Deo Tise kojim upravljaju „Rezervati prirode“ iz Zrenjanina, čuvaju trojica ribočuvara. Ribokradice su aktivne tokom čitave godine, ali je u poslednje vreme situacija pod kontrolom, kaže direktor ove ustanove. Da bi se nezakonit ribolov iskorenio sa ovih 65 kilometara toka Tise, potrebno je da se zaposle još dva ribočuvara. Međutim, to za sada nije moguće. Ohrabruje to što je nakon hvatanja u prekršaju sve manje povratnika ribokradica, ali je problem to što se pojavljuju novi. Jedan od razloga mogao bi da bude i to što su pojedine izrečene kazne za ovaj prekršaj blaže od zakonom propisanih.
Ribokradice su prisutne uvek i gotovo na svakoj ribolovnoj vodi, pa tako i na Tisi.
“Sa ribokradicama imamo gotovo svakodnevno posla. Od čuvarske službe koju čine tri ribočuvara i rukovodilac čuvarske službe, dobijam svakodnevno izveštaje o tome šta se dešava na Tisi. Pre desetak dana smo pustili osam prekršajnih prijava. Kako protiv ribokradica, tako i protiv rekreativnih ribolovaca koji su ribu lovili na način koji nije u skladu sa onim što je zakon propisao. Ribokrađa nije prisutna samo kod rekreativaca, već i kod privrednog ribolova gde privredni ribari zloupotrebljavaju svoju delatnost“, kaže Dejan Jovanov iz Rezervata prirode.
“To je jedna pojava koju ćemo teško iskoreniti. I to iz prostog razloga jer mislim da država ne pridaje veliki značaj tom problemu, a on je sve evidentniji. Činjenica je da se gotovo na svim ribolovnim vodama u Srbiji riblji fond drastično smanjio. Tako je i ovde. Najdrastičnija situacija je na Tamišu. Na Tisi možda i nije, jer je Tisa ipak pritoka Dunava. Međutim, prema podacima koje imamo, vidimo da je šarenolikost riba po sastavu sve slabija. Da se lovi sve mlađa i mlađa riba, što je, takođe, kažnjivo“, dodaje naš sagovornik.
Ribokradice su uglavnom na granici socijalnih slučajeva
Može se reći da ribokrađa, na neki način, odražava situaciju društva u kojem se događa.
-Ljudi koje uhvatimo u ribokrađi, uglavnom su na granici socijalnih slučajeva, kaže direktor JP “Rezervati prirode”. Većinom su to ljudi koji na taj način obezbeđuju sebi egzistenciju. Naravno da se dešava da uhvatimo i one koji dolaze sa vrhunskom opremom. I protiv jednih i protiv drugih se podnose prekršajne ili krivične prijave. Imali smo nekoliko krivičnih prijava. Ribokrađa je stalna tema na svim ribolovnim vodama. Na ovom potezu koji mi čuvamo, uz reku Tisu se nalaze i plodišta. To je posao koji se radi iz dana u dan, iz godine u godinu“, kaže Jovanov.
65 kilometara Tise čuvaju trojica ribočuvara
U poslednje vreme situacija na Tisi je pod kontrolom.
„2013. godine je osnovano Javno preduzeće „Rezervati prirode“ i tako smo funkcionisali do momenta likvidacije. 2016. smo zaključili ugovor sa pokrajinskim sekretarijatom, za upravljanje Tisom, i mi smo čitave te godine bili na Tisi. Zatim dolazi do likvidacije preduzeća i formiranje ustanove Rezervati prirode. Ono što je ovde problem jeste to što je faktički od 1.1.2017. do 1.9.2017. voda bila bez ikakvog nadzora. Nikome nije bila poverena. Poslednji ugovor je zaključen 1. septembra. Do tada je situacija na terenu bila jako loša. Sada smo tu situaciju, uz određene muke, uspeli da stavimo pod kontrolu“, objašnjava direktor Rezervata prirode.
„Da se razumemo, ribokrađa nikada neće u potpunosti nestati. Ona može da se smanji, da se drži pod kontrolom. Mi sa tri ribočuvara držimo to područje pod određenom kontrolom. Da imamo četiri ribočuvara, mi bismo dodatno smanjili ribokrađu. A da imao pet ribočuvara, mi bismo je u potpunosti iskorenili. Ovako, 65 kilometara reke je jako teško čuvati sa tri čoveka. Uočavamo blagi trend smanjenja krađa ribe. Kako dolaze presude sve je manje povratnika na reku. I ti koji su povratinici, jesu socijalni slučajevi koji od toga žive. I oni svesno rizikuju da budu uhvaćeni, da budu procesurani, pa šta bude“, dodaje naš sagovornik.
Dobra saradnja ribočuvara i policije
Iako bi bilo dobro da se broj ribočuvara poveća, to za sada nije moguće.
„Već duže vremena tražim da imamo veći broj ljudi. Međutim, trenutna situacija je takva da sredstava nema za plate za veći broj ljudi i onda se ovo radi kao kada biste držali požar pod kontrolom. Niste ga ugasili, on tinja, držite ga pod kontrolom, ali da biste ga ugasili potrebna su još dva vatrogasca i još nešto opreme. Za sada je stanje sa ribokradicama pod kontrolom, ali ako se želi potpuno rešavanje tog problema, potrebni su i dodatni resursi“, objašnjava direktor Rezervata prirode.
Veoma je važno to što ribočuvari imaju dobru saradnju sa policijom.
„Policijske uprave u Zrenjaninu i Novom Sadu, policijske stanice u Bečeju i Žablju izlaze na teren po našem pozivu jako brzo. Jer u slučaju da naši čuvari hoće da legitimišu neko lice koje odbija da da ličnu kartu mi odmah zovemo policiju. Policija to lice privodi i podnosi ili prekršajnu ili krivičnu prijavu. Šta se kasnije dešava sa tim, to je nešto drugo. Po mom mišljenju, kaznena politika za ova dela je blaga. Od svih prekršajnih i krivičnih pijava izrečena je samo jedna uslovna kazna zatvora. Sve ostalo su bile novčane kazne koje su daleko ispod štete koje je to lice nanelo ribljem fondu. Ono što je dobro za nas i za opšte stanje na Tisi, jeste to što onih ljudi koje uhvatimo na toj deonici više nema. Oni se ne pojavljuju tu više, ali problem je što dolaze novi“, kaže Jovanov.
„Nama je bilo važno da elektroribolov eliminišemo kao jedno oruđe koje je bilo prisutno u ribolovu. Takođe, cilj nam je da stavimo pod kontrolu ribolov na Tisi“, dodaje naš sgovornik.
Šta se smatra ribokrađom?
Ako se radi o rekreativnom ribolovu zakonodavac je propisao da je dozvoljeno imati najviše 3 štapa. Tokom jednog dana maksimalno može da se upeca 5 kilograma ribe. Takođe, određene vrste ribe ne smeju se loviti ispod tačno propisane dužine. Kod privrednog ribolova propisi su još drastičniji. Jer osim ograničenja u opremi i količini ulova, propisano je i u koje vreme ribolov nije dozvoljen.
„Na terenu nailazimo na rekreativne ribolovce koji umesto dozvoljena tri, imaju pet ili čak osam štapova. Umesto da ulove 5 kilograma ribe, oni ulove i 10. Kad izvadimo ribe iz čuvarki pregledamo koja je vrsta ribe i onda je premeravamo. Dešava se da riba umesto propisanih najmanje 45 centimetara dužine ima svega 25 centimetara. To su sve prekršaji. Te ljude onda procesuiramo. To isto radimo i kod privrednog ribolova i još kontrolišemo alate i opremu koju koriste. Najčešće imamo problem sa nelegalno postavljenim alatima. Oni imaju pravo da koriste 30 alata pod određenim uslovima na reci, a koriste mnogo više. Uz to, prisutna je i pojava ribokrađe elektroagregatima. Ne samo na Tisi, nego i na plodištima, gde je ribolov zabranjen. Krivični zakon smatra da je onaj koji lovi ono što ne sme, kada ne sme i na mestu gde ne sme, u krivičnom delu“, kaže Jovanov.
Šta se radi sa ribom koja je ulovljena na nezakonit način?
Ukoliko je zatečena riba živa, vraća se u reku. Ukoliko je riba uginula, nosi se u kafileriju.
„U slučaju kada naiđemo na ribokradice sa uginulom ribom, obaveštavamo veterinarsku inspekciju. Ona sastavlja zapisnik i nama nalaže da tu ribu odnesemo u kafileriju na neškodljivo uništavanje. Kada govorimo o fizičkom licu koje smo sa tom ribom uhvatili, pišemo zapisnik o prekršaju i potvrdu o oduzimanju sredstava ribolova. Ako nekog uhvatimo u izvršavanju nelegalnog ribolova, mi mu oduzimamo sve što je tom prilikom koristio. Štapove, mreže, čamac, ako ima oduzimamo i vozilo. Ukoliko taj neko ne želi da se legitimiše zovemo policiju. I tada mu se uručuju zapisnik i potvrda o oduzetim predmetima. To stoji kod nas u krugu firme do okončanja procesa“, objašnjava naš sagovornik.
Izrečene kazne manje od zakonom propisanih
Problem je što sudovi i tužilaštva iste prekršaje ili krivična dela različito kažnjavaju.
„Postoji neujednačena praksa među sudovima. Pojedini sudovi i tužilaštva odbijaju naše krivične prijave jer se nagode direktno sa počiniocima. Umesto da budu krivično gonjene, ribokradice uplate određenu sumu u budžet. Situacija kod nekih drugih sudova je temeljitija i tu se nalažu uslovne zatvorske kazne i uništavanje zaplenjenog pribora za ribolov drobljenjem. Plovni objekti i vozila koja su zatečena, prodaju se na licitaciji, a mi možemo da učestvujemo po povlašćenim uslovima. Kada dođe predmet do suda, sud je prilično oštar. Ukoliko predmet ostaje u tužilaštvu, tužilaštvo gleda da li može da se nagodi ili će da procesuira slučaj“, kaže Jovanov.
„Do sada nismo videli manju kaznu od 50.000 dinara. Jer sve kazne koje su izrečene dobijamo od suda. Problem je što zakon propisuje da se ta kazna kreće od 150.000 do 500.000 dinara. I onda vidite da je ta izrečena kazna daleko manja od minimalne, zakonom propisane. Tu je sud verovatno uvažio socijalni status počinioca, olakšavajuće okolnosti… Videli smo i jedan popriličan iznos od 250.000 dinara, gde se radilo o povratniku, licu koje je nekoliko puta zatečeno u vršenju protivzakonitog ribolova. I kao što sam rekao izrečena je jedna uslovna kazna zatvora. I to za lice koje je vršilo ribolov na posebnom staništu riba. Tu je išla i novčana kazna, zatim zaplena opreme koja je korišćena i izrečena je zabrana izlaska na reku“, dodaje naš sagovornik.
Ribočuvari često na meti ribokradica
Ribočuvari se neretko nađu i u vrlo neprijatnim situacijama.
„Nisu retki napadi na ribočuvare. Čuvari prirode i zaštićenih područja imaju pravo da nose oružje. Ribočuvari nemaju to pravo. Dešavalo se da su ribočuvare tukle ribokradice, da su ih bacali u reku… Dešavale su se razne stvari, pa smo bili prinuđeni da ribočuvarima obezbedimo određena pomagala kako bi mogli da se sačuvaju ukoliko dođe do fizičkog obračunavanja. Vrlo često se dešavalo i da na ribočuvare nasrnu psi lutalice. I to je jedna jako nezgodna situacija“, objašnjava direktor Rezervata prirode.
Od ribokradica mnogo veći problem je taj što riba stiže na tržište bez veterinarske kontrole.
„Ribokradice imate pred slave, tokom posta, u leto… Tokom čitave godine. Nije to samo pred Svetog Nikolu i Badnji dan. Ono što je za mene zabrinjavajuće jeste to što ulovljena riba ne podleže veterinarskom pregledu. Kada neki ribar nelegalno ulovi ribu on je predaje bez ikakvog sertifikata o zdravstvenoj ispravnosti. I to je jedina namirnica koja je životinjskog porekla, a koja ne podleže veterinarskoj kontroli. Pa ako se pojavio neki herpes na Tisi ili gde već, doći će do pomora ribe. Ukoliko to neko proda dalje nekoj prodavnici, to će ući u ljudski lanac ishrane. I to je ozbiljniji problem. Čujemo da se radi na usaglašavanju propisa, ali činjenica je da sada riba ide u promet bez pregleda, jer to nije obavezno da se radi. Ima i onih koji rade veterinarske preglede ribe, ali to je stvar njihovog izbora“, upozorava Dejan Jovanov, direktor Rezervata prirode.
I dok se na Tisi situacija sa ribokradicama drži pod kontrolom, mnogo ozbiljniji problem postoji na Tamišu. Jer na tamošnjih 100 kilometara reke postoji samo jedan ribočuvar.
.gif)
.gif)
