Reprezentativci Srbije, u prirodnom sankanju (Natural luge), naši mladi sugrađani Luka Novaković i Nikola Ignjatov, i ove godine su učestvovali na svetskim i evropskim takmičenjima. Kao i svi ostali, najviše su se radovali takmičenju u Moskvi koje se smatra posebnim doživljajem, međutim, okolnosti su ove godine ipak bile drugačije.
„Nakon Svetskog kupa u Austriji, u Mariazellu, ostao nam je kup u Moskvi, i svi smo se pripremili za odlazak tamo. Trebale su da se održe dve trke, u dve discipline. Jedna se zove „pursuit run“, kada se spajaju takmičari drugačijim redosledom, a druga je trebala biti ona regularna, sa dva oficijelna treninga i dva spusta. Sam dolazak u Moskvu je protekao u najboljem redu. Bili smo smešteni u jednom prelepom hotelu. Rešili smo da vreme do trka provedemo na najbolji način, u šetnji gradom i druženju sa prijateljima. Pozvali smo naše drugove iz drugih reprezentacija, otišli u razgledanje, i organizovali druženje. Sutrašnji dan nam je bio veoma zanimljiv. Išli smo metroom za koji se kupuju višednevne karte, do Crvenog trga. Mislili smo da ćemo u Moskvi ostati još četiri dana“, prepričao nam je Luka.
Tri aviona i četiri aerodroma do Srbije
Prema utvrđenom rasporedu, narednog dana su trebali otići na stazu, ali ih je ujutru sačekal sasvim druga situacija.
„Prva vest koju smo dobili tog jutra je da je trka otkazana, jer je rat. Svi su bili u žurbi. Morali smo hitno da spakujemo sanke i opremu. Rečeno nam je da se traže zamenski datumi za let, i da se onog momenta kada se potvrdi svi pakujemo i odlazimo. Nama, Brazilcima, Poljacima, Francuzima, Koreancima i još nekima su potvrđeni letovi za taj dan. U roku od dva sata smo sve sredili i spakovali, i autobusom krenuli na aerodrom. Nismo kretali sa Šermetejeva kao što je bilo predviđeno, već sa Domodojeva. Na aerodromu nas je tek čekao haos. Bila je jako velika gužva, i jako puno uznemirenih ljudi. Svi smo bili zajedno, i dobili smo letove prvo do Frankfurta, a zatim do Beča. Prošli smo kroz niz provera ,ekali tri sata na aerodromu, a avion za Frankfurt je bio prepun. Po dolasku u Frankfurt, pomalo zbunjeni zbog prelaska u drugu vremensku zonu, svi zajedno se ukrcavamo u avion za Beč“, predstavio je Luka.
„Na letu za Beč, ostali smo mi, Brazilci, Japanci, Poljakinje, i Tina iz FILL grupe. Shvatamo da ćemo jedva stići na avion za Beograd, jer avion kasni. Ne mogu reći da nam je bilo svejedno, jer smo razmišljali, šta ako ipak zakasnimo, treba se opet snalaziti. Odlazimo da se pozdravimo sa prijateljima, jer smo znali da po izlasku iz aviona moramo bukvalno trčati. Rastanak nam je svima bio emotivan. Bukvalno smo utrčali u prvi bus, koji je kretao, i uspeli da stignemo do G izlaza. Na našu sreću i taj let je malo kasnio. U Zrenjanin smo stigli oko pola dva ujutru, nakon 13 sati provedenih po aerodromima, i letovima. Žao mi je što je sve tako ispalo, i što je loša situacija tamo. I mi, kao i naši prijatelji iz drugih reprezentacija se nadamo da će se sve smiriti, i da se u sledećoj sezoni vraćamo u Moskvu“, istakao je Luka.
.gif)
.gif)
