Roditelji učenika III-2 OŠ „2. oktobar“ rešili da osnuju Udruženje građana „III-2“

I drugog danas škole učenici odeljena III-2 OŠ „2. oktobar“ nisu u svojim klupama zbog, kako njihovi roditelji navode u saopštenju koje su prosledili portalu I love Zrenjanin, nepostojanja želje od strane škole da se prihvati ni jedno od ponuđenih rešenja koje su roditelji zajedno sa Školskom upravom predložili.

Roditelji su rešili da osnuju Udruženje građana ”III-2” sa ciljevima koje su definisani u Članu 2 Statuta Udruženja:

1. Odbrana interesa školske dece u odnosu na interese prosvetnih radnika. Za razliku od prosvetnih radnika koje štite sindikati koji po sopstvenoj meri i potrebama učestvuju u pravljenju zakona, za interese školske dece ne postoji pravno telo koje se time bavi. Poučeni iskustvom u školi “2. oktobar”, osnivači Udruženja žele da pomognu svim roditeljima koji su dovedeni u situaciju koja nije u njihovom interesu. Ovim ciljem Udruženje želi da pravi kontra težu sindikatima i već donesenim zakonima.
2. Rad na podizanju svesti o mestu osnovnog obrazovanja u društvu, načinu finansiranja istog, funkcionisanju i načinu zapošljavanja.
3. Promocija učitelja i nastavnika koji izvanredno obavljaju svoj posao, inovativni su, posvećeni, pokretači kako ideja tako i dece i zaposlenih.
4. Kroz dijalog sa svim učesnicima u sistemu doći do kadrovskih rešenja za upravu OŠ “2. oktobar” koja bi na najbolji način štitila interese dece kako bi se sprečile slične situacije i problemi u budućnosti, a koje je trenutna uprava prouzrokovala.

Udruženje građana će nastaviti sa radom bez obzira na ishod trenutne situacije u školi ”2. oktobar” i nada se dugoročnoj i uspešnoj borbi za interese školske dece, ističu roditelji.

Saopštenje za javnost prenosimo u celosti

„Zakon, interesi, udobnost i sigurnost prosvetnih radnika ne smeju da budu iznad interesa dece. Ali, nažalost jesu…

U OŠ ”2. oktobar” odeljenje III2 je trebalo da započne treći razred sa trećom učiteljicom od početka školovanja. Posle prvog razreda im je učiteljica otišla u penziju i na njeno mesto, sledeće godine, došla je entuzijastična i posvećena učiteljica kojoj je oduvek bio san da radi sa decom. Ljubav i posvećenost su se videli na svakom času, na svakoj vannastavnoj aktivnosti koju je organizovala, iz svake životne pouke sa kojom su deca dolazila iz škole. Organizovani su bioskopski dani u razredu, kamperske avanture u učionici, odlasci u muzeje, na predstave, stigle su i pobede na pesničkim štafetama, deca su učila ne samo čitanje i pisanje nego i kako se postaje i bude drug i čovek. Učiteljica je organizovala i delom od svojih sredstava platila krečenje učionice kako bi deci bila u čistom i lepom kada 1. septembra krenu u treći razred. Međutim, sve to nije važno pred zakonom, jer ona ima ugovor na određeno.

Prošle nedelje, na njeno radno mesto je konkurisala osoba koja je tehnološki višak. U petak, 26. avgusta, su roditelji saznali za to. Istog dana su roditelji 19oro dece potpisali peticiju da nam se ne menja učiteljica. Direktorka i sekretar škole se uz podsmeh i arogantno ponašanje odbile da razmatraju bilo kakva rešenja, ”jer je sve po zakonu” uz sekretarov komentar ”Šta se vi bacakate i dižete revolucije!”.

U ponedeljak, 29. avgusta, su roditelji otišli u školu po odgovor na predat zahtev. Zahtev je odbijen. Sekretar ponovo nastupa neodmereno: ””Nećete uspeti, ja ću ovu [učiteljicu] da primim i gotovo. Šta se glupirate i pretite školi?” Ovakav doček i nerazumevanje škole je drastično pogoršalo stvari i izazvalo gnev i rešenost roditelja da podignu borbu za pravdu (ne zakon, jer je zakon na strani škole i tehnološkog viška) na viši nivo. Istog dana, roditelji odlaze u zrenjaninsku Školsku upravu i objašnjavaju situaciju. Roditelji i Školska uprava se slažu da je situacija u skladu sa zakonom, ali s obzirom da jeste na štetu dece, ako postoji rešenje da treba da se nađe.

U utorak, 30. avgusta, u ranim jutarnjim satima školska uprava u Zrenjaninu nalazi rešenje gde bi se tehnološki višak rasporedio u drugu školu, time ne bi bilo tehnološkog viška, i deca bi nastavila da rade uz svoju učiteljicu iz drugog razreda. Školska uprava obaveštava i školu o mogućem rešenju. Ali škola i tehnološki višak odbijaju to rešenje, jer učiteljica koja je tehnološki višak želi baš radno mesto na kom je učiteljica naše dece. Roditelji ponovo odlaze u školu da probaju da se dogovore i da obrazlože da postoji rešenje tako da niko da ostane bez posla, i da deca mogu nastave da rade sa svojom učiteljicom, ali direktor i učiteljica koja je tehnološki višak odbijaju ponovo bilo koje drugo rešenje koje je predloženo. Obrazloženje je ”ovo je sve po zakonu” i ”deca će se navići”. Istog dana je razgovarano sa direktorom o drugim rešenjima, do kojih su roditelji u zaista iskrenoj i posvećenoj saradnji sa Školskom upravom došli, ali direktor prenosi da učiteljica tehnološki višak odbija sva ponuđena rešenja. Jer je sve ”u skladu sa zakonom”.

U sredu, 31. avgusta, roditelji pokušavaju da nađu rešenje da se učiteljica tehnološki višak rasporedi u okviru iste škole, samo na drugo radno mesto, ali direktor prenosi da je učiteljica tehnološki višak i to odbila. Učiteljica odbija još jedan nezvaničan sastanak sa roditeljima kako bi se našlo rešenje. Direktor zatim zakazuje roditeljski sastanak za 18č. Roditelji na sastanku iznose svoje nezadovoljstvo, predlažu druga rešenja koja je potvrdila Školska uprava, postavljaju pitanja zbog čega baš ovo radno mesto. Jedini odgovor nove učiteljice i direktorke je da je sve po zakonu.

Školski sistem mora da razume da oni postoje zarad naše dece, a ne obrnuto. Direktor, sekretar i učitelji nisu naši nadređeni. Mi smo njima poverili brigu o našoj deci i za to mi plaćamo. Škole nisu njihov posed gde oni mogu samovoljno i arogantno da odlučuju. I to ćemo pokazati. Pokušali su da nas dovedu pred svršen čin, i ovo malo što smo do sada uradili je bilo ad hoc, čega smo mogli da se setimo i uradimo za par sati; spremni smo za mnogo ozbiljniju, dugoročnu i sistematičnu i glasniju demonstraciju i borbu za pravdu.

Zaključak cele ove sage je da škola misli da interes i zadovoljstvo dece može da se zanemari, dok god je sve po zakonu. Odlučni smo da pokažemo da to nije tako. Odlučni smo da stvari postavimo na svoje mesto.

Naš zahtev je da se stvari vrate na svoje mesto. Da škole počnu kao primarni interes da gledaju interes dece. Kao prvi korak u tome, zahtevamo da nam se vrati posvećena i entuzijastična učiteljica koju su deca dobila u drugom razredu. Zbog početka školske godine i konkurisanja na radna mesta ovaj zahtev mora da se usvoji do kraja ove nedelje. U suprotnom ne možemo od naše učiteljice da tražimo da čeka i ostane bez prilike da radi. Ukoliko se desi da zbog neblagovremenog rešavanja problema, naša učiteljica bude primorana da prihvati posao u nekoj drugoj školi, naši protesti će se pojačati, decu ćemo ispisati iz te škole ili prebaciti kod druge učiteljice i nastaviti sa još jačom borbom. Naša deca danas i sutra neće ići u školu. To je naša poruka za sad. Tišina, i to glasna!

Koliko još pogrešno postavljenih standarda treba da se proguta? Koliko još formi treba da ispoštuje zaboravljajući suštinu? Koliko puta treba još da se izvrši selekcija prema bodovnim listama i zakonu (koji je u nekim delovima u koliziji sam sa sobom) a ne prema kompetencijama, radu i kvalitetu?

Ako pojedinac koji treba da nam obrazuje decu ima podršku škole, sistema, sindikata i zakona da svoju ličnu udobnost i interes stavi ispred interesa naše dece, onda smo spremni da takav sistem i sve učesnike u njemu urušimo do kraja i dovedemo do apsurda. To vam obećavaju roditelji dece iz III2 iz zrenjaninske osnovne škole ”2. oktobar”.“