Malo koja opština u Srbiji može da se podiči brojem sela, kao što to može Zrenjanin. Osim grada, u njenom sastavu su još 22 naseljena mesta. Svako od tih sela krije bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Za mnoge velikane, etno kuće, salaše, manifestacije po tim selima, ni sami Zrenjaninci nisu do skoro čuli, a kamoli gosti sa strane. Zbog toga u Turističkoj organizaciji Zrenjanina veliki napor ulažu kako bi popularizovali ruralni turizam.
Pre dve godine Turistička organizacija Zrenjanina sprovela je anketu među mesnim zajednicama u selima u okruženju kako bi utvrdila kapacitete i potencijale kojima raspolažu, a u cilju promocije i popularizacije ruralnog turizma. Rezultati su pokazali da volje za razvojem ovog vida turizma ima, ali da postoje i određene prepreke koje je potrebno prevazići.
“Delimično sam zadovoljan rezultatima koje smo dobili u anketiranju sela. Anketa koju smo radili za EuroVelo je pokazala veliku zainteresovanost za ruralni turizam i uopšte za razvoj ruralnih sredina. Ljudi su zainteresovani da prime goste, pogotovo u sredinama koje su višenacionalne i multikulturalne. Tu imamo jedan odličan prilaz i ulaznicu koju nema svako. Jako mi je drago da ljudi shvataju suštinu i da se na sastancima i seminarima koje držimo sve više interesuju za ruralni turizam. Međutim, ne mogu da se pohvalim da imamo puno ugovora sa domaćinstvima na selu”, kaže Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Zrenjanina.
Promocija je ključ turizma
Od kada su rezulati ankete stigli, mnogo se radi na promociji sela i seoskih sredina u okruženju. Jedan od načina jeste manifestacija Banatska bajka – leto u gradskoj bašti. Najpre je cilj ove manifestacije bio da dovede sela u grad kako bi se Zrenjaninci upoznali sa njihovim potencijalima. Ovog leta građani Zrenjanina organizovano idu na seoske manifestacije, kako bi i sami bili deo njih.
“Imamo veliku pomoć od ljudi u selima koji se već bave ruralnim turizmom i promocijom svojih naseljenih mesta. Recimo u Belom Blatu, koje je selo-muzej, imamo Etno kuću, Kobasicijadu, salaš Lujza… Na papiru tamo ima 1250 stanovnika, ali ih je stvarno oko 700. To je selo koje ima 6-7 nacionalnih manjina. Svaka ima svoju kulturu i svoju priču. Ovo selo može mnogo toga da pruži svima koji tu dođu i ljudi koji su posetili Belo Blato su oduševljeni onim što su videli i doživeli. Tamo dolaze gosti iz Slovenije, Rumunije, Nemačke, iz čitave Srbije. Imamo ljude koji žele da se uključe u ruralni turizam u Melencima, Elemiru, Ečki… Pokušavamo da oživimo ruralni turizam i u Aradcu. Tu je i domaća radinost koja je uključena u ruralni turizam”, objašnjava naš sagovornik.
Ruralni turizam podrazumeva kategorizovan smeštaj i edukovane domaćine
“Kažem, važno je da se ljudi interesuju za seoska domaćinstva koja će biti u funkciji ruralnog turizma. Problem je malo što i dalje postoji strah od novog. Uz to, nedostaju i sredstva za razvoj ruralnog turizma. Da biste vi jedno domaćinstvo stavili u funkciju ruralnog turizma, morate da ga uredite tako da prođe kategorizaciju, što znači da domaćinstvo mora da zadovolji određene kriterijume za izdavavanje. To košta. Tu su i strahovi od toga ko će da dođe, kakvi će gosti da budu. Često su i same sredine zatvorene. Do skoro su manifestacije po selima bile isključivo lokalnog karaktera. Mi ih sada polako otvaramo za goste i pokušavamo da ih dignemo na viši nivo. Ljudi hoće da dođu u sela, ali oni koji ih primaju moraju da budu edukovani. Mi radimo edukacije, držimo seminare”, dodaje Ljubotina.
Ove godine 20 žena sa sela može da računa na podršku u biznisu vezanom za ruralni turizam
U narednom periodu radiće se i na jačanju ženskog preduzetništva na selu.
“Resorno ministarstvo će u ovoj godini pomoći 20 žena preduzetnica ili inovatora u smislu turzima. U okviru ove akcije koju radimo sa EuroVelo Parkom, moći da se dobiju određena sredstva za pokretanje biznisa. Raspisaćemo konkurs na koji će preduzetnice moći da se jave za sredstva za razvoj ruralnog turizma. To može, recimo, da bude za adaptaciju prostora za smeštaj. Moći će da se jave žene koje se bave izradom suvenira, heklanjem, vezom, drugom domaćom radinosti koja je interesantna u smislu turizma. Predmet aplikacije je sve što je vezano za turizam. Reč je o konkursu za novi proizvod ili za dopunu, osavremenjavanje kapaciteta”, objašnjava direktor Turističke organizacije Zrenjanina.
U selima se i te kako neguje domaća radinost. Mnogi turisti, pogotovo sa zapada, sve više žele da probaju upravo domaće proizvode. Kao i da saznaju nešto o tradicionalnim načinima izrade suvenira ili nekih drugih predmeta.
“Nama je cilj da se ruralni turizam razvije. U gradu imamo puno ugovora sa domaćom radinosti. Moramo da razbijemo famu oko dovođenja turista. I moramo finansijski da pomognemo ljudima. Nije sve jedno da se ulože sredstva, a da ste posle u neizvesnosti da li će ti kapaciteti biti popunjeni. Trudimo se da dovodimo goste u sela. Koristimo priliku da ljudima pojasnimo da su potencijali koje imaju preduslovi da im gosti dođu. Turista će doći samo ako se jako puno radi na promociji sadržaja koji im se nude. A to ne ide brzo, niti je lak posao“, kaže Ljubotina.
Čak ni mnogi sugrađani ne znaju kakvo bogatstvo kriju okolna sela
„Ja često kažem da je divno otići u Sokobanju, Vrnjačku Banju, Novi Sad, Beograd. Ali, to su biseri turizma. Kada se turista opredeli da dođe u Srbiju, on ima neke destinacije za koje je čuo, za koje zna i tamo ide. I tamo treba uložiti određenu energiju u promociju. Ali da biste doveli turistu u Banat – u Zrenjanin, sela oko Zrenjanina, Bečej, Vršac ili u bilo koji grad u Vojvodini treba uložiti znatano veći napor. A ovde ima toliko stvari za koje ljudi ne znaju. Čak ni naši sugrađani ne znaju za silno bogatstvo koje imamo po selima, a ne neko sa strane. Da bi to zaživelo i da bi se za to čulo treba puno rada, energije i entuzijazma“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
Sela u okolini Zrenjanina mogu da se pohvale zvučnim imenima velikana koji su poznati u svetu, a koji potiču iz ovih krajeva kao što su Mihajlo Pupin, Uroš Predić, Đura Jakšić… Spomen sobe i kuće u kojima su živeli svakako su blago koje bi trebalo da se nađe na svakoj turističkoj mapi. Gastronomska ponuda je, takođe, ono po čemu bi naša sela mogla da postanu na daleko poznata. Ljubiteljima prirode su na raspolaganju predeli u zaštićenim područjima. Potencijala da se ruralni turizam u ovom kraju razvije ima. Potrebno je, međutim, još mnogo rada na osmišljavanju sadržaja koji bi privukli turiste da posete banatska sela.
