Vanredno stanje proglašeno zbog pandemije korona virusa kao i sva ograničenja koja su usledila nikom ne padaju lako.
Što se tiče kretanja i zatvorenosti u najtežem položaju su verovatno naši najstariji sugrađani. Upravo zato, njih nekoliko, smo obišli i preko kapije ih pitali kako žive i šta im najteže pada.
– Naravno da mi nedostaju izlasci i druženja sa prijateljima ali istovremeno poštujemo sve mere koje su u ovoj situaciji donete. Sa prijateljima i rodbinom čujem se putem društvenih mreža. Razmenjujemo između ostalog i recepte za kolače, pokazujemo to što smo umesili, pa pitam se da li ćemo moći da prođemo kroz vrata kad sve ovo prođe – u šali kaže naša sugrađanka Zorica.
U jednoj bašti zatičemo i starijeg sugrađanina koji orezuje lesku. – Ovo je posao, odnosno biljka koja ne može da čeka. Orezati se mora, a istini za volju ovo drvo daje jako mnogo ploda i bila bi šteta to ne iskoristiti. U svakom slučaju ovaj posao je jedan od najboljih lekova protiv dosade. Ostalo vreme kada sam u kući provodim čitajući – kaže naš sagovornik iz „malih“ ulica.
Korona nam je „pomogla“ da već sad nacepamo rekordnu količinu drva za zimu – kaže naš sagovornik iz Samoša.
– Moj lek za dušu je muzika, njom se bavim celog svog života, pa evo i sad kad sam napunio 74 godine zasviram nešto sam sebi i ženi, a isto tako prelistavamo stare slike i prekraćujemo vreme. Tako smo prelistavajući stare papire našli i jedan dnevnik. U njemu je moja tada dvogodišnja unuka zapisala „Dogovor kuću gradi“, to je čula od nas starijih i to neka bude moja poruka sugrađanima, poštujmo odluke, budimo disciplinovani kako bi i ovu kao i mnogre prethodne krize prebrodili – kaže profesor u penziji Ivica Petrov.
