I love Zrenjanin

  • Dis
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Šabac: Grad kafana, prvog zvuka klavira, apoteke, žene-lekara, vanilica i bele kafe

ZrBizNet

Šabac se nalazi u severozapadnom delu Srbije i to na tromeđi Mačve, Pocerine i Posavine. Smešten je na desnoj obali reke Save. Prostire se na oko 800 kvadratnih kilometara i ima više od 100.000 stanovnika. Šabac je istovremeno i ravničarski i nizijski i dolinski grad. Saobraćajno je izuzetno dobro povezan sa drugim delovima zemlje. Nekada je ovaj grad nosio epitete „Prva varoš Srbije“ i „Mali Pariz“. Danas Šabac beleži sve veću posećenost gostiju, a na turističkoj mapi se pozicionirao zahvaljujući kulturno-istorijskom nasleđu, netaknutoj prirodi i brojnim manifestacijama.

Posetioci Gradske bašte u Zrenjanin, u okviru manifestacije Banatska bajka mogli su da čuju i vide šta Šabac ima da im ponudi ukoliko se odluče da tamo provedu koji dan.

Šabac može da se pohvali veoma dobrim geografskim položajem, zahvaljujući kojem se od osnivanja do danas nalazi na istom mestu.

Fordomanija

“Nalazimo se na 80-ak kilometara od Beograda i 70-ak kilometara od Novog Sada. Šabac je smešten na severozapadu Srbije. Imamo više od 100.000 stanovnika tako da smo po površini i broju stanovnika vrlo slični Zrenjaninu. Turistički potencijal temeljimo na tri osnovne stvari. To su prirodne lepote, kulturno-istorijsko nasleđe i manifestacioni turizam. Kada govorimo o prirodnim lepotama tu su tri dragulja naše ponude. Planina Cer koja pored netaknute prirode ima i veliki kulturno-istorijski značaj. Takođe, tu su i reke Sava i Drina. Na njima se organizuju brojni sadržaji koji privlače veliki broj gostiju tokom godine”, kaže Srđan Mitrašinović, direktor Turističke organizacije Šabac.

Srđan Mitrašinović

Šabac – Prva varoš Srbije 

Kada je reč o bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, Šapčani obično kreću priču od Mišara.

“To je mesto koje grad Obrenovića vezuje za Karađorđeviće. Od Mišara pa do Cera, Šabac je u mirnodopskim uslovima živeo, rastao i gradio svoja dva epiteta. To su Prva varoš Srbije i Mali Pariz. Prva varoš po tome što su mnoge stvari po prvi put ušle u našu zemlju upravo kroz Šabac. Prvi zvuci klavira čuli su se iz konaka Jevrema Obrenovića. Prvi put su dame sa svojim džentlimenima išle u kafane u Šapcu. Imali smo prvi ustakljen prozor, prvu arhitektonski uređenu raskrsnicu, prvu ženu-lekara, prvi rendgen, prvu apoteku… Takođe, kolač vanilice koji je 2015. proglašen za najlepši kolač na svetu, prvi put se pravio u Šapcu. Služio se sa belom kafom koja se isto tako prvi put pila upravo u našem gradu. Taj duh – da budemo prvi, zadržali smo i danas. Imamo jedinstveni park nauke koji predstavlja prvinu Šapca u 21. veku”, dodaje naš sagovornik.

U prošlosti je Šabac bio poznat po kafanama

Kada je reč o epitetu Mali Pariz, to je zato što je Šabac po broju kafana bio poznato pogranično mesto.

“Tu je bio veliki broj trgovaca, tako da su kafane bile mesta gde su se poslovi sklapali, dobijala i gubila imanja, sticale ljubavi… Da to negujemo i danas, govore brojne manifestacije i bogata ponuda kada je reč o noćnom životu”, objašnjava Mitrašinović.

U mirnodopskim uslovima grad se razvijao sve do Prvog svetskog rata kada je pretrpeo velike gubitke.

“Od oko 14.000 stanovnika koliko ih je bilo pre rata, nakon njega u gradu ih je ostalo svega 7.000. Stekli smo još jedan epitet srpskog ordena. Treba naglasiti da je Šabac nosilac dve Karađorđeve zvezde od ukupno tri koje su dobila mesta u Srbiji. Jednu je dobio grad, a drugu selo Prnjavor koje je pretrpelo velike gubitke, a teritorijalno pripada gradu Šapcu. U periodu između dva rata grad se opet razvijao i rastao, da bi u Drugom svetskom ratu opet pretrpeo velike gubitke”, objašnjava naš sagovornik.

Turisti koji dođu u Šabac ne mogu da ne vide i ne obiđu uže gradsko jezgro, kao i tvrđavu u starom gradu koja datira iz vremena Turaka.

Od Cerskog marša do Čivijade i šabačkog vašara

Manifestacioni turizam je nešto što je veoma razvijeno u Šapcu.

“Imamo više od 30 različitih dešavanja tokom godine. Tu bih izdvojio nekoliko većih manifestacija sa dugom tradicijom. Plivački maraton Jarak-Šabac u čast i slavu učesnika krvavog marša koji je ove godine održan 49. put. U septembru ćemo obeležiti i 50 godina od prve Čivijade – svetskog vašara humora i satire. Ona će biti održana od 13-15. septembra. Moram da kažem da smo se dogovorili i da grad Zrenjanin predstavi svoje turističke potencijale na Čivijadi. U nedelju 19. avgusta smo imali i 9. Cerski marš. To je najveća manifestacija u Srbiji posvećena saborcima sa Cera koji su položili živote da spasu državu i sačuvaju srpstvo. Zatim, tu je i manifestacija Ruže Lipolista. Reč je o najmirisnijoj manifestaciji koja se održava u selu od milion ruža i 1.000 lipa. Ona okuplja ljude iz čitavog regiona. Ove godine smo prvi put imali goste iz Nemačke, Holandije – iz zemalja koje su lideri u proizvodnji cveća i ukrasnog šiblja”, kaže Mitrašinović.

“Imamo i bazar starih i umetničkih zanata. Sve ono što naše vredne domaćice čuvaju od zaborava, izlažemo u našoj pešačkoj zoni. Tu su i šabačke konjičke svečanosti. Šabački hipodrom godišnje poseti više od 20.000 ljudi. Svakako da smo najpoznatiji po vašaru koji okupi i preko 100.000 gostiju. On će biti održan 21. septembra. Ali praksa je da startuje 4-5 dana pre samog vašara i da traje još dva dana nakon njega. Tu se može pronaći sve – od igle do lokomotive. Više od 100 godina se održava na istom mestu. Kažu da ovaj vašar ima tradiciju dugu i četiri veka”, dodaje direktor TO Šabac.

Otvaranje novih radnih mesta

Od oko 100.000 stanovnika Šapca, polovina njih živi u gradu, a druga polovina na selu.

“Naše područje je pretežno poljoprivredno i tu su razvijeni, pre svega, voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Možemo da kažemo i da je u poslednjih nekoliko godina u Šabac došao veliki broj stranih firmi, tako da dobar deo stanovnika radi u tim kompanijama. Ove godine beležimo rast prihoda od zarada, što jasno govori da se nešto menja na bolje. Početkom rada hotela Sloboda, Šabac je dobio značajno proširenje smeštajnih kapaciteta što nam daje mogućnost da primimo sve one ljude koji dolaze u naš grad. U periodu manifestacija, 580 ležajeva, koliki je trenutni kapacitet smeštaja u Šapcu, nisu dovoljni, pa tada punimo kapacitete okolnih opština kao što su Mitrovica, Bogatić, Ruma…”, objašnjava naš sagovornik.

“Raduje nas činjenica da i u periodu kada nema manifestacija ljudi dolaze u Šabac. U prvih pet meseci, kada nismo imali manifestacije, imali smo skoro 27.000 noćenja. To je značajan pomak u odnosu na prethodne godine. Jedva čekam statističke podatke nakon manifestacija, jer se petina njih održava u avgustu, da vidimo koliko smo noćenja ostvarili ove godine. Turisti najčešće dolaze za vikend i to su većinom ljudi iz ovog regiona. Što se kaže, sa prostora bivših jugoslovenskih republika. Sve smo interesantniji turistima iz skandinavskih zemalja, Bugarske. Takođe, od kada je japanska firma počela da radi u gradu, i veliki broj Japanaca boravi u Šapcu. Sada pokušavamo da razvijemo i verski turizam”, dodaje Mitrašinović.

U narednom periodu trebalo bi da se razvije seoski turizam

Seoski turizam je tek u začetku u šabačkom kraju.

“Krenuli smo sa edukacijom o seoskom turizmu, ali sada je vreme da se nešto konkretno i uradi. Mislim da bi za te ljude koji bi da uđu u ovaj posao, trebalo da imamo više fleksibilnosti i da im treba pomoći u startu. Na žalost, mi sada imamo registrovano samo jedno seosko gazdinstvo u Varni i nekoliko njih u Lipolistu. Moram da kažem da imamo i parking za kampere. S jedne strane uspeh seoskog turizma bi trebalo da bude zagarantovan, jer smo mi jeftina destinacija u odnosu na zapadnu Evropu. Opet, sa druge strane, i turistička ponuda i jela i specijaliteti koje imamo, jesu daleko iznad kvaliteta koji postoji u Evropskoj uniji”, smatra direktor TO Šabac.

Šabac i te kako ima šta da pokaže gostima

Da je turizam veliki potencijal Šapca, shvatili su i čelnici grada.

“Turizam je izuzetno važan za Šabac, ali moram da istaknem da je to nešto što smo mi promenili u poslednjih nekoliko godina. U prethodnoj strategiji grada nije postojala jasna odrednica o tome šta se želi sa turizmom u Šapcu. U jednom trenutku je čak zastupana ideja da ne postoje uslovi za razvoj turizma. Mi smo pokazali da to nije tako. Šabac i te kako ima šta da pokaže. Prošle godine u Šapcu je zabeleženo 84.000 noćenja. To je nešto što je mnogo više nego prethodnih ko zna koliko godina. Ove godine očekujemo rast broja noćenja između 30 i 40 posto”, kaže Božidar Katić, član Gradskog veća za turizam, obrazovanje i informisanje.

Božidar Katić

Uređenje Cera i brendiranje vašara u Šapcu

U narednim godinama očekuju se veća izdvajanja iz gradske kase za turizam.

“Ove godine budžet je bio restriktivan. Za turizam je odvojeno 37 miliona dinara. Znatno više će biti izdvojeno sledeće godine. Koliko tačno, znaćemo tek kada se bude formirao budžet. Međutim, s obzirom na to da imamo ozbiljne planove vezane za planinu Cer i za brendiranje šabačkog vašara, verujem da će budžet biti značajno veći. Za brendiranje šabačkog vašara do 2021. trebalo bi da se uloži pet miliona dinara. Samo za Cer je planirano da se odvoji oko pet miliona sledeće godine, dok do 2021. to ulaganje treba da bude ukupno 30 miliona dinara”, kaže naš sagovornik.

“Cer je dugo bio talac potpunog zaborava. Ove godine smo imali nekoliko važnih sportskih dešavanja na toj planini. 5. septembra će biti prva biciklistička trka, imaćemo prvi paraglajding kup. Imali smo i nešto što se u Srbiji nije dešavalo, a to je trka kvadova. Očekujemo da se sledeće godine kup održi na tri lokacije – osim Cera, na Tari i Fruškoj gori, i to će omogućiti da se formira kup Srbije. U Evropi ovakva takmičenja privlače veliki broj posetilaca. Svakako jako nam je važan i Cerski marš. On u proseku okuplja oko 2.000 ljudi koji pešače 37 kilometara. To su po pravilu ljudi koji se vraćaju na planinu i dovode svoje prijatelje”, dodaje Katić.

Povećanje smeštajnih kapaciteta na Ceru

Gorući problem na Ceru je problem smeštaja.

“Tamo postoji samo jedan planinarski dom, ali oko njega postoje silni pravni problemi. Mislim da će do kraja godine grad uspeti da preuzme gazdovanje nad tim objektom i u tom trenutku ćemo osposobiti prve ozbiljne smeštajne kapacitete. Tamo sada imamo sigurno više od 20 vlasnika vikendica koji su zainteresovani da ozbiljno uđu u posao prijema tih ljudi koji dolaze na Cer. Nadamo se da ćemo sledeće godine u ovo vreme imati bar 100-ak ležajeva na Ceru. Nije to mnogo, ali je daleko više nego sada”, objašnjava Katić.

Nastup jednog od najstarijih KUD-ova u Srbiji

Posetioci Gradske bašte uživali su u nastupu KUD-a Abrašević.

članovi KUD-a Abrašević

“KUD Abrašević postoji od 1905. godine i jedno je od najstarijih kulturno-umetničkih društava u Srbiji. Trenutno imamo oko 600-700 članova koji su podeljeni u 16 različitih sekcija. Najmlađi član ima četiri godine, a najstariji, mislim 70. Uglavnom igramo klasične igre, sve ono što se u Srbiji igra. Uvek se trudimo da promovišemo Mačvu, jer je to jedina igra sa našeg područja i to je ono što nas obeležava. Mislim da imamo čak 21 različitu koreografiju. Večeras smo se u okviru manifestacije Banatska bajka prestavili igrama iz Mačve, Vlaškim igrama i igrama iz Šumadije”, kaže Ivan Kovačević, sekretar KUD-a Abrašević iz Šapca.

Ivan Kovačević

Deca se rado priključuju folklornoj trupi

Naš sagovornik ističe da ovo društvo nema problem sa članstvom.

“Prosto je neshvatljivo da u ovom vremenu deca prepoznaju folklor i da žele da igraju. Mi u Abraševiću nemamo problem sa brojem članova. Više imamo problem sa prostorom i umetničkim rukovodiocima. Sama propaganda folklora u Šapcu je dobra, a pomaže nam mnogo i grad. Nastupamo često. Tokom prošle godine imali smo 263 nastupa. To znači da je gotovo svakog dana neka sekcija negde imala nastup. I to je ono što nas afirmiše. Ove godine smo osvojili nagradu na Zlatnom opanku, ali ja moram da kažem da se mi ne takmičimo često. Nije politika KUD da se takmičimo, već da idemo na turneje”, objašnjava Kovačević.

“Sa KUD-om iz Zrenjanina smo imali jako dobru saradnju, dolazili smo ovde na festivale dečjih ansambala. To je mnogo značajnije od takmičenja, jer se tu deca druže. Na takmičenjima vlada potpuno drugačija atmosfera. To nije ono što je potrebno folkloru. Folklor nije utakmica pa da je važno ko će da da više golova. Dosta putujemo kako po Srbiji, tako i po inostranstvu. Dečji ansambl je ove godine bio u Čanju, prvi ansambl je bio u Foči, za nekoliko dana idemo u Kefaloniju. To je, možda, jedan od razloga što deca dolaze na folklor. Vodimo ih, recimo, u Crnu Goru i mogu da vam kažem da se svake godine dešava da bar nekoliko dece iz grupe prvi put vidi more, a imaju po 11-12 godina”, dodaje naš sagovornik.

Zrenjanince je u gradskoj bašti zabavljao i Milan Jovanović – Meksikanac, Šapčanin koji je postao poznat po učešću u jednoj muzičkoj emisiji.

Karnevalska trupa Barbike osvojila simpatije širom Evrope

Najveći aplauz publike i osmehe izmamile su članice karnevalske trupe Barbike.

Članice karnevalske trupe Barbike sa profesorkama Slavkom Jakovljević i Mirjanom Gajić

“Mi smo krenuli bukvalno ni od čega. Glavni čovek za karneval u Šapcu nam je rekao da je kada je bio u Sloveniji video muškarce koji su karikirali, ismevali barbike i pitao nas je zašto mi ne smislimo nešto slično. I onda smo se pozabavili tom idejom i napravili smo prave barbike. Barbike postoje pet godina. Članice ove karnevalske grupe su uglavnom deca iz škole. Svake godine ih je oko 12 grupi. Da bismo stigli tu gde jesmo, spojili smo naše znanje i umeće. Ideje za koreografije nam spontano dolaze. U startu je sa nama bila i nastavnica muzičkog, koja je bila zadužena za muziku, ali je odustala kasnije od rada sa Barbikama. Nastupali smo u svim gradovima u Srbiji koji imaju karnevale, zatim u Bugarskoj, Italiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori”, kaže Mirjana Gajić, nastavnik fizičkog.

Svi kostimi „Barbika“ su ručno rađeni

“Ideje za kostime, takođe, dolaze spontano. Kada osmislimo nastup, ja sam zadužena da obučem te devojke. Onda uzmem sunđere, materijale i krenem da radim. To je uglavnom improvizacija. Kada smo krenuli, radila sam kostime koji su bile original kutije i haljine za barbike. Onda su tu bile etno barbike u nošnjama, mafini, torte, evrovizijski kostimi… Svi su ručno rađeni. Za njih je trebalo dosta vremena. Sigurno po tri meseca za svaki nastup. Dešavalo se da je nastup u subotu popodne, a da ja u subotu ujutru završavam poslednje detalje na kostimima. Ali, najvažnije je da je to sve uvek lepo izgledalo. Najteže mi je bilo da napravim torte. Kad sam pravila prvi gornji deo zvala sam koleginicu da me odglavi iz torte… Prošle godine sam išla na hemoterapije, ali sam devojke pratila svuda na nastupima i nisam želela da ih ostavim bez kostima”, dodaje Slavka Jakovljević, profesor likovne kulture.

Uprkos velikom uspehu koje je za relativno kratko vreme ova karnevalska trupa ostvarila, najverovatnije je da od naredne godine ona više neće postojati.

“Do sada smo opstajali zahvaljujući našem entuzijazmu, podršci roditelja… Međutim, planova za budućnost nema. Koleginica ide u penziju, a ja to sve neću moći da preuzem na sebe. Pet godina je trajala borba, istrajavali smo… Treba znati da ovako nešto zahteva puno rada, truda, odgovornosti i na kraju krajva sredstava. Jer i putovanja i materijal za kostime i boravak u nekom gradu koštaju”, kaže Gajić.

Zrenjanin i Šabac su slični i imaju slične probleme

Gosti iz Šapca ističu da su njihov grad i Zrenjanin vrlo slični.

“U Zrenjaninu sam bio pre nekoliko meseci, kada smo i dogovorili nastup na manifestaciji Banatska bajka. Zahvalio bih se firmi Lavovi 015 koja je poklonila značajno istorijsko nasleđe prilikom pražnjenja pivnice Dunđerski, a koje se sada nalazi u vašem Muzeju piva. Video sam tada Zrenjanin i mogu da kažem da mi se grad jako svideo. U vreme održavanja Dana piva i mi imamo jednu veliku manifestaciju, ali se nadam da ću uspeti da dođem bar jedan dan. Zrenjanin i Šabac su koncepcijski jako slični. Mentalitet ljudi nam je sličan. Mi generalno imamo šta da ponudimo turistima, ali mislim da nam je infrastruktura problematična. Ni u jednom ni u drugom gradu ne postoji potpuna svest o tome kolike su mogućnosti da se dovede veći broj turista. Mislim da je problem generalno putna infrastruktura, kao i ugostiteljski objekti, turistička signalizacija”, kaže Srđan Mitrašinović, direktor TO Šabac.

“Mi na Ceru, recimo, imamo problem ugostiteljskih objekata i smeštaja, imamo problem puteva, kanalizacije. To zahteva ulaganja koja se mere milionima evra, a lokalna samouprava ne može sama to da reši. Zato pokušavamo da organizovanjem različitih manifestacija stvorimo uslove da ljudi koji žele da ostvare profit, a imaju novac, ulože svoja sredstva i ožive Cer. Vi imate Begej, mi imamo Savu, vi imate nasleđe Dunđerskih, mi imamo veliko kulturno-istorijsko nasleđe na Ceru. Ono što mi je zanimljiv podatak koji sam pronašao negde, jeste taaj da ljudi iz Zrenjanina kao jednu od omiljenih destinacija navode upravo Šabac. Takođe, ljudi iz Šapca imaju jako lepa iskustva sa Zrenjaninom. Nadam se da ćemo produbiti saradnju i da ćemo organizovati za početak bar neke izlete u jedan i drugi grad”, dodaje naš sagovornik.

Program manifestacije Banatska bajka do 22. avgusta pogledajte ovde.

Deo fotografija preuzet sa sajta TO Šabac

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh