Hiljade radnika izašlo je na ulice Čikaga 1. maja 1886. godine kada je organizovan masovni štrajk u SAD. Zakon po kojem je trebalo da se ustanovi osmočasovno radno vreme trebalo je da bude usvojen tog datuma, a u znak protesta pošto se to nije desilo, besni radnici izašli su na ulice.
Prema zvaničnoj verziji, tokom protesta neko je bacio bombu na policajce, nakon čega je naređeno da se štrajkači raziđu. Usledila je pucnjava – bomba je na mestu ubila jednog policajca, ukupno ih je stradalo osam, a broj poginulih radnika nikada nije objavljen. Sedam radnika je nakon protesta osuđeno na smrt, a suđenje koje je usledilo okarakterisano je svojevremeno kao „najveći podbačaj američkog pravosuđa”.
Ovaj praznik slavi se u preko 150 zemalja sveta, a u vreme hladnog rata, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu Prvog maja na 1. septembar, kako ga ne bi obeležavale kada i Sovjetski Savez.
.jpg)
Širom sveta se 1. maja održavaju protestni skupovi i marševi uz zahteve vladama da se posvete pitanjima radnika. Iako radnička prava nisu na zavidnom nivou u Zrenjaninu, protestnog okupljanja neće biti ni ove godine u našem gradu.
– Uništavanje zrenjaninske privrede, posebno industrije, dovelo je do toga da nemamo više radničku klasu, pa nema više ko da slavi 1. maj. Kako jedno društvo propada, kao što propada naš grad, tako slabe kapaciteti da se u njemu odvijaju socijalne borbe, slabe kapaciteti stanovništva da se politički organizuje, politički deluje i zbog toga se nalazimo u ovoj situaciji. Osim toga, naše društvo postaje sve starije, veliki broj mladih ljudi napušta zemlju. Oni koji su najsposobniji da budu politički aktivni nisu više u zemlji, a staro stanovništvo nije u stanju da se politički angažuje – izjavio je Miroslav Samardžić, aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma.
.gif)
.gif)
