Na Trgu slobode otvoren je „Sajam meda“, manifestacija koju po prvi put organizuje Turistička organizacija Zrenjanin, a koju će građani moći da posete i tokom sutrašnjeg dana.
Štandove sa medom su obišli zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac i direktor Turističke organizacije Zrenjanin Zoran Ljubotina.
– Posle dužeg vremenskog perioda koji je, nažalost, rezultirao da nemamo na samom Trgu slobode ili na drugim lokacijama ovakve festivale, a to je posledica epidemiološke situacije, mi smo se opredelili da organizujemo sajam i želim da se zahvalim svima koji su uzeli učešće, posebno onima koji su ovde po prvi put, a videli smo da su ovde tri izlagača koji su sa teritorije našeg grada i koji prvi put izlažu. To je dokaz da su sve one aktivnosti koje smo imali u ranijem vremenskom periodu dale rezultat, izdvajanje sredstva za pomoć pčelarima za kupovinu novih košnica s ciljem razvoja. Veoma je značajno to što pčelari ističu da žele i dalje da razvijaju pčelarstvo i da se pojavljuju na sajmovima. To je jasan pokazatelj da smo pravilno postupili ranijih godina kada smo se opredelili da sredstva iz budžeta izdvajamo i za razvoj pčelarstva, rekao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
– Ideja nam je da se širimo i u ovom delu, sve je to deo turističke ponude. Naravno, med kao zdrav proizvod je nešto što je u fokusu kako naših, tako i budućih generacija, pogotovo u vreme korone koja nam je ove dve godine napravila veliki problem kada je u pitanju turizam i ugostiteljstvo. Ovo nam je reper za buduće godine, pogotovu što se trudimo da na trgu bude što više dešavanja, što više lepih manifestacija, rekao je direktor Turističke organizacije Zrenjanin Zoran Ljubotina, najavivši „Sajam cveća“ na istom mestu za sledeću nedelju.
U ova dva dana med i proizvode od meda ponudiće na desetak štandova pčelari iz Zrenjanina, Perleza, Melenaca, Mužlje, Lazareva.
Milan Popov iz Melenaca
– Medom sam počeo da se bavim, negde, 2000. godine posle izlaska iz bolnice. Tamo sam ležao zbog psorijaze, pa sam čuo da ubod pčele to leči i tako sam krenuo. Pre neku godinu me je zvao doktor, pošto nisam išao na kontrole. Pitao me je kako sam, zašto me nema i šta se dešava. Rakao sam mu da imam oko 320 hiljada lekara oko mene i da se prirodno lečim.
Ističe da je bila prosečna godina za med, osim kada je reč o lipi. Kaže da je godina bila jako teška i veoma loša za med od lipe, ali da mu je ovo veoma bitan hobi kojim se bavi kao penzioner i da ne zna šta bi radio da nema njegovih pčela.
– Ovo mi je velika ljubav, ja sam svaki dan oko pčela i kod pčela. Kod mene je med onakav kakvog mi ga pčele donesu, nema nikakvog dodavanja i mešanja. Kako je prioda dala, tako je i u tegli.
U ova dva dana u njegovoj ponudi su dve vrste meda – bagrem koji je 1200 dinara i livadski, koji on lično najviše voli, od 800 dinara.
Ivana Krstić iz Lazareva
– Priča o medu se kod mene prenosi generacijski. Deda je šezdeset i neke počeo da se bavi pčelarstvom, nakon njega tata i onda smo suprug i ja nakon venčanja dobili od dede na poklon par košnica i tako je sve krenulo.
Ističe da se u ovo doba godine najčešće traži nešto za imunitet bilo da je sa polenom, pergom, propolisom.
– Kod nas baš dobro ide i med sa čuvarkućom, sa limunom i đumbirom, u ovom periodu i sa renom. Ono što se, takođe, dobro prodaje, a nisam primetila da kod nas još neko to pravi je med sa liofilizovanim voćem (Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori). To je nešto novo, ali je traženo.
Navodi da uglavnom stariji kupuju klasičan med i da nisu spremni da pazare neke druge proizvode od meda, dok su mladi ti koji će pre kupiti nesto novo i nešto drugačije od klasične tegle meda.
– Godina nije prošla sjajno. Bagremova paša je bila dosta slaba, suncokret i cvetna paša je izvukla godinu, ali kako čujemo da su drugi prošli mi smo zadovoljni.
Na ovom štandu u ponudi ima pregršt proizvoda od meda poput bagremovog meda od 1000 dinara, cvetnog od 800 dinara, uljana rapica od 700 dinara, mešavine sa medom što sa začinskim biljem što sa semenkama od 400 – 600 dinara, ren, djumbir, limun 500 – 550 dinara, krem med od 70 do 400 dinara.
Nađ Toma iz Perleza
– Medom se bavim preko 7 godina. Stric mi se bavi medom maltene ceo život, tata je jedno vreme bio u ovoj priči, krenuo je stariji brat i eto i mene međ pčelama. Pravim sve vrste meda, pored toga imam kreme od pčelinjeg voska i labelo za usne, med sa dodacima propolisa i polena. Najviše se traži livadski med i bagrem.
Navodi da je livadski med najzdraviji i najjeftiniji, jer ga ima najviše, a da je bagrem tražen na tržištu van Srbije i da zato on diktira cenu.
Teglu livadskog i meda od lipe na ovom štandu možete kupiti za 800 dinara, dok je bagremov med 1200 dinara.