju na obeleženim kupalištima gde ima spasilaca i u  pratnji roditelja. Obavezno mora da se obrati pažnja na to da li su osobe koje ulaze u vodu plivači ili neplivači. Voda, koliko znam, na Peskari nije bistra, dno se ne vidi. Postoje i virovi. Iz ranijih iskustava znamo da je na Peskari bilo davljenja baš zbog toga što je teren nepoznat. Deca koja nisu plivači, a u pratnji su roditelja koji, takođe, nisu pliači ne bi trebalo ni da prilaze vodi. Ako deca imaju pomoćna sredstva za kupanje moraju da ih ponesu i obuku. I obavezno je da se kupaju samo u plitkoj vodi u kojoj mogu da dohvate dno nogama”, kaže naša sagovornica.

“Roditelji moraju da obrate pažnju i kako deca odlaze na Peskaru. Decu iz osnovnih škola puštaju da na Peskaru idu sami, biciklom. Oprez u saobraćaju je obavezan. Kao što vozači moraju da budu oprezni, isto tako moraju i pešaci i biciklisti. U letnjem periodu su i nervoza i gužve veći, pa je i rizik od saobraćajnih nesreća veći. Kada se približe Peskari, svi vide vodu i odmah bi da utrče u nju. I tada dolazi do davljenja ili problema zbog naglog prelaska iz toplog u hladno”, dodaje doktorka Sremac.

Pomoć se traži od spasioca i pozivom na broj 194

U slučaju davljenja pomoć treba da pruži stručno lice.

“Pomoć davljeniku pruža lice koje je obučeno. Svakako spasioca treba obavestiti o tome. I odmah je potrebno pozvati Hitnu pomoć na broj telefona 194”, podseća naša sagovornica.

Na spisku na kojem su važni saveti jeste i onaj da treba znati da suncobran nije efikasan metod zaštite od sunca.

“Prirodna hladovina je najbolji način zaštite od sunca, uz sve mere zaštite koje smo već naveli – zaštita glave i kože adekvatnim zaštitnim sredstvima. Suncobrani daju hladovinu, ali nisu dovoljna zaštita od sunca. Ko misli da će se od opekotina zaštititi ispod suncobrana – greši. Najčešće se opetkotine i dešavaju u hladovini ispod suncobrana, zbog zračenja iz tla”, zaključuje doktorka Ivana Sremac, specijalista urgentne medicine.

Zvanična sezona kupanja na Peskari počinje u subotu 15. juna. Uz pridržavanje važnih saveta lekara boravak na zrenjaninskim kupalištima ne bi trebalo da izazove veće probleme.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam sve vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh