U neposrednoj blizini Velikog pešačkog mosta, na desnoj obali Begeja, u stlilu secesije, između 1905. i 1910. godine podignuta je palata jednog od najbogatijih vojvođanskih veleposednika i industrijalaca toga doba Lazara Dunđerskog. Samu palatu je gradio kao svoju rezidenciju. On je u njoj stanovao, ali je imao i poslovni prostor u prizemlju.
Uređenje ovog, za Zrenjanin veoma važnog objekta, započeto je nedavno i odvijaće se u nekoliko faza. O planovima, procesu uređenja, ali i istorijskom značaju ovog objekta, za naš portal govore Spomenka Urošević, viši stručni saradnik, arhitekta – konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika i Slavko Vukov iz Zemljoradničke zadruge „Zrenjanin”, u svojstvu jednog od suvlasnika zgrade.
Kada je osnovan Zavod za zaštitu spomenika, počeli su da se rade konzervatorski projekti, a jedan od prvih bio je upravo projekat palate Dunđerski. Zadatak Zavoda je konzervatorski nadzor. U ovom slučaju, pratiće radove i voditi računa da se sve izvodi po projektu i po zadatim merama tehničke zaštite.
.jpg)
– Čim počnu radovi, mi ćemo ih nadgledati i voditi računa da to sve bude onako kako je predviđeno našim merama, a stav konzervatora je da se objekat mora vratiti u prvobitno stanje – onako kako je nekada izgledao kada je napravljen. Bez obzira što su se u njemu posle desile neke izmene, prostori su adaptirani i u jednom momentu su ugrađeni novi otvori. To se sada sve demontira. Vraćaju se otvori kakvi su nekada bili jer su oni baš karakteristični za stil secesije. To je jedna igra talasastih otvora, jednodelnih, dvodelnih i trodelnih prozora i vrata sa lučnim nadsvetlima – kaže Spomenka Urošević.
Arhitekta napominje da se ceo objekat mora prvo sanirati od vlage, a zatim malterisati. Ukrasi od malterske plastike se pritom moraju sačuvati. Predivna fasada sale prema Begeju koja je nekada služila za balove i svečanosti, sada je u najgorem stanju zato što se uvek renovirala ulična fasada, odosno fasada prema trgu i tu je stalno nešto rađeno i adaptirano.
– Za palatu je najvažnije da se reši odvod atmosferske i kapilarne vlage, da se zaštiti od propadanja tako što će se zaštititi od vlage. Tek kada se to uradi, možemo da pričamo o novom malterskom omotaču, stolariji. Problem svih vojvođanskih objekata je taj što su svi oni prepuni vlage i što nije dobro ili uopšte urađena sanacija, pa oni brzo propadnu. Ono što je najvažnije, krov će se sanirati, možda i promeniti, postaviće se nova malterska obloga fasade i najmanje sredstava ostaje za nove otvore, pa će se samo najkritičniji uraditi da budu potpuno novi, a ostali će biti restaurirani. Po našem mišljenju bi trebalo uraditi sve nove otvore jer je palata stara više od 100 godina i bilo bi dobro da se svi vrata i prozori zamene, ali trenutno nema mogućnosti za tako nešto. Išli smo sa izvođačem i projektantom da pogledamo u kakvom stanju su ukrasi. Uglavnom su oštećeni, ali mogu da se restauriraju na osnovu starih fotografija, kaže Urošević.
Ovim konzervatorskim projektom je predviđeno da se vrate otvori kakvi su nekada bili, i oni moraju biti od punog drveta. Vratiće se ornamentalna ukrasna plastika od gipsa i maltera kao i način obrade fasade kao u vreme kada je zgrada bila podignuta.
– Koristićemo dve, naviše tri boje, jer je fasada sama po sebi interesantna i ne treba je puno ukrašavati bojom. Svečana sala, koja je nekada služila za balove i razne svečanosti, posle rata kada je zgrada prešla u društveno vlasništvo, pretvorena u bioskop „Vojvodina” i ona bi mogla ponovo mogla da ima taj svečani karakter pogotovo pošto je unutra jako interesantna i što bi balkon koji je porušen davnih godina, mogao da se rekonstruiše. I u enterijeru vlada talasasta linija. Prozori i vrata su talasasti, jako je interesantna ograda koja se nalazi prema dvorištu i malterska obloga koja je vrlo karakteristična. Mislim da takva ne postoji u gradu, ali ona ne bi trebalo da se radi u ovoj fazi – dodaje arhitekta Urošević.
Jedan od sedamdeset suvlasnika ovog objekta, Slavko Vukov, kaže da je projektovana vrednost prve faze oko 10 miliona dinara i da su se ta sredstva prikupljala tri godine.
– Nadam se da ćemo uspeti da uradimo uličnu fasadu prema Begeju i prema mostu, zamenu crepa i sanaciju krova. Što se tiče fasade, tu računamo da bi radovi mogli da budu gotovi u narednih 2,5-3 meseca, a krov do kraja godine, jer nam cena još uvek nije poznata, a Zavod insistira da to bude u tipu crepa nekadašnjeg bibera, što je najskuplja varijanta. Da bi dobili dozvolu da radimo, izgled fasade mora da se vrati u prvobitno stanje što poskupljuje radove, a sve sami finansiramo, nismo dobili nikakvu pomoć. Do sada se nismo obraćali državi i gradu, ali imamo i to u planu. Mislim da ovim dokazujemo da smo ozbiljni, a kada to budu videli gradski čelnici, nadamo se da će imati razumevanja i da pomognu, kaže Vukov za portal I love Zrenjanin.
.gif)
.gif)
