 (1).gif)
Seoske slave na ovim prostorima imaju dugu tradiciju. One se uglavnom oslanjaju na neke značajnije datume iz istorije sela ili se pak vezuju za crkveno-svetačke datume.
Njihova profilacija može biti i kombinovana, čak i generisana nekom specifičnošću sela iz domena kulturnog nasleđa ili nekog prirodnog specifikuma. Posle Drugog svetskog rata mnoga sela su imala socijalističku slavu, kao „pomirljivu kombinaciju“ različitog, ali i prihvatljivog ishodišta. Ipak, zajedničko za sve slave jeste želja ljudi da se malo opuste, druže i pokažu u najboljem svetlu. U mnogim selima slava traje i po nekoliko dana i tada je ona tematsko-sadržajno ravnomerno podeljena.
U Belom Blatu slavski dani traju od petka do nedelje, praktično su sukcesija negdašnje socijalističke slave, i održavaju se poslednjeg vikenda u septembru. Ove godine, petak je bio posvećen mesnoj zajednici i tog dana je održana svečana sednica Saveta, a položeno je i cveće na spomen obeležje palim borcima Drugog svetskog rata. Subota je bila posvećena društvenim organizacijama i aktivnosti su proizilazile upravo iz specifične profilacije tih organizacija. Nedelja je više manifestacionog karaktera i u Belom Blatu je logično oslonjena na dugu ribarsku tradiciju ove sredine, zbog čega je centralni događaj bio „Ribarski kotlić“.
To je manifestacija takmičarskog karaktera sa ciljem promovisanja etno-ruralnog potencijala Belog Blata. Zahvaljujući mnogobrojnim sponzorima i pod pokroviteljstvom Saveta mesne zajednice, a u organizaciji Udruženja ribara amatera “Linjak“, ovogodišnji „Beloblatski ribarski kotlić“ okupio je tridesetak ekipa sa teriitorije Grada Zrenjanina.
Pobednik u kuvanju riblje čorbe bio je Milan Radovančev iz Zrenjanina, drugo mesto je pripalo Barać Nebojši iz Ečke, dok je trećeplasirani bio Simić Bata iz Stajićeva. Sama činjenica da među nagrađenima nije bilo nikoga iz Belog Blata ide u prilog tome da je žiri bio nepristrasan, te da su domaćini bili veoma tolerantni, što je i realna karakteristika ovog multietničkog mesta.
Bez obzira na ovogodišnje lošije vremenske uslove, na „glavnoj štrafti“ postavljene su šatre za razbibrigu odraslih i štandovi sa različitom robom, za one mlađe i još nedospele za ulazak u „prostor za odrasle“. A tamo, na tim štandovima, svega i svačega – kretoša, medenjaka, liciderskih srca, alve, svilenih bombona, orasnica i još svega, „šta vam srce poželi“.
Postrance, i ringišpil se okretao, u ritmu neke nove, moderne muzike. A u šetnji, na okupu su svi bili ponosni i lepo obučeni. I domaćini, i njihovi gosti ali i oni, koji su se otisnuli daleko, trbuhom za kruhom. U ovim danima svi su ponovo zajedno, ujedinjeni u svom selu, na svojoj seoskoj slavi.
Piše Milan Nedeljkov
.gif)
.gif)
