“U privatnom poslu si sam svoj gazda. Ali, privatni biznis nosi veliku obavezu i odgovornost”, kaže Radislav Jovanović iz Ečke, koji je otvorio svoju firmu uz pomoć sredstava za samozapošljavanje. Novac je dobio preko programa Nacionalne službe za zapošljavanje. Tokom devet godina rada, u poslu se suočavao sa brojnim problemima. Ipak, ostao je istrajan u svojoj zamisli. Sada zapošljava troje radnika. Ukoliko se posao bude razvijao, planira nova zapošljavanja i podizanje sopstevne hale za proizvodnju.
Radislav Jovanović iz Ečke je završio višu mašinsku školu. Kako u Zrenjaninu, u struci nije bilo posla, otišao je kod ujaka u okolinu Užica gde je naučio prve korake u izradi i montaži PVC i ALU stolarije.
“Pošto su se ujaci bavili ALU i PVC stolarijom, otišao sam kod njih. Tamo sam godinu i po dana radio taj posao. Onda sam vratio u Ečku i ovde radio isti posao u dve firme. Ujaci imaju malo veće preduzeće, pa sam ja, kada su oni kupili nove mašine, od njih uzeo njihove mašine na kredit. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje se pojavio konkurs za samozapošljavanje i ja sam se prijavio. Dobio sam 130.000 dinara sredstava za samozapošljavanje i krenuo u sopstveni biznis. To su sitne pare za nešto veliko, ali su bile značajne za određene troškove koje sam imao. Iskoristio sam ih za prvu nabavku materijala. Značilo mi je, ne mogu da kažem. Znači svaki dinar, pogotovo kada počinješ posao”, priča Radislav Jovanović, vlasnik firme Pro-mont iz Ečke.
Obuka za samozapošljavanje je i te kako značajna
Da bi mogao da konkuriše za novac za samozapošljavanje, Radislav je morao, kao i mnogi, da prođe obuku u NSZ.
“Obuka mnogo znači, pogotovo onome ko nije imao dodira sa privatnim poslom. Onaj ko nije upućen, tu dobija prve smernice da bi mogao da napiše biznis plan. Ja sam sam napisao svoj biznis plan. Prvo sam to uradio, a onda sam tek našao knjigovođu. I posle mi je knjigovođa rekla da je i ona mogla to da mi uradi. Ali, ja sam sve sam uradio. Čak sam i firmu sam prijavio”, kaže Radislav.
“Biznis plan je morao da sadrži podatke o potencijalnim mušterijama – da li su to fizička ili pravna lica. Zatim okvirni plan proizvodnje, troškove koji bi to pratili, moguću zaradu… Ja sam krenuo s poslovanjem 2008. i bio sam jedini zaposleni. Brat mi je pomagao, pošto je bio zaposlen u nekoj drugoj firmi, ali sada je i on zaposlen kod mene. Imam još jednog radnika. Ukupno nas je trojica. Problem je bio što je te godine kad sam otvorio firmu počela ekonomska kriza, pa je bilo malo poteškoća sa radom. Radili smo i sa nekoliko firmi među kojima je i Jugoremedija, pa su nam pojedini ostali dužni i dan danas. Bilo je potrebno nekoliko godina da se stabilizujemo. Hvala bogu ova godina je dobra. Ako i naredna bude ovakva, pošto je naš pogon sada u kiriji, možda i uzmemo neki plac, da podignemo svoju halu”, objašnjava naš sagovornik.
Posao izrade i zamene stolarije je sezonski
Uprkos poteškoćama na početku poslovanja, Radislav je bio rešen da istraje u svojoj ideji.
“Ovo je posao koji je perspektivan, jer ima puno stare stolarije, a na novogradnju se stavlja PVC ili ALU stolarija. Fizička lica više stavljaju PVC stolariju, dok se aluminijumska više stavlja na javne objekte. I to su uglavnom vrata, a prozori su PVC. Aluminijum je čvršći i skuplji, pa je i cena te stolarije viša. Pošto narod nema para, uglavnom se opredeljuje za ono što je jeftinije. A ova stolarija mnogo bolje dihtuje od drvene. Pogotovo kada je ovakvo vreme kao sada, kada krenu vetrovi i zima”, kaže Radislav.
Problem u ovom poslu jeste to što je on više sezonski.
“Najviše posla ima u maju i junu i od septembra do decembra. Problem je što posao ne može da se rasporedi tako da ga ima tokom cele godine, konstantno. Jer ljudi menjaju stolariju kad je napolju lepo vreme. I tada se radi od ujutru do uveče, bukvalno. Nas troje jedva stižemo i da proizvedemo i da namontiramo stolariju. Kažem, ako sledeća godina bude dobra, onda ću videti ili da uzmem neke nove mašine koje bi ubrzale proces proizvodnje, ili da uposlim još radnika. Zimi se rade objekti u izgradnji ili se menja baš nešto što je hitno”, objašnjava naš sagovornik.
“Zainteresovan sam za subvencije za nabavku nove opreme”
Novac za samozapošljavanje nije bio jedini koji je Radislav uzeo za firmu.
“Osim subvencije za samozapošljavanje, uzeo sam i subvencije kada sam zapošljavao brata koji je bio na birou. Nekoliko puta sam se raspitivao i za novac za nabavku operme, ali nije bilo sredstava. To bi mi značilo i te kako, jer su mašine koje imam stare već po 30-40 godina. One se redovno servisiraju i rade, ali sada već ima mnogo modernijih koje ubrzavaju posao”, kaže Radislav.
“Za privatni biznis treba puno strpljenja i opreza”
Kada se ulazi u nešto nepoznato kao što je sopstveni posao, treba ići polako. I treba puno strpljenja kako za posao, tako i za dobit.
“Oni koji razmišljaju da li da pokrenu sopstveni posao trebalo bi da imaju na početku male zalogaje… Da se ne zaleću u neke velike poslove. Vremenom se spoznaju i ljudi i posao. Ima svakakvih ljudi, i čim vide da si neiskusan, da se zalećeš, mogu da ti naprave velike probleme. Kada sam ja počinjao bilo je svega i svačega. I tada čovek može da bude izigran, da mu treba nekoliko godina da se od toga oporavi. Na početku je bilo problema sa naplatom, ali se u poslednje vreme to popravlja. Neprijatna situacija je kada ne možeš da naplatiš ono što si uradio. A onda si ti dužan za repromaterijal, za platu… Onda moraš da se dovijaš na razne načine. Moram da priznam da je lakše raditi sa fizičkim licima, nego sa firmama. Mada sada je i država donela neke zakone pa se i to popravlja”, objašnjava naš sagovornik.
“Kad si privatnik o poslu razmišljaš 24 sata dnevno”
“I sam sam se sto puta pitao da li je dobro što sam krenuo u privatni posao. Mnogo je jednostavnije da odeš na posao, odradiš svoje, dođeš kući i ne razmišljaš ni o čemu. Kada si preduzetnik, nema odmora 24 sata. Non stop razmišljaš o poslu. Kažu ljudi “baš te briga sam si svoj gazda, bolje ti je tako nego da radiš kod drugoga”. S jedne strane to jeste, ali je tu i odgovornost daleko veća. Tu je i puno obaveza. Pogotovo firma nije velika i ako nemaš ljude koji mogu da te odmene, nego sve radiš sam. U mom slučaju – od proizvodnje, do montaže, naplate”, dodaje Radislav.
Da bi prevazišao izazove sa kojima se suočavao, Radislav je uzimao i bankarske kredite, koje je uspevao redovno da servisira. Smatra da bi država mogla da pomogne malim firmama u njegovoj branši na dva načina. S jedne strane, pokretanjem projekta energetske efikasnosti u zemlji. Time bi vlasnici kuća i stanova bili motivisani da, pod povoljnim uslovima, zamene dotrajalu stolariju. Uz to, za privatni sektor su dobrodošli povoljni krediti. Poželjno bi bilo da su beskamatni.
.gif)
.gif)
