I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Univer export
  • agencija dane
Vesti Zrenjanin

Rad Urgentnog centra otežan usled povećanog broja pregleda

ZrBizNet

Značajno povećanje broja pregleda dodatno je otežalo rad na Odeljenju za zbrinjavanje i prijem urgentnih stanje Opšte bolnice u Zrenjaninu. Ovo je, kažu u Urgentnom centru, dovelo do toga da pacijenti čekaju na pregled nego obično.

U prethodnih nekoliko godina, prosečan broj pregleda iznosio je 5300 mesečno, a sada je povećan na skoro 6000. Pretpostavlja se da bi jedan od uzroka tome mogla biti i zloupotreba rada Urgentnog centra. Naime, smatra se da jedan broj pacijenata nije voljan da zdravstveni problem reši u ambulantama opšte prakse, te da u večernjim satima pribegava dolasku u Urgentni radi bržeg rešavanja problema.

U tom pravcu ide i statistika koja pokazuje da je u ranijem periodu, od ukupnog broja pregledanih, 10 odsto bilo prvog reda hitnosti, dok je danas takvih slučajeva duplo manje (4,75 odsto).

I Taxi Zrenjanin

Dr Danijela Rackov, specijalista urgentne medicine i šef Odeljenja za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja u zrenjaninskoj bolnici, naglašava da je svrha Urgentnog centra da na ograničenom prostoru sa ograničenim ljudskim i dijagnostičkim resursima pruži pomoć što većem broju pacijenata, posebno onima kojima je najneophodnija.

– Dolazi mnogo pacijenata koji nemaju hitno stanje i to su oni koji mogu da sačekaju. Važno je napomenuti da mogu čekati po pravilima i do šest sati. Svaki put kada dođe neko kome je odmah neophodna pomoć, oni se odlažu na čekanje, a deca i trudnice uvek imaju prednost. Racionalnije i svrsishodnije je da se pacijenti jave svojim izabranim lekarima koji ih poznaju i imaju njihove kartone, pa samim tim mogu dijagnozu mnogo brže i preciznije da uspostave, kaže dr Rackov.

Ona je posebno skrenula pažnju na lekare u prijemno-trijažnoj ambulanti koji nisu lekari opšte prakse i koji rade po principima urgentne medicine, odnosno trijaže.

– Trijaža je sistem racionalizacije i prioritetnog reagovanja u radu, i radi se po standardizovanoj i stručnoj metodologiji, odnosno, cilj je pružiti što bržu uslugu pacijentima kojima je ona neophodna i odrediti one pacijente koji mogu da čekaju. Kada se pacijent požali, osim toga što nam govori, mi posmatramo sa kim je došao, kako hoda, kako govori, da li je preznojan. Mnoge specijalnosti ne pripadaju urgentnom centru, pa samim tim ni mnoge dijagnostičke metode nisu dostupne, kao ni laboratorijske analize. To zbunjuje naše građane, pa dolaze sa uputima za razne preglade koji se ovde ne mogu dobiti – kaže dr Danijela Rackov.

ŠTA TREBA DA ZNAMO – TRI STEPENA HITNOSTI

Prema Protokolu Svetske zdravstvene organizacije, postoje tri stepena hitnosti po kojima se određuje da li pacijent zaslužuje hitan tretman, hitan tretman u roku od dva sata ili hitan tretman u roku od šest sati. Kao indikacija za hitna stanja zbog kojih pacijenti treba da se jave službi za hitna stanja, jesu: bolovi u grudima, poremećaj rada srca, krvarenje, bol u trbuhu, traume, povrede nastale na bilo koji način (saobraćajni udes, padovi, fizički napadi), izmenjeno stanje svesti, glavobolja, otežan govor, slabost ruku i nogu, visok ili nizak šećer kod dijabetičara, prestanak mokrenja ili enormno mokrenje, jaki bolovi u bilo kom delu organizma, nezaustavljivi prolivi ili zatvori, alergijske reakcije, opšta slabost nejasnog uzroka, visoka temperatura.

SANACIJA PLATOA NA ULAZU U URGENTNI CENTAR

– Zbog dotrajalosti gornjeg sloja platoa obavlja se zamena i popločavanje behaton kockama. Prolaz kolima službe hitne medicinske pomoći će biti omogućen, a sugrađane želimo da zamolimo za razumevanje do završetka radova. Ukoliko imaju potrebu da automobilom dođu do ulaza u zgradu bolnice, to mogu učiniti kroz ulaz u Specijalističku polikliniku – izjavila je Maja Sladojević, koordinator za odnose s javnošću Opšte bolnice „Đorđe Joanović”.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh