Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin održan je Dan polja na kojem su proizvođači mogli da vide kako su vremenske prilike uticale na razvoj poljoprivrednih kultura. Obilne kiše koje smo imali u prethodnom periodu bile su pogodne za razvoj bolesti, zbog čega je hlebno zrno moralo da se tretira i tri puta. Na pojedinim parcelama došlo je do poleganja pšenice i ječma. Ipak, svi se nadaju dobrim prinosima. Kao i da će cena biti veća od one o kojoj se trenutno govori.
Za poljoprivrednike je svaka godina izazov za sebe.
„Proizvodimo pšenicu, ječam, suncokret, kukuruz i malo deteline, jer imamo stoku. Što se tiče jesenjih kultura imaju dosta vlage, mada u jesen i zimu nije bilo toliko padavina. Prolećne kiše su to nadomestile, ali sada će nam se proizvodnja malo odužiti. Bar 10-ak dana će kasniti žetva. Šta se može očekivati teško je reći. Davnih dana je rečeno da je sve što je na njivi trava. Zrno je tek kada dođe u džak ili prikolicu. Pojavile su se negde i bolesti, bez obzira što je pšenica tretirana i dva i tri puta. Možda će to biti malo problem, ali videćemo“, kaže Slobodan Mihajlov, poljoprivrednik iz Elemira.
„Na mojim parcelama trenutno usevi dobro izgledaju, a kako će biti do kraja videćemo. Za sada nemam problema sa pšenicom, sve sam na vreme odradio. Prskao sam je tri puta. Da sunce krene ječam bih mogao da kosim odmah, a za pšenicu treba još neko vreme“, objašnjava Dušan Lekić, poljoprivrednik iz Lazareva.
„Ova godina prinosima obećava iako je bilo previše padavina. Usevi su u delu Zrenjanina i okoline to dobro podneli. Zaštitu smo radili blagovrmeno i to u tri navrata, negde čak i četiri. Čekamo toplije vreme da bi žito sazrelo. Mislim da će početak žetve biti oko 1. jula“, kaže Ognjen Rackov, poljoprivredik iz Zrenjanina.
Cena pšenice opet zadaje glavobolju proizvođačima
Uprkos tome što veruju da će ove godine pšenica ostvariti dobre prinose, ratare, ipak, brine kolika će biti otkupna cena.
„Cenom smo „oduševljeni“… Prošle godine sa cenom od 34, 35 dinara za kilogram pšenice i cenama repromaterijala koje smo imali, jedva smo se pokrivali. A sad kako najavljuju cenu to je katastrofa. U odnosu na pre 20-ak meseci, đubrivo i ostali repromaterijal su otišli 300 posto gore. Kako ćemo to izdržati ne znam. Država kaže da će dati subvencije da nam pomogne, ali to je jako malo. Tu nema pomoći“, kaže Mihajlov.
„Za cenu čujem da je zlo, a kakva će biti na kraju videćemo. Ja se nadam dobrom, a šta će biti to niko ne zna“, navodi Dušan Lekić, poljoprivrednik iz Lazareva.
„Cena je takva kakva je, ona je berzanska. Mi na to ne možemo da utičemo, možda će država malo pomoći tim subvencijama. Nekima će to značiti, ali većini poljoprivrednika ponuđena cena od 15 dinara za ječam i 20 dinara za pšenicu nije dovoljno. Meni je potreban prinos od 5 tona po jutru da bih bio na nuli“, objašnjava Rackov.
Zbog obilnih padavina na pojedinim parcelama je došlo do poleganja useva
Stručnjaci navode da su obilne padavine zadavale probleme u proizvodnji pšenice.
„Usevi su se tokom čitavog zimskog perioda jako dobro razvijali i zaista su pokazali da imaju veliki potencijal rodnosti. Tokom zime nakupila se rezerva zimske vlage koja zadovoljava potrebe. To je na nekom nivou višegodišnjeg proseka od 200 do 300 litara, zavisno od područja. Stalno napominjemo da je sve više izražen taj neujednačen raspored padavina. Negde padne manje, negde više kiše“, kaže Zorica Rajačić, stručni saradnik za ratarstvo u PSS Zrenjanin.
„Problem su pravile pljuskovite kiše koje su dovele do poleganja useva na velikom broju parcela. Razlozi za poleganje mogu da budu prevelika setvena norma, nekontrolisana upotreba azotnih đubriva, povoljan razvoj useva, dobro bokorenje, dobar početni porast i vremenske nepogode koje smo imali. Ne mora to da bude samo olujni vetar, dovoljno je da imamo velike količine padavina kao što je bilo ovog proleća. Ječam je i kod nas na oglednim poljima dobrim delom polegao, upravo zbog ogromne količine padavina. Sada je teško proceniti prinose. Pšenice imaju dobar potencijal za rodnost. Isto je i kod ječma, koji godinama ostvaruje veće prinose od pšenice“, dodaje naša sagovornica.
Zaštita od bolesti je bila više nego obavezna
U ovoj godini pokazalo se da bez zaštite proizvodnja ne može da se zamisli.
„Ova godina je pokazala da se zaštita pšenice ne može obavljati šablonski nego da se mora pratiti stanje na parcelama. Mi smo veoma rano počeli da imamo simptome biljnih bolesti. Dominantno prisutno ove godine su lisna rđa, žuta rđa, žuto mrka pegavost i fuzarioze na klasu uz pojavu i drugih bolesti koje prelaze na klas. Možemo uočiti i parcele sa crnim oazama gde je došlo do naseljavanja gljiva čađavica“, kaže Snežana Parađenović, zaštitar u PSS Zrenjanin.
Veoma dugi periodi sa padavinama i temperature u prethodnom periodu pogodovali su razvoju bolesti.
„Na prinos će, takođe, uticati i zdravstveno stanje listova jer su oni bili bitni u smislu nalivanja zrna u klasu, a kasnije i samo stanje u klasu. Zaštita bilja je trebalo da bude preduzeta tako da se s jedne strane sačuvaju stablo i list, a sa druge sam klas. U toj nekoj kalkulaciji šta i kad treba raditi je došlo do propusta kod nekih proizvođača. Nije se moglo očekivati da će zaštita iz marta biti dovoljna do maja. Bio je neophodan i tretman između“, objašnajva naša sagovornica.
„Zbog vremenskih prilika smo imali i neujednačeno izbijanje klasa pa su proizvođači ulazili u parcele gde je možda 80 posto biljaka bilo sa klasom. Upravo na tih 10-20 posto biljaka na kojima u trenutku zaštite nije bilo klasa sada može doći do bolesti i pored toga što su ljudi radili tratmane. Vrlo jedna teška i specifična godina. Mi smo se stvarno trudili da damo pravovremene i blagovrmene informacije. Biljne bolesti svake godine utiču na smanjenje prinosa manje ili više. U ovoj godini će to biti na određenim parcelama prilično, ali da ne mračimo previše, računamo da će prinos biti smanjen oko 20 posto“, zaključuje Parađenović.
.gif)
.gif)
