Čitam – budite se, reagujete na pisanje o stanju u gradu, problemima… Ne vredi biti ni večiti pesimista i kao Kalimero uporno ponavjati : „u gradu nema ništa, u gradu nema ništa…“ (a pritom sedimo kući i ne promolimo nos nigde godinu dana). Ne može ni tako. Priznajem, nismo se ovajdili ni od optimizma naročito. Nemamo ponudu kao susedni Novi Sad ili Beograd , ali nije baš da smo totalno za(pre)pušteni. Kada zvučnija imena dođu u naš grad, znaju ljudi da se okupe nebi li videli i čuli nešto novo – promociju knige , tribinu , pozorišnu predstavu , koncert. Ali je zato bilo i tribina i koncerata koji su recimo punili sale u pomenutom NS-u, a u Zrenjaninu je ista stvar doživela fijasko za prepričavanje. Taj pisac ili pevač će sigurno doći u pred-stresno stanje kada sledeći put opet bude morao da nastupa u našem gradu. Nije svejedno kad te ispale. A još pevaš, igraš, pišeš baš za njih…. Nama je Zrenjanincima valjda dosta „hleba i igara“.
Stiže i 2012-ta, i naravno treba je dočekati kao i sve pretodne. Još ako nam je poslednja kao što su prorekle drevne Maje, onda stvarno moramo da se potrudimo.
Naravno, niko u Zrenjaninu ne očekuje spektakl, shvatali smo stanje prethodnih 11 meseci tokom kojih su političari u Srbiji izlazeći na govornicu dezorijentisano podsećali da je ovo „teška godina“. Right, najteže je nama koji vas slušamo. Znači-spektakla neče biti ali bi bilo pošteno da nam na Trg Slobode dovedu izvođača koji nije do sada „pokušavao da nas zabavi minimum 10 puta“ (čim kažem – pokušavao, sve je jasno) .
Poštujem sav trud simpatičnog Blaže i njegovog inspektorata, ali nemojte ove godine molim vas.
Eto to bih mogla da napišem na papirić pa da predam sekretarici gradonačelnika. Sve ostalo na trgu je i sada poznato – kuvano vino + petarde (možda se „omakne“ i vatromet). Klubovi su ove godine najbrži, nekoliko njih već sada ima kompletno osmišljenu ponudu uz tradicionalno obećanje za garanciju „najluđeg provoda“. U ovoj zemlji je sve „najluđe“…. Kako god, podržavam, jer što više ponuda ima – veće su šanse da sami napravimo izbor kako želimo da se provedemo. Proverena varijanta vam je ostanak kod kuće. Tu birate koga ćete gledati celo veče, koga ćete prvog pozdraviti u ponoć. Voilà. Šanse za iznenađenje su minimalne, ali može da se organizuje dobar provod. I možete da jedete dok vam ne pozli. I nema petardi. Podržavam sve, i kuću i lokal, i trg samo da se te večeri osetimo dobro, baš kao i narednih 364 dana.
Nego, kad već pomenuh prvog čoveka grada, moram da pohvalim akciju kojom će društveno odgovorne kompanije – sad kad (se već nisu sami setile) su javno prozvane, treba da obezbede srećne praznike socijalno ugroženim sugrađanima. Tom delu naše zajednice neće biti važno ko peva na gradskom trgu, već da osete cilj akcije – da bar u tom periodu, između dva Božića, ostave brige sa strane. Ja bih kod gradonačelnika poželela da se brige, problemi i sujeta recikliraju u sreću i razumevanje- što nedostaje, priznaćete, svima nama. SNG svima, 2012-ta!
.gif)
.gif)
