I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Aleksandrovo: „Kuvarice“ stare više od 100 godina donele pobedu ženama iz Karađorđeva

Tokim vikenda Aleksandrovo je obeležilo slavu sela Svetog Iliju. Bilo je tu različitih aktivnosti – od polaganja venaca preko pecanja, kuvanja riblje čorbe do etno bazara i kulturno-umetničkog programa. Tema ovogodišnjeg etno bazara bile su “kuvarice”. Kako one stare, odložene po kredencima i škrinjama, tako i nove nastale po motivima koje su nekada bake vezle.

“Kuvarice” su nekada bile neizostavan detalj u kuhinjama. Stajale su kod šporeta kako bi zaštitile zid ukoliko jelo počne da prska. Danas, međutim, vezeno belo platno sa šaljivim stihom teško da će se videti u nekoj kući, osim ukoliko to nije spomen soba ili muzej. To, međutim, ne znači da su “kuvarice” potpuno iščezle. Ima ih sakrivenih po različitim sanducima, kredencima, ormarima. A uspomenu na njih čuvaju i različita udruženja žena. Upravo je želja da se tradicija zaštiti i očuva bila motiv Udruženja žena “Livađanke” iz Aleksandrova da se na ovogodišnjem etno bazaru, koji se održavao u sklopu obeležavanja slave sela, izabere najlepša i najduhovitija “kuvarica”.

I Taxi Zrenjanin

„Na etno bazaru je izlagalo 19 ekipa, ali je u takmičenju u „kuvaricama“ učestvovalo 17. Dva izlagača nisu imala „kuvarice“, već neke druge ručne radove kao što su nakit, sapuni, hrana… Udruženja su bila iz Zrenjanina, Kumana, Radojeva, Novog Bečeja, Česterega, Srpske Crnje, Karađorđeva, Aleksandrova… Neka mi ne zamere ako sam nekog izostavila. Iz nekih mesta je bilo i po dve ekipe, a bilo je i onih koji nisu predstavljali udruženja, nego su samostalno izlagali“, kaže Ljubinka Miškov, predsedica Udruženja žena „Livađanke“.

Ljubinka Miškov i članice Udruženja žena „Livađanke“

„Kuvarice“ moraju da imaju šaljivi natpis

Najlepšu kuvaricu birao je žiri koji su činile Ljiljana Opačić, Snežana Rac i Tanja Gal.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

„Udruženje iz Radojeva je imalo nešto što nije „kuvarica“. Oni misle da je to „kuvarica“, a to je „dozidnica“. U pitanju je tajna večera. Razlika između „dozidnice“ i „kuvarice“ je u tome što „dozidnica“ može da stoji kao slika u prostoriji, a „kuvarica“ se stavljala iznad šporeta. Na „kuvaricama“ se obično vezu momak i devojka ili domaćica, šporet… I uvek ima lep stih. Na toj tajnoj večeri nije bio nikakav stih. Jedan od kriterijuma koji je gledan kada su ocenjivali „kuvarice“ bio je lep stih. Gledao se i sam vez. Prvonagrađene kuvarice su imale bod koji je urađen u milimetar“, objašnjava Miškov.

„Udruženje žena iz Srpske Crnje je, takođe, imalo predivne kuvarice, ali ih nisu lepo izložili. Nisu se videle kada se pogledao štand. Malo je problem što mi nemamo one kućice koje ima opština Žitište. Kada se to postavi to izgleda predivno. Nama uvek obećavaju da ćemo dobiti pomoć i idemo na edukacije u Kulturni centar u Zrenjaninu, ali kad nam pomoć te vrste, oko štandova, treba mi je ne dobijemo“, kaže naša sagovornica.

„Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori“ je sigurno stih koji je najčešće pisan na „kuvaricama“. Ali, tu su se mogli pročitati i drugi duhoviti natpisi. Među njima su „Zašto gledaš sad u lonac, kad mi nisi dao novac“, „Kuvarica mlada, lepa u kuhinji, ipak, spretna“, „Ako ljubiš, ljubi sretno, ako lažeš, laži spretno“, „Ti si mi mila rajski anđelak, a među cvećem, cvetak đurđevak“, „Kuvarice zlato moje, tebe hvali jelo tvoje“, „Ko što vodu voli labud beli, ljubiću te za svoj život celi“…

Nagrađeni izlagači 

Treće mesto po odluci žirija osvojilo je Udruženje žena iz Kumana.

„Mi ćemo 15. septembra obeležiti 18 godina postojanja udruženja. Bavimo se ručnim radovima, vezemo „kuvarice“, heklamo… Nadali smo se nagradi. Znate kako, bilo ko da učestvuje negde nada se nečemu. Da će neko taj trud koji se ulaže da vidi i da nagradi. „Kuvarice“ koje smo izložili su sve radile žene iz udruženja. Imamo jednu članicu koja nam preslikava slike sa starih kuvarica, pa mi po tome vezemo. Na starim „kuvaricama“ se vidi trag vremena. Godine su učinile svoje. Neke su požutele, na nekima ima i rđe, neke su oštećene. Imamo mi te stare „kuvarice“, ali njih čuvamo u kutiji. Ako bude nakada trebalo da možemo da ih pokažemo. Radimo standardne veličine „kuvarica“, a radili smo i male, otprilike formata sveske A4. Radili smo i tajnu večeru, ona je uža, ali duža“, kaže Nada Marinkov iz Udruženja žena Kumane.

„Koliko je vremena potrebno da se izveze jedna „kuvarica“, ne mogu da vam kažem tačno. Mi to odnesemo kući i onda vezemo kad imamo vremena. Nas to opušta“, dodaje naša sagovornica.

Drugoplasirana je bila ekipa Udruženja žena „Mladost“ iz Česterega.

“Naše “kuvarice” su stare preko 50 godina. Nismo ih radile mi, žene iz udruženja, nego smo skupile eksponate baš od baka. Nismo se nadali nagradi. Na izložbu smo išli kao što uvek idemo na slične manifestacije. Poneli smo naše rukotvorine. Rado se odazivamo na etno festivale gde nas pozovu. Naše udruženje postoji dve godine i ima devet članica. Žene iz udruženja, takođe, vezu, bave se ručnim radovima. To nam je hobi i stvarno nam mnogo znači. Naše članice su uglavnom zaposlene, ali nam ovo dođe kao opuštanje i relaksacija“, kaže Slavica Mitrović iz Udruženje žena “Mladost” iz Česterega.

Stare “kuvarice” su kvalitetnije od novih

Najlepše “kuvarice” imale su članice Udruženja žena “Vidovdan” iz Karađorđeva.

„Mi smo imali 30-ak različitih „kuvarica“. Naša drugarica Verica Škundrić ženama iz udruženja veze kecelje sa natpisima sa „kuvarica“. Imamo jako puno starih „kuvarica“ koje smo nasledili od baka. Sve te „kuvarice“ su bile bele, bez fleka, uštirkane. Neke su stare i po 100 godina. Mi smo sve to lepo sredile. Održavamo ih stvarno. I u Beograd smo ih nosli na sajam hrane. Dobijali smo čak i pare da ih prodamo, ali nismo htele. Htele smo da to, ipak, ostane u Karađorđevu“, kaže Verica Marčetić iz Udruženja žena „Vidovdan“ iz Karađorđeva.

„Kuvarica ne može da se izveze za dan. Mislim da su baš te stare „kuvarice“ uticale da dobijemo prvu nagradu. Stare „kuvarice“ se mnogo razlikuju od novih. Pre svega, razlika je u platnu. Nekadašnje platno je bilo mnogo kvalitetnije. Mislim da zbog toga one tako dugo i traju. Ono se lakše štirka, a može čak i da se ne štirka, a da to bude lepo. Sadašnja platna, koje god da kupimo je tanje. Tkanje je ređe nego što je nekada bilo. I bod se razlikuje danas u odnosu na onaj koji je nekada bio. Mislim da se ranije radilo mnogo preciznije. Slova su jako veliki ukras „kuvarice“, dodaje naša sagovornica.

Utešne nagrade pripale su Aktivu žena iz Aleksandrova, kao i Udruženju Klaričana i Klaričanki iz Radojeva.

U okviru obeležavanja slave sela položeni su venci na spomenik palim borcima i otkrivena je spomen ploča Mići Vlahoviću.

Meštani i posetioci Aleksandrova mogli su da uživaju i u kulturno-umetničkim programima, u kojima su uglavnom učestvovala deca. Kao što to biva skoro svakog 2. avgusta i ove godine Sveti Ilija je pokazao svoje lice. Kiša u popodnevnim satima nije izostala, pa deo programa, na žalost, nije mogao da bude izveden do kraja.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh