 (1).gif)
Osam platnih razreda koji će biti uvedeni u kompletan javni sektor, mnogima će, uz umanjenje plata za deset odsto, značiti dodatno niže prihode.
Već od prvog jula plate koje se isplaćuju iz državne kase biće manje za deset odsto. Za razliku od dosadašnjeg modela po kojem su solidarnim porezom bile opterećene zarade veće od 60.000 dinara, nova mera umanjiće primanja svima koju primaju više od 21.000 dinara. Oporezovaće se samo osnovica, a ne, kao do sada, i dodaci za dežurstva, prekovremeni ili smenski rad.
S druge strane, oni koji su imali plate mnogo veće od proseka, uz linealno smanjivanje zarada moći će da odahnu. Jer, umanjenje zarada biće manje od solidarnog poreza koji se, recimo, odnosio na zarade veće od 115.000 dinara.
Tako bi, na primer, direktoru “Železnica” Dragoljubu Simonoviću novom merom plata bila umanjena za 16.000 dinara. Na mesečnu zaradu od 160.000 dinara. Simonović je prethodnih meseci plaćao solidarni porez od 23.000 dinara, što znači da bi za njega najavljeno kresanje zarada značilo, ipak, veću zaradu nego prethodnih meseci.
Planira se da se dosadašnji sistem platnih razreda koji postoji za činovnike primeni na čitav javni sektor. Time bi se obezbedilo da svi koji rade za državu za iste poslove isto budu i plaćeni. Međutim, nezvanično saznajemo da i su i u samoj vladi sumnjivi prema ovoj ideji, jer je i do sada zakon predviđao platne razrede za državne činovnike, ali se nije sprovodio u praksi. Uvek je, kažu nezvanično u Nemanjinoj, plata zavisila od šefa, a ne od zakona.
Ekonomista Milojko Arsić kaže da je jedan scenario da se plate svedu na iznos prosečne zarade u tim delatnostima, ali da država tako ne bi ništa uštedela.
– Drugi scenario je da se plate svedu na nivo između minimalne i prosečne zarade, a treći da to bude ispod proseka – kaže Arsić odgovarajući na pitanje koliko bi platni razredi smanjili zarade u javnom sektoru.
Izvor “Blica” kaže da je najrealniji drugi scenario i da bi to u praksi moglo da znači da plate pojedinih službenika budu smanjene i preko 20 odsto, ali da nekima budu i povećane.
– Nije retkost da pravnik u delu javnog sektora zarađuje 100.000, a u opštini 60.000 dinara mesečno. U tom slučaju prvi scenario bi značio platu od 80.000, drugi najrealniji oko 70.000, a treći ispod 60.000 dinara – kaže naš sagovornik.
Blizu minimalca
Država ne bi dobila ništa ukoliko bi sve zarade u javnom sektoru svele na iznos prosečne zarade u tim delatnostima na nivou republike. Da bi se ostvarila ušteda, mora se ići na drugačiji način obračuna, mnogo bliži minimalnim iznosima – kaže za „Blic“ prof. Milojko Arsić.
U zdravstvu već nezadovoljni
Moguće novo smanjenje plata Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta, ocenjuje “gorim rešenjem nego što je to bio solidarni porez”. – Doktori će ovom merom imati, recimo, još niže plate. Tražićemo sastanak sa novim ministrom zdravlja. Posle ćemo verovatno protestovati – kaže Cvetić.
Izvor : Blic.rs
.gif)
.gif)
