I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Vesti Zrenjanin

Regataši svake godine kanuima plove Tamišem, ali obavezno kampuju u Botošu

ZrBizNet

Regataši iz Pančeva, Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, godinama unazad u kanuima veslaju duž Tamiša. Ova regata prvi put je organizovana 1999. godine. Od tada do danas održava se u kontinuitetu. Učesnici regate se, po pravilu, svake godine zaustavljaju da prenoće u Botošu. I to u svojim šatorima, koje postavljaju na obalu reke. Od pre 7-8 godina Udruženje žena „Vredne ruke“ iz Botoša, počelo je da organizuje dočeke regatašima. Druženje se svake godine obnavlja na radost i zadovoljstvo i domaćina i gostiju. A sve to u prirodi i tik uz Tamiš.

Devetnaesti put po redu Jovan Opačić i njegove kolege, koji su deo tima regate koja plovi Tamišem, krenuli su ovog jula u avanturu i opuštanje na reci. Veslanje u kanuima duž celog Tamiša u Srbiji, za njih je nešto mnogo više i lepše od odmora.

I Taxi Zrenjanin

“U mladosti sam bio veslač, a sada mi je ovo rekreacija. I meni i mojim prijateljima. Mi uživamo. Uvek ima i nekih novih ljudi koji nam se priključuju. Naravno, postoji i deo nas koji smo stalno zajedno na ovakvim dešavanjima. Već smo počeli da funkcionišemo kao porodica. Prvi put smo veslali ovako rekom Tamiš 1999. godine. Od tada nismo propustili ni jednu godinu. Termin ove regate je uvek početkom jula. Ranije smo „šetali“ termin regate, ali se pokazalo da u junu zna da bude kiša. Baš smo ovde, gde se sada nalazimo, 2001. godine doživeli jaku kišu. Od tada regatu ne organizujemo više u junu, nego u julu. I do sada nismo imali problema s vremenom“, počinje priču Jovan Opačić iz Pančeva, organizator regate.

Jovan Opačić

Učesnici regate na Tamišu – iz Pančeva, Zrenjanina, Novog Sada, Beograda

„U grupi koja je ove godine krenula Tamišem ima nas nekoliko iz Pančeva. Priključili su nam se i ljudi iz drugih mesta. Ima Zrenjaninaca, Novosađana, Beograđana… Mi iz Pančeva živimo na Tamišu, blizu ušća u Dunav. Poznajemo taj deo reke, jer tu veslamo, rekreiramo se i bavimo se sportovima. Ideja nam je bila da upoznamo ceo tok reke Tamiš u našoj državi. Kada smo to uradili 1999. ustanovili smo da je to izuzetno lepa reka. Da je skroz drugačija od onoga kakva je kod nas u Pančevu. Jer Tamiš je tamo pod uticajem Dunava, praktično je kao dunavski zaliv. A ovde još ima karakteristike reke koje je Tamiš imao onda kada je u Pančevu još postojalo gradsko kupalište, koje je grad održavao i na kojem smo svi provodili leta“, dodaje naš sagovornik.

Nažalost, ni u Pančevu, ni u Botošu, a ni u mnogim drugim mestima, nekadašnjih kupališta na Tamišu odavno nema.

„Od kada su profunkcionisali Đerdap i sistem Dunav-Tisa-Dunav, reke se zamuljavaju, akumulacija je takva i u tom smislu nema plaža. Ovde, gledajući od Jaše Tomića pa do Botoša, Tamiš još ima te prirodne karaktristike. Istina, i ovde možemo da vidimo jednu akumulaciju koja je nastala zbog potreba DTD-a gde se taloži mulj. Od meštana čujem da je nekada ovde bila predivna plaža, da je sve funkcionisalo, da je tu bio i ugostiteljski objekat. Sećam se da je, kada smo mi ovde ranije dolazili, taj objekat još radio. Sada je uništen. Šteta.“, kaže Opačić.

Tamiš je lepa, čista, mirna reka

Regataši neizostavno vole prirodu i boravak u njoj. A veslanje rekom, kakav je Tamiš, predstavlja odmor i za dušu i za telo, uprkos tome što zahteva fizički rad.

„Tamiš je jako lepa reka. Čist je, nije zagađen. I to je ono što mi volimo. A ima još nešto što volimo na ovoj regati. Počeli smo lepo da se družimo sa ljudima iz mesta u kojima svraćamo. To je ta neka čar banatska. Kao da smo u jednom dovorištu. Družimo se, ljudi se pronalaze, mentalitet nam je sličan. Kada se ide po drugim krajevima zemlje i po svetu, i tamo ima prirodnih lepota, ali tamo je drugačija kutura, drugačiji su rezoni. Mi se ovde jako lepo razumemo. Botoš je mesto u koje obavezno svratimo i gde nas domaćini uvek lepo ugoste. I njima i nama to puno znači“, objašnjava naš sagovornik.

Regataši vratili Botošane na reku

„Mi smo potpuno neočekivano uspeli da ih dovedemo ponovo na reku koju su već zaboravili. Ovaj objekat kod kojeg stojimo, nekada je bio vrlo reprezentativan i značajan. U selu je bio i hotel koji je do pre nekoliko godina radio. Botošani su iz toga istupili iz nekih razloga. Ovo je retka prilika da se u Botošu na Tamišu nešto dešava. Koliko je tu sad stanovnika Botoša, koliko njihovih gostiju iz susednih mesta, ja ne znam, ali se svi dobro provodimo. Pa, makar jednom godišnje da svi budemo na reci ovde i da se vratimo prirodi“, dodaje Opačić.

Regata rekom Tamiš podrazumeva da se vesla od Jaše Tomića do Pančeva.

„U zavisnosti od spremnosti ekipe i od toga koliko su ljudi vični veslanju i koliko su željni da to odrade na neki jači način, ta tura može da se pređe surovo brzo. Mladi ljudi i sportisti bi to mogli da pređu za dva dana. Mi bismo mogli za tri, ali smo procenili da je četiri dana optimalno. Da to mogu da savladaju i oni koji su novi u ekipi i nisu vični veslanju. Ne želimo da ih odbijemo od regate. Želimo da im pokažemo da je to teško, ali da može da se savlada i da i oni ovo zavole. Deonice su približno jednake – 30-ak kilometara dnevno. Nisu velike, ni mnogo zahtevne. Svi mogu u toku lepog vremena za dan da stignu do mesta koje je predviđeno za kamp. Da je manje dana, bilo bi teže i bilo bi manje ljudi koji bi dolazili na regatu“, kaže naš sagovornik.

Udruženje žena tradicionalno dočekuje regatu

Udruženje žena Vredne ruke iz Botoša nekoliko godina unazad trudi se da regatašima priredi nezaboravne dočeke na Tamišu.

„Udruženje žena se sasvim slučajno priključilo celoj ovoj priči. Saznali smo da regataši dolaze na Tamiš, tako da maltene to niko ne zna. Oni su fini, mirni, tihi ljudi. Dođu, budu malo u Botošu, prespavaju i odu. Bez puno buke i galame. Došli smo na ideju da im organizujemo mali doček uz večeru kako oni ne bi morali tako umorni posle celodnenog veslanja da pripremaju večeru. Oni su to prihvatili oberučke. I evo, ta saradnja traje unazad 7-8 godina i na njihovo i na naše zadovoljstvo. Pošto mi ne pravimo one klasične zabave kao što to rade neka druga udruženja, u ovome smo našli priliku i način da se odužimo našim prijateljima iz drugih udruženja čije manifestacije posećujemo. Oni takođe dolaze kada je regata i njima se ovo jako dopalo. Tu su kolege iz Orlovata, Belog Blata, Banatskog Despotovca, sa Bagljaša“, kaže Ksenija Grujić, predsednik Udruženja žena Vredne ruke iz Botoša.

Ksenija Grujić i članice Udruženja žena „Vredne ruke“ iz Botoša

A dočeka nema bez domaće kuhinje.

„Ovog puta se kuva vojnički pasulj. Bez kolača, naravno, ovo ne može da prođe. Pa kako bi to bilo da vam dođu gosti, a da nemate kolače. Biće tu štrudli, kiflica, šamrolni, bakinog kolača… Tu su nam malo pomogli i članovi drugih udruženja koji su došli i doneli svoje kolače. Mislim da se svima sviđa to što je ovo skroz drugačije od onoga što ostali organizuju. Mi smo u prirodi i svi se lepo provodimo. Mislim da i osmesi prisutnih to potvrđuju. Pitali smo učesnike regate, veslače, da li bi mi mogli da se vozamo kanuima i oni su to prihvatili. Tako da oni koji žele mogu da idu na veslanje sa regatašima“, objašnjava naša sagovornica.

Godinama se za večeru sprema vojnički pasulj

Tajna, po mnogima najuksnijeg pasulja, onog vojničkog, je u tome što se kuva u velikim količinama.

„Za sve goste smo spemili pasulj sa rebarcima, papcima, kobasicama, kolenicom. Ima nekoliko vrsta mesa. Neznam tačno koliko kilograma, ali ima ga dosta. Potrošili smo tri kilograma pasulja. Tajna pripremanja ovog pasulja je u tome što je kuvan u bakraču, jer je u pitanju veća količina, pa se on onda lepše skuva i ukusniji je nego iz šerpe. A inače se kuva kao i kod kuće, kada se sprema na malo. Vatra mora da bude tiha. Ovaj pasulj se krčkao dobra tri sata. Ovde ima sigurno 50-60 porcija. Možda i više. Pasulj sam iskuvao u jednoj vodi, nisam ga potapao da odstoji preko noći, jer je mlad i brzo se kuva. Da sam ga potapao, onda bi se sav raskuvao“, kaže Dragan Grujić iz Botoša.

Dragan Grujić

Naš sagovornik objašnjava da regataši ne žele da menjaju jelovnik kada dođu u selo.

„Svake godine ja kuvam pasulj. Ove godine sam hteo da pravim gulaš, ali su svi rekli da ne menjamo tradiciju i da kuvam pasulj. Neće da menjaju ono što je provereno i što im se sviđa. Uglavnom se sve pojede, ako nešto i ostane, onda to regataši pojedu za doručak. Jedne godine je nakon večere ostalo za jednu šerpu viška pasulja. Regataši su tu šerpu pokrili tanjiračom i ostavili je tu u jedan ugao. Preko noći im je neko ukrao i šerpu i tanjiraču i pasulj. Sve je otišlo. Onda su me ujutru zvali da im pozajmimo tanjiraču kako bi mogli da spreme doručak – da ispeku kobasice, meso, jaja“, objašnjava Dragan.

I novi članovi regate se uverili u gostoprimstvo Botošana

Učesnici regate koji su ove godine prvi put na veslanju, kažu da su o Botošu i gostoprimstvu domaćina iz sela mnogo slušali. I da su jedva čekali da se i sami uvere u te priče.

„Ja sam iz Beograda, a radim u Pančevu. Prvi put sam sa ovom regatom na Tamišu. Bio sam ranije sa njima na drugim rekama. S obzirom da radim u Pančevu imam na poslu mnogo kolega koji su iz ovih krajeva. Puno sam priča čuo o ovom kraju i o Botošu, Tomaševcu, Orlovatu, ali sam prvi put ovde. Regataši pričaju kako su u Botošu uvek lepo dočekani i prihvaćeni i da se uvek lepo provedu. Sada ću imati prilike da se u to i sam uverim. Baš imam želju da upozanam ove ljude“, kaže Goran Antić iz Beograda.

Goran Antić

Vožnja kanua je posebno iskustvo

Goran voli prirodu, ali za vožnju kanua se tek skoro odlučio.

„U ovu priču sam ušao pre možda godinu i po, dve. Volim prirodu, a na ovaj način mogu da osetim prirodu sa neke druge strane. Iz čamca. Ovo je idealno za opuštanje. Ja sam se u životu bavio i planinarenjem i biciklizmom i nordijskim skijanjem. Sve se to svodi na to da pronađem razlog da budem što duže napolju. Ne bežim ja od žene i dece. Nikako. Imam dva klinca od 16 i 18 godina i stalno sam pokušavao da budem u kombinaciji sa njima. Oni su zainteresovani za planinarenje. Idemo na Frušku Goru, Vršački breg… Ali, za veslanje i vožnju kanuom nisam još pokušavao da ih zainteresujem. Hoću prvi put da to prođem sam, da vidim kako to sve izgleda. Verujem da će sledeće godine neko od njih biti ovde sa mnom“, objašnjava naš sagovornik.

„Ja, inače, imam kajak, ali je ova regata organizovana kao vožnja kanua i ja sam to prihvatio. Da bismo bili svi isti. Malo je vožnja drugačija, jer je kanu viši iznad vode i pogled je lepši“, dodaje Antić.

„Ljudi lepo reaguju kada nas vide da plovimo“

I Branislav Žebeljan iz Zrenjanina je prvi put u regati na reci Tamiš.

„Odlično je. Neke ljude iz ove regate sam upoznao ranije, išli smo na Dunav, na druga mesta. Tamiš je baš lepa reka. Fino nam je, prijatno. Usput smo nailazili na neke kupače koji su nas pozdravljali. Neko nas časti pivom, neko sa nama progovori koju lepu reč i svima nam je super. Regata traje četiri dana. Pošli smo iz Jaše, prvo noćenje je u Botošu, drugo u Farkaždinu, treće u Sefkerinu, i četvrti dan idemo u Pančevo do Dunava. Tamo je kraj. Inače, kolega i ja godinama veslamo. Ljudi koji to vole i time se bave, idu na Dunav, Tisu, Drinu… Ja nisam redovan član, jer imam dosta obaveza. Ali, uspem da odvojim 3-4 dana i da učestvujem u nekoj regati. Idemo kolega, njegov sin i ja. U poslednje vreme sa nama je počeo da ide i kolegin unuk, koji je sedmi razred“, kaže Branislav Žebeljan iz Zrenjanina.

Branislav Žebeljan

Od veslanja na Tamišu niko ne trba da ima strah, kažu regataši.

„Tamiš je mirna, pitoma reka. Tu nema nikakvih opasnosti. Nije to Drina ili neka druga „divlja“ voda. Tu nema brzaka… Dobro, da bi čovek išao na ovakvu regatu mora da zna da pliva, ako se ne daj bože kanu prevrne. A i to nije obavezno. Ako ne zna da pliva, imamo one spasilačke prsluke. Ovo je prava uživancija. Pogotovo kada se desi da je ovako lepo vreme kao što je sada. Na reci nije tako jako vruće, kao na kopnu. Tamo je prijatnije i baš je lepo“, objašnjava naš sagovornik.

Bez čega se na regatu ne kreće?

Učešće na regati i boravak od nekoliko dana u prirodi podrazumeva da bi oni koji se upuste u ovu avanturu trebali da znaju i šta da ponesu sa sobom. Tačnije, šta je to bez čega se na kampovanje ne kreće.

„Kad se krene u ovakvu avanturu mora da se ponese krema za sunčanje. Ja je sada nisam poneo i evo kolena su mi izgrorela. Sve je crveno. Nose se hrana, voda, pribor da se operete, ako pada kiša. Jer može i kiša da padne. Treba da se ponese šator u kojem ćete da spavate, neko sredstvo protiv komaraca, obavezno… Svi imamo po dve-tri torbe stvari. Čovek kada ide više puta onda već zna šta mu je potrebno. I svi smo mi različiti. Nekome nešto treba, nekome to isto ne treba. Neko voli malo veći komfor, pa nosi više stvari. Neko nosi manje stvari, pa se stisne tih nekoliko dana dok je na regati“, kaže Žebeljan.

Savet MZ želi da oživi Tamiš i Čardu na Tamišu

Dolazak regataša u selo, Savet tamošnje mesne zajednice vidi kao priliku da se i Tamiš i Čarda na Tamišu u narednom periodu ožive.

„Imamo velike ambicije. Ovaj savet je tek počeo da radi. Pripremili smo i kratkoročne i dugoročne planove. Jedan od njih je i da revitalizujemo Čardu koju imamo na Tamišu. Za početak ćemo najverovatnije izgraditi ovde jednu marinu. U pregovorima smo da pokrenemo vodene sportove, kao što su kajak, veslanje… Jer je reka stvarno mirna, bez talasa. Čak i kada su najveći vetrovi, ova destinacija može da se koristi za veslanje. Ova regata je tradicija koja ne bi trebalo da se prekida. Sport i kultura su u selu nosilac razvoja. Selo bez toga ostaje i bez ljudi. Znači odumire“, kaže Borislav Čizmaš, potpredsednik Saveta MZ Botoš.

Borislav Čizmaš

Kada će se ostvariti planovi koje Savet MZ ima, teško je prognozirati. Prvenstveno zbog imovinsko-pravnih odnosa koji postoje na zemljištu i na objektu za koje se planira revitalizacija.

„Čarda je, kao objekat, u privatnom vlasništvu, tako da će njena obnova malo teže ići. Zemljište pripada preduzeću Vode Vojvodine, sa kojim ćemo pokušati da se dogovorimo o našim projektima. Kada će se oni ispuniti, zavisi od gradskih i pokrajinskih čelnika koji moraju na sve planove da daju saglasnost. Ovaj Savet ima nameru da projekte sprovede do kraja. Da li će to biti za godinu, dve ili pred kraj mandata, ne možemo u ovom trenutku da garantujemo. Planove imamo i trudićemo se da ih realizujemo. Jer ljudi stvarno vole da dođu ovde. Priroda je divna. Nekada je ovde bio i most koji je povezivao Čardu s Tamišem. Ovo je bila plaža, tu su se nalazili i sportski tereni. Vidite da su i roštilji izidani. Sve je bilo prilagođeno ljudima, da ovde dođu i da uživaju. Šteta je ne iskoristiti ovakvu prirodu, kada je već imamo“, objašnjava Čizmaš.

Druženje ne može da prođe bez banatskih pesama

Dok se Čarda ne revitalizuje i dok Tamiš u Botošu ne zaživi opet kao što je živeo nekada, jedno je sigurno – regataši koji tokom jula veslaju u kanuima, ovde će svakako svraćati. A meštani iz sela će im neizostavno organizovati dočeke. Oni, osim dobre domaće hrane, pića i kolača, podrazumevaju i da se malo zapeva. Uz tradicionalni begeš, harmoniku i gitaru, banatske pesme se samo nižu jedna na drugu…

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh