Sudbina velikog broja vrednih ali ruiniranih zgrada poput Pinove vile i nekolicine njih u strogom centru grada, mogla bi uskoro da bude rešena zahvaljujući postupku restitucije i vraćanju istih privatnim vlasnicima.
Prošlu, 2015. godinu, obeležio je početak ciklusa vraćanja, ali i saniranja onih zgrada koje su jednim delom u vlasništvu Grada Zrenjanina.
Rešeno je pitanje objekta Kralja Aleksandra I Karađorđevića 26, takozvane kuće Filkovića, sasnirana je zgrada na broju 43 poznatija kao Jakšić-Ambrozi, a nedavno je stari sjaj i funkcionalnost povratila i zgrada Velikobečkerečke štedionice na Trgu dr Zorana Đinđića. Uređenje centra i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa biće prisutno i u 2016. godini, a izgradnja novih objekata u centru mogla bi se očekivati u 2017. godini, rekao je zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac.
– Iako su građani očekivali da do ovoga dođe i ranije, poznato je da veliki broj zgrada nije u vlasništvu Grada Zrenjanina već u vlasništvu privatnih lica. Međutim, zakonska regulativa države u narednom periodu mnogo će pomoći lokalnoj samoupravi po pitanju rešavanja vlasništva zgrada, samim tim i održavanja. Definitivno je da ćemo mi našim odlukama morati da utičemo na vlasnike objekata u „ekstra zoni“, da moraju da budu svesni mesta na kom se objekti nalaze, a zatim i izgleda tog objekta. Nemoguće je da u centru grada i dalje budu objekti koji su skloni padu i koji ugrožavaju bezbednost građana, i zato će ti vlasnici morati da investiraju u svoje objekte, ne samo da naplaćuju kiriju izdavanjem u zakup preduzetnicima. Takođe, stava sam da će i lokalna samouprava od naplate kirije u onim objektima koji su njenom vlasništvu, takođe morati dodatno da investira u održavanje istih – taj novac nemože da ide na dnevnu potrošnju, na asfaltiranje, izgradnju vodovoda, nego ulaganje u poslovni prostor, kaže Saša Santovac.
Objekti nad kojima je završen proces restitucije, predati su vlasnicima, a takve su zgrade u Kralja Aleksandra I Karađorđevića 31, 25,8, Kralja Aleksandra I Karađorđevića 24 i Svetozara Markovića 2, Žitni trg 5, Pupinova 15, Ive Lole Ribara 2.
U procesu restitucije su Kralja Aleksandra I Karađorđevića 24, zatim i 36, Gimnazijska 3, Saveznička 2, Cara Dušana 25 i objekat na adresi Ive Lole Ribara 13, odnosno Pinova vila.
-Što se tiče tog objekta, porodica Varadi je u procesu restitucije, potražuje taj objekat i činjenica je da će ga dobiti. U objekte koji su u restituciji, tamo gde je podnet zahtev i u toku je proces vraćanja, Grad Zrenjanin ne samo da nema interes da ulaže, nego je i zakonom jasno predviđeno da mi ne možemo da ulažemo u privatnu imovinu. Tako da su objekti koji su predmet negativnih komentara jednim delom u dosta lošem stanju jer ne postoji zakonska mogućnost za ulaganje. Očekujemo od vlasnika i onih koji će to postati u narednom periodu, da krenu u proces adaptacije objekata koje su dobili, istakao je Santovac.
Jedan od najproblematičnijih objekata trenutno jeste zgrada nekadašnje Robne kuće Beograd. Ograđena žicom dugi niz godina, ova zgrada, naročito u delu koji je u Jevrejskoj ulici predstavlja veliko ruglo. Dok se među privatnim vlasnicima razrešava pitanje imovine ovog objekta, lokalna samouprava je zauzela rigorozan odnos čime se nada da će ubrzati proces uređenja krova i fasade nekadašnjeg velelepnog objekta.
-Uspeli smo da uradimo jednu važnu stvar, a to je da podignemo cenu zakupa javne površiine kada su u pitanju objekti koji su skloni padu i ona je tri puta viša u odnosu na zakup funkcionalnih, uređenih objekata. Na taj način podstičemo vlasnike da uđu u proces rešavanja problema. Robna kuća Beograd od 2015. godine plaća tri puta više za zakup javne površine i računa joj se prava, realna kvadratura. Mišljenja smo da će vlasnici takvim modelom uvideti da im se više isplati da saniraju fasadu nego da plaćaju toliku kiriju, kaže Santovac.
U ovoj godini je nastavljeno rešavanje pitanja imovinsko-pravnih odnosa nad placem na kom se do prošle godine nalazila kuća Filkovića.
– Objekat je srušen, na nama je da se navedeni proces završi u 2016. godini i da se u 2017. krene u izgradnju novog objekta na tom prostoru, moguće putem javnog oglasa gde bi zainteresovana lica mogla da kupe taj prostor i izgrade novi objekat. Druga mogućnost je da grad uđe u proceduru izgradnje novog objekta sa poslovnim prostorom, ali to već zavisi od prihoda koji ćemo ostvariti u 2016. godini. Ono što je sigurno, jeste da bez obzira ko bude gradio i ulagao, moraće da sazida takav objekat koji će imati repliku fasade nekadašnje kuće Filkovića. Sve ostalo – unutrašnje uređenje, može da bude po volji investitora, rekao je portalu I love Zrenjanin Saša Santovac.
Promene vlasništva u centru grada kroz proces restitucije uticaće i na zakupce poslovnog prostora koji bi mogli doći u situaciju da im novi vlasnici po isteku postojećih ugovora o zakupu, promene iznos kirija.
(Foto Pinova vila: Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin)