Zamenik gradonačelnika Zrenjanina u razgovoru za portal I love Zrenjanin objasnio je zašto je došlo do problema i kašnjenja sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje vode i pored čvrstih obećanja da će građani piti vodu sa česme do kraja 2015. godine. Santovac govori o odnosu lokalne samouprave prema selima, nasleđenim problemima, kulturi, sportu. Pohvale, kako kaže, voli da čuje, ali jednako važnim smatra i iskrene kritike.
I love Zrenjanin: Problem broj jedan u Zrenjaninu, kako se često i od lokalnih funkcionera može čuti, jeste nezaposlenost na teritoriji Grada Zrenjanina. Kako ste pristupili tom problemu?
Saša Santovac: Problem nezaposlenosti Zrenjanince muči dugi niz godina, još od vremena kada smo imali kombinat „Servo Mihalj“ koji je zapošljavao izuzetno veliki broj ljudi. Došao je jedan proces u kom se našla cela država, a kom naša privreda nije uspela da se prilagodi na adekvatan način, posebno u fazi privatizacije kada je veliki broj Zrenjaninaca ostao bez posla. Jedan od načina na koji smo mi pristupili tom problemu jeste promocija naših industrijskih zona stranim investitorima. Osim toga, otvorili smo vrata i domaćim investitorima, dali smo im podsticaj i olakšavajuće mere kakve imaju i strani investitori. Zahvaljujući takvom stavu, u protekloj godini potpisali smo 13 ugovora i sa stranim i sa domaćim investitorima. Kakav je odnos lokalne administracije prema ulagačima govore potezi Drekslmajera, takođe i Fulgara, kompanije koja je četvrti put kupila parcelu. Očekujemo da Drekslmajer koji sada zapošljava 3300 radnika, već u junu dostigne dostigne preko 4000 zaposlenih. Italijanska kompanija „Tehnostruture“ završava svoj pogon i već želi novo proširenje u vidu nove hale. Da lokalna administracija nema tako dobar odnos, ti investitori ne bi proširivali svoje pogone i ostajali ovde, već bi tražili neke druge lokacije. Definitivno je da je broj nezaposlenih lica u protekloj godini smanjen, imamo oko 800 manje nezaposlenih lica, za neke je to puno, za neke malo, ali je vidljivo da i na tom planu ima pomaka.
I love Zrenjanin: Kakav je odnos lokalne samouprave prema naseljenim mestima?
Saša Santovac: Kontinuirano ulažemo u naseljena mesta, jer nam nije cilj da svi dođu da žive u gradu, da se ostvari ta migracija stanovništva jer smatram da to nije prirodno. U ovom trenutku u Elemiru, Melencima, Ečki, Lazarevu, Kleku, Stajićevu gradimo ili započinjemo gradnju kanalizacije, u Mihajlovu gradimo vodovodnu mrežu, i onda nam je ostalo još Lukino Selo koje takođe moramo rešiti. Otvorili smo ovih dana apoteku u Tarašu, selu koje jedino nije imalo takav objekat. Rekonstruisali smo ambulante u naseljenim mestima, donirali smo opremu. Ono sa čime smo se suočili u naseljenim mestima jeste nedovoljan broj lekara. Mora da se zna jedna stvar, a to je da smo u 2014. godini imali 25% nemedicinskog osoblja. Taj procenat ne postoji nigde u svetu – obično se kreće između 10 i 15 odsto. Međutim, rešavamo i to. Imali smo jedan prijem lekara kada smo primili njih četvoro, sada se očekuje prijem još njih šestoro i kako bude nastavljen odliv nemedicinskog, tako će se povećavati broj medicinskog kadra. U Perlezu smo otpočeli terensko vađenje krvi koje je omogućilo da meštani ne moraju da dolaze u grad, nego da tamo daju krv i da kod svog lekara opšte prakse dobiju i rezultat. Sledeći korak koji nas očekuje, jeste da nađemo način kako da ljudi ostvare prihode u mestima u kojima žive. Povećali smo agrarni budžet koji je u 2015. i 2016. godini najveći u istoriji grada i iznosi 10% od ukupnog gradskog budžeta, odnosno 426 miliona dinara. Ta sredstva su namenjena direktnom podsticaju poljoprivrednika, subvenciošemo prolećnu i jesenju setvu, vršimo analizu i uzorkovanje zemljišta radi kvalitetnije proizvodnje, dajemo poljoprivrednim proizvođačima sve informacije da mogu da deluju na vreme. Radi se i na povećanju kvalitetnog stočnog fonda, pa smo tako u protekloj godini potpuno besplatno podelili 60 kvalitetnih steonih junica uvezenih iz Austrije, od kojih sada imamo 23 ženska teleta i njih ćemo podeliti nekim drugim stočarima. Uz to, u ovoj godini smo obezbedili još 33 junice i očekujemo da za mesec dana biti isporučene. Želimo da pomognemo pčelarima kupovinom košnica i rojeva kako bi i tu omogućili nekima da žive u svom mestu i tamo stvaraju prihode. Od tih sredstava radi se i infrastruktura, uređuju se atarski putevi.
I love Zrenjanin: Šta se zapravo desilo sa postrojenjem za prečišćavanje pijaće vode, gde je došlo do zastoja i da li danas možemo da tvrdimo da će građani piti ispravnu vodu do kraja ove godine?
Saša Santovac: Fabrika vode je višedecenijski problem Zrenjanina. U jednom trenutku smo došli do problema jer naše JKP „Vodovod i kanalizacija“ ne može da obezbedi bankarsku ganarciju koja je jedan od uslova za izradu postrojenja za prečišćavanje vode. Bili smo u situaciji da nam je izvođač dao garanciju za uspešnost izvedenog posla, ali naše „Vodovod i kanalizacija“ nije moglo da uradi svoj deo. I tu postoji objašnjenje – cena naše vode je s razlogom ubedljivo najniža u Srbiji, a ako uzmemo u obzir da je tom preduzeću cena vode glavni prihod, onda je jasno sa takvom cenom i prihodom „Vodovod i kanalizacija“ ne može da dobije bilo kakav kredit. Mi svesno držimo tako nisku cenu jer znamo da deo građana u prodavnicama kupuje vodu, i ne želimo da im pravimo dodatne troškove, ali to na neki način otežava poslovanje „Vodovoda i kanalizacije“. Pošto grad u ovom slučaju zakonski nije mogao da bude garant, tražena je garancija vlade Republike Srbije i na osnovu nje smo ušli u dalju proceduru. Očekuju nas građevinski radovi koji će trajati dva meseca, a onda će početi isporuka opreme. Očekujemo da do kraja godine postrojenje bude u funkciji i da građani dobiju ispravnu vodu za piće. Građani će dobiti da plaćaju novu cenu vode onog trenutka kada po izlasku iz postrojenja i ulasku u sistem vodovoda sve analize pokažu da je voda ispravna za piće i da je u skladu sa parametrima koji su na snazi u Srbiji kada je u pitanju kvalitet.
I love Zrenjanin: Čini se da ste u poslednjih godinu dana istovremeno počeli da rešavate više problema, a zajedničko im je da su u isti imali neizvesnu sudbinu godinama, neki i decenijama.
Saša Santovac: Činjenica je da se mnogo stvari guralo pod „tepih“ iz jednog prostog razloga – zato što niko nije hteo da se uđe u rešavanje problema. Pitanje Motela koji je u nezavidnom stanju jeste u interesu svih Zrenjaninaca. Tu imamo dve nerešene stvari – jedna je parcela koja je u vlasništvu JVP „Voda Vojvodine“, a druga u vlasništvu Direkcije za imovinu Republike Srbije. Ostatak zemljišta je naš, međutim da bismo pokrenuli bilo kakvo ulaganje, moramo da imamo celokupno zemljište i objekat u našem vlasništvu. Što se tiče samog centra, tu ima problema ali se oni rešavaju. Aktuelan je proces restitucije, vlasnicima se vraća imovina, deo njih prodaje istu tu imovinu koju su povratili, dobijamo nove vlasnike. Svesni smo da centar grada mora da izgleda mnogo drugačije u odnosu na to kako je izgledao pre tri, četiri godine. Počeli smo da rešavamo problem parkinga kod Kulturnog centra koji se nalazi na mestu nekadašnjeg korita Begeja, i koji ni danas nije imovinsko-pravno rešen. „Vode Vojvodine“ žele da se oslobode te obaveze, a mi bismo želeli da taj prostor uknjižimo. Mnogo stvari je pokrenuto, sve ono što je dugi niz godina pa i decenija stajalo sa strane. Stara hala sportova se uređuje, i do kraja godine dobiće funkciju sajamsko-sportskog tipa. Želimo i da gradski stadion izgleda drugačije, zbog čega sa Atletskim savezom razgovaramo o uređenju atletske staze, međutim, nakon toga potrebno rekonstruisati i teren, deo zgrade, postaviti nove reflektore. Imamo viziju šta hoćemo da radimo, ja ne želim da bežimo ni od jednog problema, želim da se suočimo sa njima i da ih rešimo.
I love Zrenjanin: Poznato je da grad izdvaja značajna sredstva za razvoj kulture, sedam odsto od ukupnog budžeta. Kakve je rezultate dao taj potez?
Saša Santovac: Ako želimo da Zrenjanin bude grad u koji će dolaziti ljudi sa strane, onda moramo imati nešto što ćemo i da ponudimo. Kultura se u proteklom vremenskom periodu pokazala kao nešto zbog čega ljudi dolaze u naš grad. Sedam odsto budžeta nije mala cifra, ali smatramo da je to veoma pametno ulaganje. Naše predstave gostuju u drugim gradovima, imamo taj proizvod, naši glumci i ostali umetnici ostvaruju rezultate i osvajaju nagrade na festivalima. Ulaganje grada će biti nastavljeno i u narednom periodu jer je, povećanjem kapaciteta u industrijskoj zoni i povećanjem broja zaposlenih, normalno da imate i veću ponudu kulturnih dešavanja.
I love Zrenjanin: Ako govorimo o sportu u gradu, uspesi koje sportisti ostvaruju kako u zemlji tako i na evrospkim i svetskim takmičenjima, doprinose izuzetnoj promociji Zrenjanina. Kristalna dvorana je postala odlično mesto za organizaciju velikih takmičenja. Da li se može očekivati nastavak ulaganja u infrastrukturu i u razvoj sportskih kadrova?
Saša Santovac: Sport je veoma značajan i mi moramo da napravimo ambijent ulaganjem u infrastrukturu i pomoći klubovima da bismo kasnije došli do rezultata. U ovom trenutku radimo na nekoliko stvari, ulažemo u izgradnju nekoliko fudbalskih terena u naseljenim mestima, a istovremeno se grade sportske hale. Na taj način dajemo mogućnost da se i meštani naseljenih mesta bave sportom, da mladi treniraju na terenima, i da deca rade fizičko u salama sa uslovima identičnim kakve imaju deca u gradu. Oformili smo fudbalske klubove u mestima u kojima su oni bili ugašeni, ostaje nam da to uradimo u Tomaševcu i Jankovom mostu. To je podstaklo i građane da se „probude“, ujedinili su se, sređuju pomoćne objekte, svlačionice – prepoznali su našu inicijativu i sada to zajedno radimo. Ja volim da čujem inicijativu od građana, i želim da im na osnovu toga izađemo u susret. Nekad to može odmah, nekad za mesec, godinu dana, ali je bitno sarađivati sa građanima, i mislim da smo uspeli to da ostvarimo. Lepo mi je da čujem pohvalu, ali mi je isto tako drago da čujem i kritiku, jer je ona iskrena i ta kritika me vodi da dodatno radim i da se dodatno zalažem.
I love Zrenjanin: Zrenjanin, naročito poslednjih dana nakon što su fontane puštene u rad, ne liči na grad od pre par godina. Kako vidite dalje razvoj grada?
Saša Santovac: Zrenjanin danas izgleda potpuno drugačije u odnosu na period pre godinu dana, ali i odnosu na period od pre četiri, šest godina. Danas kad ulazite iz pravca Novog Sada dočeka vas osvetljeni kompleks, Aviv park koji nas je uveo u jendu novu priču. Bagljaški kanal će biti zacevljen, ali će biti i dalje u funkciji, do Aradca danas imamo rasvetu, a imaćemo je i duž biciklističke staze do Ečke. Međutim, ono što definitvino u narednom periodu mora da se desi, jeste stvaranje univerzitetskog centra u Zrenjaninu. To je nešto što će nama doneti kadrove. Tada nećemo imati „odliv pameti“ jer sada mnogi odlaze u Novi Sad, Beograd, Suboticu, da studiraju i tamo ostanu. Želimo da napravimo takvu situaciju, da mladi sa strane dolaze kod nas da studiraju i da tu ostanu. Nama je potreban svaki čovek, bez obzira na nivo obrazovanja, ali je bitno da u institucijama i preduzećima budu takvi ljudi koji će napraviti dodatni iskorak u razvoju ovog grada, rekao je Santovac na kraju.