Rečna avantura hrabrih Zrenjaninaca

Petočlani tim Zrenjaninaca, koji se godinama okuplja pod nazivom „Panonski mornari”, uplovio je brodom u grad na Begeju, nakon 45 dana plovidbe evropskim rekama i kanalima. Saša Skoko, Dragan Mošorinski, Samir Radin, Vladimir Almažan i Lazar Miljević dokopali su se obala rodnog grada, nakon prave avanture duge 2.400 kilometara.

Petočlana ekipa i brodić „Joke” dug svega deset metara, od polazne stanice u Amsterdamu do obala Zrenjanina izdržali su brojne izazove na avanturističkom putovanju, koje je trajalo duplo duže od utvrđenog plana. Na pristaništu pred zrenjaninskom „Pivnicom” dočekali su ih članovi porodica, predstavnici gradske uprave i sugrađani.

-Naša grupa entuzijasta, kako mi kažemo avanturista zaljubljenih u nautiku, izvela je još jedan poduhvat ovladavanja evropskim rekama i kanalima. Uspeli smo da prevalimo ogroman put od holandskih obala do Zrenjanina – govori još iscrpljen od puta Zrenjaninac Saša Skoko, vlasnik broda „Joke”, koji je u Holandiji i kupio.
On kaže da je ekipa, u kojoj nema nijednog profesionalnog brodara, pokazala veliku umešnost i sigurnost u plovidbi. Iz Holandije su krenuli sa dva broda, ali su jedan morali da ostave uz put, na Rajni, zbog kvara.
– Mošorinski i Radin su se pokazali kao odvažni i pouzdani kormilari i u najtežim uslovima plovidbe. Bez problema isplovili smo iz mreže holandskih kanala, gde smo se bukvalno češali o ogromne prekookenaske grdosije. A onda nas je čekao izazov na Rajni, brzoj i nepredvidivoj, gde smo jedan brodić morali da usidrimo, nakon prave borbe za život – priča Skoko.
On ističe da su pri kraju 430 kilometara dugog puta po Rajni i ulaska u mirnu Majnu imali još jedan veliki izazov u klancu Lorelaj, gde se reka suzila i ubrzala.
– Na dan našeg prolaska kroz klanac jedan holandski brod koji je nosio 1.300 tona sulfatne kiseline nasukao se na stene i to na istom mestu na kojem su januara njihova dva zemljaka izgubila zivot. Naš brod je išao kilometar na sat, a motor je jedva izdržao. Zbog toga su nam se svima oteli uzdasi olakšanja po izlasku iz ovog surovog dela reke – priseća se Skoko.

A posle 430 kilometara patnje sa Rajnom, panonski mornari uplovili su u mirnu reku Majnu, pa kanalom Majna-Dunav do Regensburga, a odatle nizvodno Dunavom do Srbije. Usput su se nagledali prelepih prizora, ističu brodari iz ravnice. I baš pred kućom, nakon preživljenih dana i noći borbe sa talasima, vetrom i povremenim nepogodama, na par kilometara pred ulazak u Tisu dohvatila ih je panonska košava, nemilosrdna i opaka.

– Bože, pa pusti nas već jednom kući – zavapio je Dragan Mošorinski, očajan što ih je pred kućnim pragom sačekalo još jedno iskušenje. Na kraju, savladana je i košava i brodić zakićen holandskom i srpskom zastaom konačno se dočepao mirnog Begeja. A ekipa „Panonskih mornara” već širi geografske karte i sprema novu avanturu uz poruku – „ima još reka koje čekaju na nas”.

Savladali Tamiš i Tisu

„Panonski mornari” su 2001. godine preplovili reku Tamiš od izvora u rumunskim Karpatima do ušća u Srbiju. Put je trajao 18 dana i bio dug 450 kilometara. Sledeće godine su to uradili i na Tisi, prevalivši vodom od izvorišta u Ukrajini do ušća u Dunav, ravno 1.005 kilometara za 26 dana. Sa svih ekspedicija vratili su se s obiljem foto i video zapisa, koje bi hteli da iskoriste za dokumentarni serijal. Sve svoje ekspedicije, inače, sami finansiraju, a porodice su im najveći sponzor i podrška.