Jesenja setva bila je možda i najskuplja do sada. Na to je svakako uticao rast cena energenata, ali i repromaterijala. Uprkos tome ratari su pšenicom zasejali veće površine nego lane. Ipak, mnogi strahuju da bi zbog nedostatka zimske vlage, ali i geopolitičkih prilika zarada od pšenice mogla da bude manja nego što bi trebalo, piše RTS.
Predvideti šta će se dešavati u agraru je jako teško, pogotovo kada se u Ukrajini i dalje vode ratni sukobi, kaže Vukašin Baćina, poljoprivrdnik iz Banata.
“Mene plaši da će pšenica u 2023. biti jeftina bez obzira na izuzetno skupu setvu koju smo imali, a što je svakako problem. U Srbiji je posejano mnogo, mnogo više pšenice nego ranijih godina. Zbog suše ljudi se plaše da seju kukuruz. Kada idem kroz njive, kroz polja to se sve sada zeleni“, kaže za RTS Vukašin Baćina, poljoprivrednik.
„Više je pšenice i u Rumuniji, što je zanimljivo. Jedino što bi moglo da spase nas jeste to što u Ukrajini nije obavljena setva. Ne volim da se radujem tuđoj nesreći, ali to je jedina nada srpskog poljoprivrednika. Da će pšenica biti skuplja jer je u Ukrajini neće biti, a znamo da Ukrajina važi za glavnog proizvođača pšenice u svetu“, dodaje ovaj poljoprivrednik.
Zbog visokih temperatura mogući manji prinosi pšenice
Kaže da razume što je u 2022. država zabranila izvoz žitarica, ali da je trebalo da se postavi kao Slovenija.
„Nismo mogli da izvezemo i prodamo pšenicu po cenama koje su bile u svetu. To bi bila velika zarada. Ali, i mi poljoprivrednici moramo da budemo donekle realni. Da je pušten izvoz, izvezla bi se sva pšenica i danas bi vekna hleba kod nas bila 200 dinara. To bi bio problem za čitavo društvo“, objašnjava Baćina.
„Moramo da napravimo kompromis da bude dobro i poljoprivredniku i krajnjem potrošaču. Ja poštujem što je država zabranila izvoz pšenice da ne bi ostala Srbija bez hleba, ali je trebalo poljoprivrednom proizvođaču da da dobru cenu za tu pšenicu. Država je trebalo da uradi kao Slovenija. Slovenija je zabranila izvoz pšenice, ali je svu pšenicu od svih proizvođača otkupila po ceni koju su poljoprivrednici tražili“, kaže ovaj poljoprivrednik.
Dodaje da je veliki problem što ove zime opet nema snega i što su temperature vazduha neuobičajeno visoke.
„U decembru i januaru imamo temperature preko 10 stepeni. To nije normalno za ovo doba godine. Na ovoj temperaturi bolesti napadaju pšenicu. Sada bi trebalo da je pšenica pod snegom. Ovo je četvrta zima zaredom u Banatu da nema snega, da nema zimske vlage. I zato je sve neizvesno. O pšenici se neće znati ništa do kraja aprila. Da li je rodila, kolika će biti cena… Trenutno je loša situacija. Ovo vreme, kažem, nikako ne pogoduje pšenici“, ističe Baćina.
Ceo tekst možete pročitati ovde.
.gif)
.gif)
