I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Aviv park Zrenjanin
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Dejan Jovanov: Želimo da u Ritovima donjeg Potisja razvijamo eko-turizam

Ritovi donjeg Potisja spadaju u specijalne rezervate prirode. Nalaze se na Tisi i prostiru se na 3.000 hektara. Reč je o zaštićenom području prve kategorije, odnosno o području od nacionalnog i međunarodnog značaja. Sastoji se od zaštićenog područja i ribarskog područja u zaštićenom prostoru. Ribarsko područje čine mrtvaje i plodišta u kojima čuvarska služba Rezervata prirode često hvata ribokradice. Ovaj rezervat prirode izuzetno je bogat retkim pticama, ribama i sisarima. Ideja upravljača je da se u narednom periodu u Ritovima donjeg Potisja razvije eko-turizam.

Ritovi donjeg Potisja su od pre nekoliko godina postali zaštićeno područje prve kategorije. O ovom području se malo zna.

“Po svim svojim karakteristikama, bogatstvu flore i faune, smatra se da Ritovi donjeg Potisja prevazilaze i Carsku baru i Okanj baru, sve specijalne rezervate koji su na teritoriji Zrenjanina. Reč je o području koje je izuzetno bogato pticama, ribama. Ima veliki potencijal za razvoj eko-turizma. Tu mislimo na mogućnost da se posmatraju ptice, tu su staze zdravlja, eko-bajking, foto safari… Problem je u finansiranju, jer se funkcionisanje ovog područja finansira iz budžeta republike. I vi možete tu da radite onoliko koliko dobijete para. Državi je apsolutni prioritet čuvarska služba. Za čuvarsku službu ćete dobiti sve. Za nešto bolje i dalje, to je već pod znakom pitanja. I prvo što će vas pitati inspektor kada dođe ovde, jeste: šta je radila čuvarska služba. Da se u svakom trenutku zna šta se dešava u zaštićenom području. O razvoju će se razmišljati otom-potom”, kaže Dejan Jovanov iz Rezervata prirode.

I Taxi Zrenjanin

Dejan Jovanov

“Za sada imamo novca samo za najosnovnije delovanje”

“Mi za sada samo ispunjavamo zakonske obaveze. Sada, kada odete na tu lokaciju, videćete table i znaćete da ste u zaštićenom području. Ono što još radimo to je geografski informacioni sistem. To se radi ovde iz jedne kancelarije. Imamo jednu elektronsku mapu na kojoj su tačno obeležene lokacije gde se nalaze strogo zaštićene vrste. Svi bitni podaci se nalaze u računaru. I imamo tačkasto označena mesta na kojima smo hvatali ribokradice. A najviše smo ih hvatali u južnom delu zaštićenog područja. Od Zrenjanina ka Titelu”, dodaje naš sagovornik.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Sa sličnim problemima se suočavaju svi upravljači zaštićenih područja.

“Tema zaštite životne sredine je takva da se prvo svima da iz budžeta, a onda šta ostane daje se nama. Zato se samo svega 5 odsto otpadnih voda prečišćava, zato imamo jako veliki problem sa komunalnim otpadom i zato imamo problem sa zaštićenim prostorima. Svetlih primera na teritoriji Srbije ima svega dva-tri. Da možete da kažete da sve funkcioniše kako bi trebalo. Takvi su recimo Zasavica, Palić, Ludoš… Ovo sve ostalo je minimum minimuma. Da se obezbedi čuvarska služba, da ne dođe neko i poseče šumu, da ugrozi reljef, sadržaj zaštićenog područja. Ali, bitno je da znamo šta hoćemo, jer jednom kad se budu pojavile pare, a pojaviće se nekada, bitno je da znamo šta hoćemo sa ovim područjima”, objašnjava Jovanov.

“Ritovi donjeg Potisja su veza sa Mađarskom, zbog čega se nadamo prekograničnoj saradnji”

“Mi nemamo mogućnost da individualno, bez znanja republike, konkurišemo na projektima. Jer, kažem, zaštićena područja se finansiraju iz republičkog budžeta. Međutim, ono što je prednost ustanove u odnosu na javna preduzeća jeste to da brže i lakše dolazi do stranih para. Javna preduzeća gotovo da nemaju mogućnost da dođu do IPA projekata. Ovo će kad tad biti finansirano upravo iz ovih projekata, jer su Ritovi donjeg Potisja direktna veza sa Mađarskom. Iznad nas je takođe jedno zaštićeno područje. To su Mrtvaje gornjeg Potisja. Sve se nalazi u ekološkom koridoru Tise, a on se prostire do Mađarske. Zato imamo veliku šansu da se povežemo sa partnerima iz Mađarske i da zajedno radimo na projektima koji nas povezuju”, dodaje naš sagovornik.

Jedan od prioriteta Rezervata prirode jeste da se u Ritovima donjeg Potisja razvije i ekološki turizam.

“Poenta jeste da se zaštiti određeno područje, ali i da se iskoriste potencijali koje ono ima. Mi smo razmatrali vožnju brodićem, da prolazite kroz zaštićeno područje i da posmatrate zaštićene vrste, ali da ne možete da im priđete. U 2018. će biti postavljene dve osmatračnice u područjima u kojima ima najviše krivolova. To će biti osmatračnice za potrebe čuvarske službe. U narednom periodu trebalo bi i da se postavi toranj za posmatranje ptica za turiste koji vole tu vrstu turizma. To je hit u svetu. I to se naravno naplaćuje. Takođe, interesovanje vlada i za sportsko rekreativni ribolov. Naravno, niko nemože da očekuje da dobije dozvolu da lovi strogo zaštićene vrste”, kaže Jovanov.

Raznovrsnost životinjskog sveta u Ritovima donjeg Potisja

Ritovi donjeg Potisja su jedan od najbogatijih florističkih i faunističkih područja u Vojvodini.

“Njegova specifičnost je ta što se prostire na 3000 hekatara koji su razvučeni na skoro 40 kilometara širine oko 100 metara i zato ga je jako teško čuvati. Mi imamo recimo Okanj baru koja takođe ima 3000 hektara, ali ona je skoncentrisana na mnogo manjem prostoru. Kada idete čamcem kroz Ritove donjeg Potisja od severa ka jugu treba vam 45 minuta. Tu ima da se putuje”, precizira Jovanov.

Koliko je tačno primeraka zaštićenih vrsta životinja u ovom području znaju u Rezervatima prirode. Ali, ti podaci se ne saopštavaju javno.

“Ono što je svima zanimljivo u Ritovima donjeg Potisja jesu biodiverzitet ptica i ribna plodišta. Po tome smo karakteristični. Nijedno zaštićeno područje to nema tako izraženo kao mi. Pored ribokradica, postoje i šumokradice. To dosta uspešno rešavaju Vojvodina šume. Krivolova ima i u mrtvajama. Tu imamo i krivičnu presudu. Što se tiče drastičnog ugrožavanja flore i faune druge vrste, toga nema. Jednom se desilo uginuće orla belorepana i to u području van rezervata, ali je on bio poreklom iz zaštićenog područja. To se desilo kada je bila nekontrolisana upotreba pesticida u poljoprivredi. Miš je pojeo tretiranu biljku, orao je pojeo otrovanog miša i uginuo. Imamo nekoliko jedinki orla belorepana. Tačan podatak ne mogu da vam kažem, jer je to tajna i on se ne govori kako krivolovci sutra ne bi tu došli u krivolov. Oni imaju interesa da se to nađe preparirano”, kaže naš sagovornik.

Dabar se vratio u ovo područje

“Smatra se da tu živi nekoliko desetina različitih vrsta ptica i riba, kao i nekoliko različitih vrsta sisara. Relativno smo dobro prošli kada je ptičiji grip bio pre dve godine. Bilo je uginuća labudova u Koviljsko-petrovaradinskom ritu kod Dunava. 18 kilometara od donje kote Ritova donjeg Potisja je Dunav. Kod nas je bilo malo zaraženih ptica. Taj diverzitet ptica je u takvim slučajevima loš. Ali kada toga nema, onda je to nešto prelepo. Ono što smo identifikovali jeste povratak dabra. To je jedan od indikatora poboljšanja kvaliteta vode. Dabar se nastanjuje u području gde su dobri ekološki uslovi, gde nema ometanja od strane čoveka i gde je voda zadovoljavajućeg kvaliteta. Mi smo sada došli u situaciju da viđamo ostatke delovanja dabra. To nas raduje. O tome smo obavestili nadležne institucije i naš zadatak je da pratimo populaciju dabrova. To je vrsta koja je strogo zaštićena”, dodaje naš sagovornik.

Za svaki ulazak u rezervat prirode potrebna je dozvola nadležnih

U ovo područje nema ulaska bez najave.

“Da bi bilo koje lice ušlo u ovo područje, mora da se prijavi našoj ustanovi. Moramo tačno da znamo šta ono radi u zaštićenom području. Kod nas mora i inspektor da se najavi. Vode Vojvodine, Vojvodina šume, gorani, mladi istraživači, svi koji rade neke stručne radove moraju, takođe, da se najave. Nikakav problem nije da se dobije dozvola, ali moramo da znamo zašto neko ulazi u područje koje je zaštićeno. To lice potpisuje izjavu o poverljivosti kojom se obavezuje da dobijene podatke može da koristi samo za izradu svog stručnog rada i ni za šta više. Kada se oko svega dogovorimo čuvarska služba to lice vodi tačno na mesto gde treba da ide. Ne puštamo mi to lice da samo šeta po zaštićenom području. Ako neko hoće da uzorkuje vodu, uzme uzorak tla, fotografiše nešto nikakva problem nije. O tome se pravi zapisnik, prave se fotografije kao dokaz”, kaže Jovanov.

“Imali smo studente na doktorskim studijama, master studente, istraživače iz Petnice koji su prikupljali materijale za svoje radove u Ritovima donjeg Potisja. Bilo bi jako nezgodno kada bi čuvar prirode, koji ima pravo pretresa, našao da ste nešto otuđili iz rezervata što ne smete. To samo po sebi vuče podnošenje prijave”, precizira naš sagovornik.

U početku je bilo zabune među ljudima da li i izletište Tisa spada u zaštićeno područje i da li svi koji tu idu moraju da se prijavljuju Rezervatima prirode. Sada je taj nesporazum već razrešen.

“Izletište Tisa nije zaštićeno područje. Ali kada krenete dalje nailazite na tablu specijalni rezervat prirode Ritovi donjeg Potisja. E za to morate da se prijavite čuvaru”, kaže Jovanov.

Ukoliko se ostvare planovi nadležnih Srbija bi mogla da ostvari značajne prihode od prirodnih bogatstava kojima raspolaže, kao što to čine mnoge razvijene zemlje.

(Fotografije preuzete sa sajta Rezevrata prirode)

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh