Država svakom zaposlenom građaninu Srbije mesečno u proseku uzme 54,87 odsto od bruto plate, dok za život preostane tek 45,13 odsto, pokazalo je istraživanje Mreže za poslovnu podršku (MPP).
Ako se tome doda činjenica da većina poslodavaca isplaćuje minimalnu ili zaradu retko veću od protivvrednosti od 200 evra jasno je kakva je kupovna moć građana Srbije, navedeno je u analizi MPP-a.
Oni su, u okviru šireg istraživanja na nivou zemalja jugoistočne Evrope, analizirali koliko je u našoj zemlji ukupno opterećenje prosečnog zaposlenog građanina porezima, taksama i ostalim dažbinama i koliko od prosečne bruto plate zaposlenom ostaje za sve životne potrebe.
.jpg)
Rezultati pokazuju da su nameti države na zaposlene građane previsoki za siromašnu zemlju kao što je Srbija, što posebno onemogućava mlade koji imaju posao da zasnuju porodice i podignu potomstvo, navodi Mreža za poslovnu podršku.
Umesto da sistem podržava zaposlene i reproduktivno sposobne ljude, piše u saopštenju, uz napomenu da se tako radi u EU gde roditelji zavisno od broja dece imaju poreske olakšice na zarade, ovde ih poreskom politikom država destimuliše i primorava da napuštaju zemlju.
Rezultat ovakve poreske politike je, kako piše, dva miliona stanovnika u Srbiji manje nego 1981. godine.
Uzrok ovako visokog opterećenja zaposlenih osoba u Srbiji je nereformisan javni sektor i državna administracija koji su dvostruko veći u odnosu na prosek daleko bogatijih zemalja EU, naveo je u saopštenju Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
U MPP-u smatraju i da je reforma poreskog sistema i rasterećenje zaposlenih građana i preduzetnika jedini način za dugoročni oporavak privrede.
KAKO SE DOŠLO DO RAČUNICE
Evo njihove računice: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji u septembru 2014. bila je 43.975 dinara. S obzirom da zakoni u Srbiji prepoznaju bruto zaradu kao ukupnu zaradu zaposlenog, to znači da je zaposleni građanin u Srbiji u septembru 2014. prosečno zarađivao bruto 71.221 dinar. Taj iznos je uzet za ukupnu zaradu prosečnog građanina kao polazna tačka za istraživanje.
Računali smo koliko prosečan građanin na nivou Srbije mesečno plati poreza na dodatu vrednost (PDV) kada kupuje osnovne životne namernice, tehničku robu, odeću i obuću i različite usluge u legalno registrovanim prodavnicima ili kod firmi od kojih naručuje usluge. Na spisak su dodati i PDV na komunalne usluge, mobilnu i fiksnu telefoniju, električnu energiju, gas, objašnjavaju autori analize u saopštenju…
Računalo se i koliko zaposleni građanin prosečno mesečno potroši novca na različite administrativne takse, obnavljanje i vađenje određenih dokumenata, razne troškove državne i opštinske birokratije. Posebna stavka bila je i prosečno mesečno opterećenje porezom na imovinu na stanove i kuće. Uračunati su, kako piše, i prosečna mesečna potrošnja robe sa akciznom markicom (kafa, različite vrste pića, cigareta), naftni derivati na pumpama (benzin, dizel, auto-gas).
Izvor: Tanjug, Blic
.png)
.gif)
.gif)
