Ženski fudbalski sudija!? Do juče u Srbiji gotovo nezamislivo. Još ni fudbalerke čestito nisu izborile svoje mesto, uprkos sjajnim rezultatima prvenstveno ekipe Mašinca iz Niša,a muški mačo rod, hteo ne hteo privikava se i na lepši pol na do juče svetomgralu, fudbalskom terenuu vidu delilaca pravde.
Pravi pionir sudijskog posla na ovim prostorima je zrenjaninka Radmila Momčilović. Jeste, rodom je iz Niša ali već više od 30 godina sa adresom u Zrenjaninu pa je smatramo našom.
Rada je rušenje stereotipa o muškim i ženskim poslovima nenamerno počela da ruši još od malih nogu kada je sa dečacima u ulici jurila za fudbalskom loptom.
– Šta sam drugo mogla kad sam bila jedina devojčica u ulici – počinje Radmila svoju priču o sportskoj karijeri. Put ju je u mladosti vodio u niški Mašinac u kom je bila standardna prvotimka 8 godina i sa kojim je osvojila sve što se u ženskom fudbalu moglo osvojiti uključujući i evropske trofeje.
.jpg)
– Kada sam završila fudbalsku karijeru došla sam u Zrenjanin sa namerom da se ne zadržavam dugo ali evo me još sam tu i posle 30 godina. Ubrzo po dolasku pročulo se za mene i neki sportski radnici su me pozvali da se aktivno uključim u fudbal. Kod Balo Đerđa sam se uključila u stvaranje tima ŽFK Futura. U to vreme to je bio pravi hit i nešto potpuno novo u Zrenjaninu. Za dve godine smo dospeli do saveznog ranga takmičenja ali daljnje napredovanje nije bilo moguće jer niko ozbiljan uključujući i grad nije hteo da stane
iza nas i podrži nas.
Kao da već nije srušila dovoljno tabua, uspešno igrajući «mušku» igru, fudbal, Rada je ubrzo na nagovor kolega odlučila da se oproba i kao sudija.
Radmila Momčilović: Na nagovor mog profesora Raškova pristala sam da polažem za sudiju, uspela sam i evo me tu gde sam.
IloveZrenjanin : Prvo pitanje logično bilo je kako su muške kolege reagovale na koleginicu?
Radmila Momčilović : Pa mogu da kažem sasvim u redu – obzirom da sam ja prva žena sudija u ovom regionu.
IloveZrenjanin : A navijači?
Radmila Momčilović : Na to sam oguglala, i kad ih čujem, ne čujem ih, a umeju da budu jako sočni i jako pogrdno da se izražavaju.
IloveZrenjanin : Imaju li igrači više obzira prema vama kao ženi?
Radmila Momčilović : Zavisi kako se postaviš prema njima, nisam imala neprijatnih situacija, prekida ili bilo šta slično.Oseti da ima pomaka na bolje. Prihvataju i mene i moje mlađe ženske koleginice. Bilo je teških utakmica na ivici prekida kojih se radije ne bi podsećala, a za koje sam dobijala sve čestitke muških kolega koji su mi rekli da bi ih oni sigurno prekinuli. Ipak mnogo je više lepih trenutaka zbog kojih sam zadovoljna poslom kojim se bavim.
IloveZrenjanin : Žene u suđenju u svetu nisu nikakvo čudo i UEFA i FIFA sigurno i u ovoj oblasti jako vode računa?
Radmila Momčilović : Tako je, ja nažalost ne mogu da napredujem do tog nivoa da sudim napolju, zbog godina, kasno samo počela da sudim ali preporučujem mlađim devojkama sportistkinjama da se slobodno posvete ovom pozivu ukoliko imaju afiniteta. Kod mene u Savezu imam već par devojaka koje se obaučavaju za sudije, a znam da ih i u regionu ima već nekoliko uspešnih. Neka se ne boje ničega, muškarci nisu ništa bolji od nas – zaključila je Rada.
Svoju karijeru u potpunosti je vezala uz zeleni teren, pa će tako i po okončanju sudijske karijere jednog dana verovatno ostati u fudbalu kao delegat. Naše subjektivno mišljenje je budući da pratimo lokalne lige da su žene sudije ravnopravne, da dobro rade svoj posao i da ako i trpe kritike sa tribina to ne trpe zbog pola, već isto kao i muške sudije zbog fudbalske igre. I navijači takođe ipak imaju obzira, možda im se nešto neprimereno i omakne u «žaru» borbe ali daleko od onoga čime «časte» muške sudije. Ipak se menjamo
na bolje.
.png)
.gif)
.gif)
