Roštiljijada u Ravnom Topolovcu: Tajna dobrog roštilja je u dobroj vatri

Ravni Topolovac je za mnoge koji žive u okolini ovog sela u nedelju bio centar okupljanja. Na šestoj Roštiljijadi učestvovali su i odrasli, ali i deca. Svako je za pripremu mesa imao neku svoju tajnu, ali su se svi složili da je suština dobrog roštilja u dobroj vatri. Ona ne sme da bude ni prejaka, ali ni slaba.

U organizaciji Udruženaj žena “Zavičaj” iz Ravnog Topolovca u ovom selu je proteklog vikenda održana šesta Roštiljijada.

“Klub je osnovan 2006. godine. Težište onoga što radimo jeste da putujemo. Odazivamo se svim manifestacijama u opštini i pokrajini. Prošle godine smo povodom desetogodišnjice rodne ravnopravnosti žena Vojvodine osvojili prvo mesto u etno postavci. Tu su bili eksponati sa prostora bivše Jugoslavije koje su ljudi koristili dok su tamo živeli. Kada su 1945. godine ovde došli onda su ih ovde i doneli. Neki eksponati su stari i po 80, 90 godina, a mnoge smo skupljali po tavanima pojedinih kuća. Ljudi su se 70-ih godina prošlog veka vrlo lako odricali starih stvari. Čini mi se kao da ih je bilo stid da drže stare predmete. Onda smo mi došli na ideju da to sakupimo i objedinimo. Tako smo dobili jednu divnu etno sobu“, počinje priču Slobodanka Žuža, predsednica Udruženja žena „Zavičaj“ iz Ravnog Topolovca.

„Udruženje ima 50 članova. Prosek starosti žena u udruženju je oko 40 godina. Muškarci putuju sa nama, ali nisu članovi udruženja. Putujemo po Republici Srpskoj, BiH, idemo do Ostroga, obilazimo Srbiju. Svake godine u junu organizujemo dvodnevnu ekskurziju. Mogu vam reći da je odziv jako dobar. Žene su zadovoljne, jer je ovo jedinstvena prilika da se obiđu mnoga mesta. Cene su vrlo pristupačne. Svaka članica je dobila poziv da danas prisustvuje ručku. Na Roštiljijadu su se odazvali i škola iz sela sa svojim programom, kao i vrtić sa maskenbalom“, dodaje naša sagovornica.

Roštiljijada je okupila sve generacije

Ovogodišnjoj Roštiljijadi se odazvalo 12 ekipa.

„Udruženja iz Međe, Česterega i Banastkog Karađorđeva su otkazala dolazak. Šta je razlog ne znam. Ali su zato došla udruženja iz Srpskog Itebeja, Torka, Novog Itebeja, Žitišta i iz sela. Po meni je najvrednije što među ekipama imamo učenike iz škole iz sela, kao i iz škole iz Žitišta. Decu treba pohvaliti. Neki možda prvi put pale vatru, prvi put stavljaju meso na roštilj… Dešava se da im ono padne, da malo izgori… Ali, uvek se nađe neko stariji da im pomogne i pokaže kako se to radi. Uglavnom oni su sretni i osmesi na njihovim licima govore mnogo više od bilo kojih reči“, objašnjava Žuža.

Piknik uz pečenje roštilja je pravi način da se upozna karakter dece

Na ideju da se u Ravnom Topolovcu organizuje pečenje roštilja naša sagovornica je, kaže, došla zbog toga što roštilj često zna da okupi čitavu porodicu na jednom mestu.

„Ja sam dugo živela u Bosni. Tamo sam radila u školi 22 godine i tamo je bilo normalno da godišnje pravim dva izleta. U septembru i u junu. Mi smo znali tada da pešačimo kilometrima da bismo došli do mesta gde je izlet. Samo što je tada grupa učenika u odeljenju bila preko 30 i onda su sa nama išli i roditelji. Tu praksu sam prenela i ovde kada sam došla da radim u školi. I mogu vam reći da sam u početku naišla na malo čudna razmišljanja ljudi. Ja sam govorila da je izlet nedeljom i da nije obavezan, ali da bih molila da puste decu. A da bi bilo dobro da krenu i roditelji“, kaže naša sagovornica.

„Razlog za ovako druženje je taj što na izletu možeš da upoznaš kakvo je dete. Roditelji dete ugalvnom znaju kad jede, kad spava i kad gleda televiziju. Kada ga odvedeš na izlet možeš da vidiš da li je društveno, da li zna da se snalazi u prirodi… Mi smo u prirodi tražili sami drva za vatru. Dozvoljavala sam im i da okeću meso na roštilju. Igrali smo fudbal. Tu se vidi da li je dete agresivno, da li je miroljubivo… Često je bilo situacija da roditelji kažu da dete neće da jede, a ono na izletu pojede i po tri parčeta mesa“, dodaje Žuža.

Okupljanje uz roštilj čini da brige bar na nekoliko sati nestanu

Piknik uz pečenje roštilja je pravi način da se svi koji se tu okupe opuste.

„Mogu vam reći da mi je trebalo dugo da naviknem roditelje na ovu praksu. Ali, su kasnije to prihvatili i stalno su pitali kada će biti izleta. Jedne godine smo učiteljica iz Itebeja Nataša Kecić i ja povele decu na izlet. Na Tisi nas je sa roditeljima bilo sedamdesetoro. Niko nikom ništa loše nije rekao. To je uspeh. Ne moj, nego dece i roditelja. Na ovim izletima smo obilazili dvorac Dunđerski, Carsku Baru, izletišta u okolini. Ideja je da roštilj okupi porodicu i prijatelje. Ovo je piknik danas, a ne takmičenje. Ljudi se na pikniku opuste, bace osmeh na lice i sve brige zaborave“, kaže Slobodanka Žuža.

Za goste Roštiljijade ispečeno je oko 100 kilograma mesa

Niko od gostiju koji su posetili u nedelju Ravni Topolovac nije ostao gladan.

„Pljeskavice prvenstveno pečemo za ovu divnu decu koja su učestvovala u programu i koja su se igrala. Takođe, ovde se peče meso za sve goste koji dođu na manifestaciju. Mislim da ima sigurno 100 kilograma mesa. Osim pljeskavica, pečemo i iskošteni pileći batak, marinirana krilca, svinjski vrat… Za roštilj je jako bitno da se pripremi dobra vatra. Mi smo ovde naložili jedan džak šapurina, komuša, čokanja, kako već ko zove. Preko toga smo stavili džak ćumura. Kada je to izgorelo, dobro smo utabali i preko toga smo sipali pepeo od prethodnog roštilja. Vatru polako otvaramo i doziramo koliko treba. Inače, ovaj žar može da drži sigurno 10-12 sati“, kaže Ninoslav Amižić iz Žitišta koji je bio zadužen za pečenje roštilja u ime organizatora.

“Radim u Ravnom Topolovcu u Pošti 33 godine. Družim se ovde sa mojim seljanima, kako je jedan moj stari pokojni prijatelj rekao. Verovatno je i njima lepo, čim se toliko družimo. Jako je lepo kada se ovde vikendom nešto organizuje. U svakom selu treba vikendom nešto organizovati. Bar na taj način treba pokušati da se zadrže ljudi na selu“, dodaje naš sagovornik.

Priprema roštilja okuplja sve članove porodice, ali i prijatelje

Udruženja koja su se takmičila u pripremi roštilja su većinom dugogodišnji učesnici manifestacije.

„Ovo nam je treće učešće na Roštiljijadi u Ravnom Topolovcu. Vrlo rado dolazimo. Ovo nije klasična manifestacija, ovo je piknik. Jako je lepo druženje. Sada smo drugi put došli sa supruzima, što je vrlo pohvalno. Oni su naši gosti. Mi pečemo roštilj, ali je sugestija muškog roda uvek dobrodošla u roštilju. Do sada smo jednom dobili pehar za naš roštilj. Ali, to nama ništa ne znači, ne u smislu da ne vredi pohvaliti naš trud, već smatramo da je bitno da dođemo ovde kako bi manifestacija nastavila da se održava. Sklapamo nova prijateljstva, družimo se. I ovde se dobro jede. Na kraju krajeva, mislim da nema čoveka, pogotovo u našoj državi, da ne voli roštilj“, kaže Svjetlana Marković iz Udruženja žena „Banaćanke – Torak“ iz Torka.

„Za ocenjivanje pečemo krilo, neki komad svinjskog mesa i mleveno meso koje smo oblikovali po želji. Pored toga doneli smo i sami meso kako bismo mogli da se počastimo. Tu su krilca, vrat, ćevapi, pljeskavice, slaninica, a u novije vreme ni grilovano povrće nije na odmet. Imamo salate – šopsku, sa feta sirom, nezaobilazno luk… Za dobar roštilj su važni dobra volja i žar, nikako plamen ne sme da bude“, objašnjava naša sagovornica.

„Spremamo šnicle, krmenadle, belo meso, krilca, pljeskavice. Ovde smo kao udruženje peti put, a meni je prvi put da učestvujem. Do sada sam osvajala nagrade na Pitijadama, a sad je vreme i za roštilj. Najvažnije za roštilj je da imaš dobru vatru i da meso ne gori. Kad staviš meso da ono ne plane. I važno je da se meso više puta okreće. Da se ne zapeče tako, da ne bude crno. Začini su tajna nas kulinara“, kaže Milka Manojlović iz Udruženja penzionera Žitišta i Ravnog Topolovca.

Osim mesa sve se više i povrće priprema na roštilju

„Od kada Roštiljijada postoji u Topolovcu, mi smo ovde. Od mesa koje smo dobili od domaćina pravimo pljeskavice. Ne možemo da pravimo i pljeskavice i ćevape, kod nas je ili jedno ili drugo. Za nas smo doneli piletinu. Dva pileta smo uredili. To je dovoljno i za nas i za goste koji žele da probaju itebejsku piletinu. Imamo mi tajnu za dobar roštilj, ali to je malo škakljivo sada da pričamo. Mi želimo da se takmičimo ovde i narednih godina. Ako otkrijemo tajnu, može neko da prepiše naš recept. Mora da bude začina, a najbitnije je da bude dobra vatra“, kaže Kata Niković, predsednica Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Srpskog Itebeja.

„Doneli smo i naše itebejske paprike. Prvo smo njih pekli na roštilju i onda smo imali dobru vatru za meso. Do sada smo dosta puta osvajali nagrade. Mi radimo od 2005. godine i imamo 87 pehara, a da ne kažemo koliko je tu pohvalnica, diploma, grandprija. Čak imamo i dve zlatne krune“, dodaje naša sagovornica.

Osim na žaru, roštilj može da se sprema i na tanjirači

I dok je većina učesnika roštilj pekla na žaru, bilo je i onih koji su meso pripremali na tanjirači.

„Supruga Rozalija i ja smo ovde došli kako bismo uveličali Roštiljijadu. Roštilj zajedno spremamo. Supruga začinjava meso, a ja „samo“ pečem. Moj zadatak je da to bude lepo pečeno da prija gostima, žiriju i nama. Na Roštiljijadi učestvujemo redovno i do sada nismo osvajali nagrade za roštilj. Ali, zato jesmo za kuvanje pasulja, pilećeg paprikaša, riblje čorbe, pripremu pekmezja… Mi meso pečemo na tanjirači pomoću gasa. Meni se lično više sviđa roštilj kada se ovako peče. Organizatori nisu zahtevali da mora da se peče na žaru, već ko kako hoće. Ako ćemo po starinskom išlo bi na drva, pa na žar. Mi smo spremili šnicle, ćevape, pljeskavice, pileća krilca…“, kaže Ištvan Horvat iz Srpskog Itebeja.

Roštiljijadi su se odazvali i mladi iz sela, kao i deca. A bilo je i gostiju iz daleka.

„Ovde sam došao na odmor. Na roštilju pripremamo ćevape, pljeskavice, šnicle… Stariji nam malo pomažu, a nešto i sami radimo. Najviše volimo da jedemo ćevape sa roštilja“, kaže Aleksa Vidović iz Australije.

„Na Roštiljijadi učestvujemo od kada se manifestacija održava. Danas smo se okupili i da roštiljamo i da se družimo u slobodno vreme koje imamo. Mi smo odbojkaški klub Hercegovina i tako smo se i prijavili kao ekipa. U ekipi nas ima 12 muškaraca i 12 devojaka. Muški su zaduženi za roštilj, a žene za salatu. Najvažnije je da nas je što više i da se družimo. Nagrada nam nije uopšte bitna. Do sada nismo imali sreće sa ocenjivanjem, ali nam je uvek lepo bilo“, objašnajva Lalea Borja iz Ravnog Topolovca.

Meso sa roštilja mora da bude sočno i pečeno

Žiri koji je ocenjivao kulinarske sposobnosti učesnika Roštiljijade činili su Goran Reljić, Branko Mičević i Branislav Zarin.

„Uzorci su bili dobri. Nije bilo većih razlika među njima. Mislim da smo realno ocenili uzorke i da smo najbolje nagradili. Gledali smo prvo izgled mesa. Meso koje se peče na roštilju ne sme da bude pregolelo, niti nedovoljno pečeno. Drugo smo gledali ispečenost mesa. A na kraju smo gledali ukus mesa. I to je bilo presudno pri ocenjivanju. Najčešće greške su u pripremi vatre za pečenje. Na žalost, neiskustvo prilikom pečenja roštilja se odmah vidi. Vatra prilikom pečenja roštilja ne sme da bude ni zagašena, a ne sme da bude ni prejaka. Ne treba žuriti sa uzorcima koji se predaju. Treba sačekati pravu temperaturu žeravice, kako meso ne bi izgubilo na svežini i na ukusu. Suvo meso je nešto što ne odgovara ni žiriju, ni propozicijama takmičenja“, kaže Branislav Zarin, predsednik žirija.

„Svaka čast deci. I svaki put ih treba nagraditi. Oni su neko ko će se takmičiti i za 10-ak godina ovde. Zato ih treba podržati i podsticati da dolaze na ovakve manifestacije“, dodaje naš sagovornik.

Krativnost dece videla se kroz prateće radionice i igrice

Deca koja su došla na Roštiljijadu su osim pripreme mesa na roštilju pokazala i druge svoje sposobnosti.

„Imali smo likovnu radionicu sa temom jesenji plodovi oko nas. To se inače radi kao gradivo. Deca su vrlo kreativno od jesenjih plodava pravila različite figure. Tu su čamci, čiča gliše, cvetni aranžmani… Deca to jako vole. Nešto su sami radili, a bilo je malo i pomoći mama. I to je ta saradnja dece, roditelja i nastavnika. Na manifestaciji ih je učestvovalo 25, neka deca nisu bila tu jer su bolesna ili imaju obaveze u sportu. Većina dece je, ipak, bila prisutna i zaista im je dan bio lepo ispunjen“, kaže Tanja Đukić, direktorka škole „Aleksa Šantić“ iz Ravnog Topolovca.