Zavarivači su deficitarno zanimanje u Srbiji. Svi oni koji imaju ovaj zanat u rukama mogu gotovo da biraju posao. I plate ovih majstora su značajno iznad proseka republike. Interesantno je da se za zanimanje zavarivača u poslednje vreme sve više interesuju i žene. Ravnopravno sa svojim kolegama jačeg pola prolaze obuke i rade u pogonima fabrika. U zrenjaninskoj kompaniji Šinvoz trenutno su zaposlene dve žene na poziciji zavarivača, a još jedna je u njihovoj internoj školi zavarivanja. Osim, žena zavarivača Šinvoz ima i damu na poziciji kontolora.
Do pre koju godinu gotovo da se nije ni moglo zamisliti da će žene baratati aparatima za zavarivanje, brusilicama, bušilicama i ostalim alatima koji se koriste u metalskoj struci. I to ne da bi iz hobija nešto napravile, već da im to bude posao od kojeg zarađuju za život. Dve pripadnice lepšeg pola već neko vreme rame uz rame sa svojim muškim kolegama rade u pogonu Šinvoza na pozicijama zavarivača. Jedna od njih je Jelana Marčićev.
„U Šinvozu sam počela da radim 1. avgusta prošle godine na nagovor mog ujaka. Ono što je otac radio kod kuće me je uvek više privlačilo nego što je majka radila. Pa verovatno, sam i zbog toga završila ovde. Otac je završio za metalostrugara i radio je u Naftagasu. Majka je radila u školi kao spremačica. Kućni poslovi mi nikada nisu išli od ruke. A sa tatom sam sve radila. Menjanje prozora, menjanje vrata… Htela sam da promenim posao, otišli smo kod ujaka na kafu i on mi je rekao hajde da probaš, imaju obuku, nemaš šta da izgubiš… Došla sam i ostala ovde“, počinje priču Jelena Marčićev, zavarivač.
Obuka za zavarivača u Šinvozu traje tri meseca
„Obuka je trajala tri meseca. Mora jako da se obrati pažnja na poziciju zavarivanja, na struju. Ima sto faktora da bi taj zavar bio kako treba. Radili smo mi i nadglavno i horizontalu i vertikalu. Sve smo na obuci prošli. Ovde možemo da namestimo kako nama više odgovara i da uradimo zavar kako nam je najlakše. Nisam nikada mislila da ću se baviti ovim poslom, niti sam imala nikakvih dodirnih tačaka sa aparatima za zavarivanje pre ove obuke. Završila sam srednju muzičku školu. Ova buka mi ne smeta. Navikla sam. Kad uzmem da zavarujem isključim se i razmišljam o tome šta radim. Posao je težak, ali svaki posao je težak. Ima jako mnogo alata koje ne možemo ručno da prenesemo. Moramo da čekamo kran… Više je to fizički težak posao, nego psihički“, dodaje naša sagovornica.
Sa kolegama, objašnjava, nikada nije imala problema zbog toga što je žena u muškom poslu.
„Nisam bila prva žena u firmi. Druga sam po redu u Šinvozu koja radi kao zavarivač. Kolege su me prihvatile fenomenalno. Svi smo radili na obuci kao jedan. Nije bilo ti si žena, ti to ne možeš… Ne. Stvarno sam imala punu podršku od kolega. Mogu reći da sam u neku ruku zahvaljujući njima uspela“, dodaje Marčićev.
Posao zavarivača – izazov za žene
U ovom trenutku u školi zavarivanja u Šinvozu je na obuci nekoliko kandidata. Među njima je i jedna žena. Margita Detki.
„Na obuci sam malo više od mesec dana. Za ovaj posao sam se odlučila zato što volim izazove. Ovo je za mene izazov. Želim da pokažem da i mi žene možemo da radimo posao muškaraca. Do sada sam se bavila raznim poslovima. Radila sam kao trgovac, kao operater u fabrici čarapa, radila sam na kablovima… Eto došla sam sad ovde. Nisam mislila da ću zvršiti ovde i da ću biti zavarivač. Od posla očekujem da naučim jedan dobar zanat i da ću imati prihod od tog zanata“, objašnjava Margita Detki, zavarivač na obuci.
„Jednako radim sa kolegma. Dobro su me prihvatili. Sjajni su. Ništa mi nije teško. I uopšte nije težak posao. Pre obuke nisam znala ništa, apsolutno ništa. Sve sam naučila ovde. Imam dobrog učitelja. Prošla sam prvo brušenje, jer brusilicu nisam znala da držim u rukama i onda sam prešla na varenje. Nije naporno. Potebni su samo koncentracija, mirna ruka i dobra volja“, dodaje naša sagovornica.
Žene su mnogo opuštenije, što je za zavarivanje jako bitno
Instruktor zavarivanja u Šinvozovoj školi za zavarivače kaže da je iznenađen interesovanjem žena za posao zavarivača.
„Iznenadilo me je to što raste interesovanje žena za ovaj posao. Imamo sada u Šinvozu tri zavarivačice. Dve su u pogonu, a jedna je na obuci. I raspon njihovih godina je različit. One imaju od dvdeset i nešto godina do 44-45. Nije da je interesovanje samo za određeni uzrast, nego se sve više žena različitih dobi zanima za ovaj posao. Prilikom zavarivanja treba biti opušten. To su sve finese i fini motorički pokreti. Prva stvar koju sam zapazio jeste da su žene mnogo opuštenije od muškaraca, a to je u ovom poslu potrebno. Muškarci, za razliku od žena, imaju tremu. Žene su, ipak, bolje u tim finim motoričkim pokretima koji su ovde neophodni“, objašnjava Vladimir Tasković, instruktor zavarivanja.
Žena kao kontorlor zavarenih spojeva
Osim žena zavarivača, Šinvoz je zaposlio i pripadnicu lepšeg pola na poziciji kontolora zavarivanja.
„Vršim kontrolu metodom bez razaranja na zavarenim spojevima. Merim i elemente, podsklopove, gotove proizvode. Pre Šinvoza sam radila 2,5 godine u Simensu i tamo sam savladala ovaj posao i stekla potrebne sertifikate. Onda sam htela da se vratim u svoj rodni grad i našla sam posao u Šinvozu. Imam sertifikat za vizuelnu kontrolu i za magnetna ispitivanja zavarenih spojeva. Nisam nikada mislila da ću se ovim baviti. Po struci sam diplomirani ekonomista. Igrom slučaja u Simensu mi se pružila prilika i za vizuelnu kontrolu i magnetna ispitivanja metodom bez razaranja. Tamo sam stekla potrebno iskustvo i sad sam posao potražila u drugim firmama u ovoj oblasti. Kao ekonomista nisam mogla da steknem radno iskustvo. Našla sam se u ovom poslu i sviđa mi se. Fizički, posao nije težak. Jedino zahteva koncentraciju i odgovornost. Treba biti pažljiv i precizan u merenju. Posao je zanimljiv, nije monoton“, kaže Gordana Žuža, fazni kontrolor.
„Malo su me u početku zavarivači, kada vide ženu da im kontroliše varove, čudno gledali. Sada su me prihvatili i zadovoljni su. Moj posao, konkretno što se zavarenog spoja tiče, jeste da vizuelno pregledam da li na varu ima nekih grešaka, pora, naprslina, zajeda, oštećenja. To obeležimo zavarivačima i onda oni to dorade i mi posle dorade opet gledamo da li je taj var u redu i da li je sve dobro. Ako je dobro, pišemo ceduljicu da je dobro i element ide dalje. Posle toga može da se zahteva, zavisno od proizvoda, i ispitivanje penetrantima. To je dubinski. Magnetima i podpovršinskim metodama. Greške koje se javljaju nisu strašne, sve se to da popravi. Bitno je da na kraju izađe dobar gotov proizvod bez grešaka“, dodaje naša sagovornica.
Kolege nemaju zamerke na koleginice u pogonu
Kolege u pogonu kažu da su svoje koleginice za poslovima zavarivača i kontrolora prihvatili bez bilo kakvih predrasuda. Ipak, odluka da se bave ovim poslovima im je bila čudna.
„U Šinvozu sam dve godine. I ja sam počeo kao zavarivač. Odnos koleginica prema poslu je maksimalan. Ono što dobiju od zadataka to i izvrše. Ni jednu primedbu na koleginice u pogonu nemam. Kako na one koje rade na pozicijama zavarivača, tako i na poziciji kontrolora. Maksimalna je saradnja sa njima. U početku mi je bilo čudno i nije do mene dopiralo nikako da se žene interesuju za posao nas muškaraca. Pravo da vam kažem bio sam iznenađen. Ni sad ne verujem da one obavljaju ovaj posao kao i mi. Sve ravnopravno rade. Nema poštede. Jedino u fizičkom smislu, kada je taj alat malo teži onda im kolege u pogonu pomažu. Sve ostalo obavljaju kao i mi“, kaže Vladimir Cvijić, smenovođa natprograma.
Šinvoz trenutno zapošljava oko 330 radnika. Plan je da se u narednih pet godina broj zaposlenih utrostruči. U ovoj kompaniji postoji stalna potreba za radnicima mašinske struke. I to za pozicije zavarivača, bravara, mašinskih inženjera, inženjera zavarivanja…